OSVETLJEN SKRIVANI MASAKR SRBA: Urednik magazina "Figaro" Žan-Kristof Bison ističe značaj filma “Dara iz Jasenovca”
NE može da se razume šta se događalo devedesetih, ako ne znamo šta se dešavalo četrdesetih. Ako ne shvatamo da je hrvatski nacionalizam nasleđen iz perioda Drugog svetskog rata, ne možemo ni da shvatimo šta se dešavalo pri raspadu Jugoslavije.
Žan-Kristof Bison / Foto G. Čovorović
Iz potresnog filma "Dara iz Jasenovca" svet će konačno saznati šta se događalo u logoru nad kojim su se zgražavali čak i Nemci, govoreći da je suroviji od njihovih.
To, u intervjuu za "Novosti", ističe pomoćnik direktora redakcije i urednik francuskog magazina "Figaro" Žan-Kristof Bison, koji je preko "Tvitera" poslao poruku javnosti da se film pojavio u SAD i da ga obavezno treba pogledati.
- Stotine hiljada Srba i desetine hiljada Jevreja i Roma surovo su ubijeni i konačno će se čuti o tome. Tim bolje ako će to da učine kinematografija i dobar film - kaže Bison.
* Hoće li posle Amerike, film doći i u zapadnu Evropu?
- Ovo je prva etapa. Mislim da ima velikih izgleda da film bude prikazan i ovde. Između ostalog, zato sam i poslao tvit. Da skrenem pažnju i iniciram da se to ostvari. Da kažem da film postoji, da podsetim šta se dogodilo i možda zainteresujem neke distributere. Moj nalog sledi 30.000 ljudi i među njima je i mnogo njih iz sveta filma.
* Zašto je ovaj logor smrti tako malo poznat?
- U Francuskoj se, uopšte, malo govorilo o koncentracionim logorima sve do kraja sedamdesetih. Ni Jevreji nisu mnogo pričali o tome. Rane su bile duboke i sveže. Ne treba zaboraviti ni da je bilo Francuza koji su se našli na strani kolaboracionista i koji su indirektno učestvovali u deportacijama Jevreja. Osamdesetih, došlo je do promene, reč se oslobodila, a nosile su je ličnosti koje su i same imale da ispričaju svoju ličnu priču, poput Simon Vej.
FRANCUZI NEINFORMISANI
* KOLIKO u Francuskoj znaju za Jasenovac?
- Nažalost, veoma malo! A bio je jedan od najstrašnijih logora, poput Aušvica. Pre nego što sam počeo da se interesujem za Srbiju, u Francuskoj nikad nisam naišao ni na slovo o Jasenovcu! Poznat je, na primer, Terezin, bilo je i filmova o njemu, ali za Jasenovac ne zna gotovo nijedan Francuz. Zato je važno to što sada postoji film o njemu.
* Ubrzo je izbio i rat u bivšoj Jugoslaviji...
- U tom trenutku, kada su Srbi ovde predstavljeni kao jedini "loši momci", nije bilo zanimljivo da se priča o logoru u kojem je ubijeno 700.000 Srba! Ranije, imajući u vidu da je Tito bio Hrvat, a da su Jasenovac držali Hrvati, postojala je i činjenica da je Hrvatska htela, na neki način, da u jugoslovenskoj istoriografiji "izbriše" taj deo. Sve su to razlozi koji su uticali da se ovde mnogo ne čuje za Jasenovac.
* Film je, sada, bar delimično, prilika da se rasvetli ovaj deo istorije?
- Film je fikcija, ali se zasniva na istorijskim činjenicama. Iz mnogih filmova zasnovanim na istinitim pričama saznali smo mnogo o događajima u Drugom svetskom ratu, kao iz Spilbergovih, na primer. Darina romaneskna sudbina zaista zaslužuje film. A iznad toga postoji i istorijska realnost.
Scena iz filma "Dara iz Jasenovca" / Foto Promo/Predrag Antonijević
* Time se shvata i širi istorijski kontekst?
- Oni koji ne znaju da je 700.000 Srba masakrirano, ne mogu da razumeju zašto su bili toliko revoltirani kada su Hrvati ponovo izneli svoje šahovnice. Ne kažem da to treba da opravda neke događaje iz devedesetih, koje su izazvali Srbi. Ali, mnogo toga objašnjava. Ovde su na konflikt devedesetih u bivšoj Jugoslaviji gledali kao da je bez korena i veza s Drugim svetskim ratom. Narod, koji su hteli da istrebe, kao Srbe četrdesetih u Hrvatskoj, imao je čega da se plaši i razlog da se brani od onih koji su portparoli takve prošlosti.
* Stiče se utisak da je širom sveta shvaćena važnost ovog filma?
- O ovom ostvarenju se priča u filmskom svetu. Tehničari francuskih filmskih studija, koji su imali kontakte i učestvovali na zajedničkim snimanjima, preneli su mi da je film grandiozan, s ambicijama da verno rekonstruiše događaje o kojima govori. Od početka se videlo da se ne radi o običnom filmu, već o veoma važnom ostvarenju. Glumci i ekipa su osetili značaj filma, i to se osetilo u njihovom radu. Jednostavno, to je više od filma.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
"IMAJU DOBRE IGRAČE, ALI OČEKUJEM PODRŠKU NAVIJAČA": Milojević pred meč sa Čukaričkim
Fudbaleri Crvene zvezde u nedelju od 15 časova igraće protiv Čukaričkog u okviru 20. kola Superlige Srbije.
21. 12. 2024. u 17:13
"NISAM SE OPROSTIO OD AJAKSA": Tadić najavljuje povratak, ali postoji jedan uslov, evo i koji
Srpski fudbaler Dušan Tadić ima u planu povratak u Amsterdam i Ajaks, ali i želju da sa Fenerbahčeom produži ugovor koji ističe po završetku sezone.
21. 12. 2024. u 19:45
"OPASNOSTI SU SVE VEĆE" Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik
PREDSTAVNICI Rusije eskaliraju situaciju, ali nema potrebe da se ljudi plaše trećeg svetskog rata, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin televiziji Rusija 24.
22. 12. 2024. u 08:36
KAKVA BOMBA U BANjALUCI! Borac doveo najveću ikonu bosanskohercegovačkog fudbala
FUDBALERI Borca iz Banjaluke obezbedili su evropsko proleće, a već su prionuli radu kako bi i naredne godine otišli još korak dalje.
21. 12. 2024. u 08:58
"TATA, SVI ĆEMO UMRETI JEDNOG DANA": Pamtiće se dela - hvala ti na svemu što si mi pružio u životu
"HVALA ti najviše što si od mene napravio čoveka. Ženu-čoveka."
21. 12. 2024. u 11:15
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
Najnovije iz rubrike
UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.
22. 12. 2024. u 11:04
ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“
21. 12. 2024. u 22:41
POEZIJA UŽIVO I NA RADIJU: Pesničko veče Miroslava Maksimovića u Kolarčevoj zadužbini
SVOJE stihove će večeras od 18 časova na Kolarcu govoriti pesnik Miroslav Maksimović, u okviru sedme sezone programa "Poezija uživo!", uz direktan prenos na talasima Radio Beograda 2.
21. 12. 2024. u 08:51
U BEOGRADU IZGRADIO SEBE: U Galeriji SANU do sada najveća izložba radove Miodraga Dada Đurića (1933- 2010)
U BEOGRADU je Miodrag Dado Đurić (1933-2010) pronašao svoj stil, kazala je njegova ćerka Amarant Zidon, predstavljjući u Galeriji SANU retrospektivu od 50 dela, kojima se slikarski velikan vraća u grad iz koga je krenuo u svet.
21. 12. 2024. u 08:18
NEGRIŠORCU "DEJAN MEDAKOVIĆ": Poznat dobitnik prestižnog priznanja IK "Prometej"
KNjIŽEVNIK Ivan Negrišorac dobitnik je književne nagrade "Dejan Medaković" za knjigu eseja "Svetlost, senke i šaputanja – eseji s povodom" (Beograd, Albatros plus), koju dodeljuje Izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada u znak sećanja na istoričara umetnosti, memoaristu, pesnika, hroničara ,prozaika i akademika Dejana Medakovića.Ime Ivan Negrišorac književni je pseudonim dr Dragana Stanića, aktuelnog predsednika Matice srpske.
20. 12. 2024. u 16:04
Komentari (2)