KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (5.) : Zanosi i razočaranja

PROŠLA godina nas je darivala vanrednim romanima, ali i pripovedačkim knjigama, pesničkim zbirkama i književnim studijama, ističe D. Stojković

Foto V.N.

MIROSLAV RADONjIĆ (Novi Sad)

1. MOJA MAMA ZNA ŠTA SE DEŠAVA U GRADOVIMA",

Foto Privatna arhiva

SAMOSVOJNA, ironična često ogoljena iskrena prema sebi, ali i drugima, Petrovićeva ne zazire da u svojim pesmama progovori ne samo o dobrom i ružnom, nego i o zanosima i razočaranjima. Poezija je to koja nas mami da je iščitavamo opet i ponovo, jer je svaki put doživljavamo u njenoj kolosalnoj jednostavnosti i neponovljivosti. Surova i opora u retko sputanoj jednostavnosti poezija Kuzmanovićeve čitaoca udara pravo u stomak. Iskreno, neretko bolnono i ogoljeno te stoga autoironično. Stihovi su to kojima verujete bespogovorno. Pisarev u nadasve živom dijalogu sa znamenitim piscima, tačnije odlomcima iz njegovih dela, svojim komentarima i obaveznim postskriptumima ostvaruje svojevrstan eksperiment sa junacima romana, nadograđujući ih kako ličnim stavom prema metodu stvaranja tako i prema književnom tvoraštvu uopšte. Todorov ispisuje memoarska kazivanja o "svojoj" porodici, ličnostima i zbivanjima, u i oko njih, blagohumorno, a pokadšto i cinično, ne libeći se da poput dokazanog aforističara, progovori o prilikama i svetu u kojem jesmo. Mada mestimično protkano blagim humorom, ali i ljubavlju, Marojevićev roman je duboko potresno svedočanstvo o tek minulim vremenima, pisano neostrašćenim autorskim majstorstvom najviših literarnih dometa; Svakako pripada samom vrhu naše savremena literature na koje se dugo čekalo.

**************************

DUŠAN STOJKOVIĆ (Mladenovac)

1. "POLAZEĆI OD KRAJA SVETA", Jovica Aćin ("Laguna")
2. "PRAVI ŽIVOT GOSPODINA STAJNICA", Srba Ignjatović ("Presing")
3. "SENTIMENTALNO VASPITANjE JUNAKA ROMANA", Đorđe Pisarev ("Agora")
4. "ARHIVOĆE", Nadežda Purić Jovanović ("Presing")
5. "PUTEVI SRPSKE NAUKE O KNjIŽEVNOSTI", Jovan Pejčić (SKZ)

Foto Privatna arhiva

PROŠLA godina nas je darivala vanrednim romanima, ali i pripovedačkim knjigama, pesničkim zbirkama i književnim studijama. Roman J. Aćina najsloženije je delo ovog pisca koji je jedan od najtajanstvenijih koje moderna srpska književnost ima. Ovaj roman o snovima roman je kakav je mogao da napiše Valter Benjamin da je, kojim čudom romane pisao. U fragmentima od kojih se gradi celina u romanu S. Ignjatovića pokazano je kako proćerdan život junaka u rukama istinskog majstora pisane reči postaje humorna i ironična, mestimice satirična priča o tome kako nas na kraju života dočeka naše drugo Ja. Đ. Pisarev je stvorio nisku proznih fragmenata u kojima humorno i (auto)poetički vodi "razgovor" sa, pažljivo probranim, fragmentima preuzetim od velikih pisaca i tvori jedan baš mali roman. U pesmama N. P. Jovanović, kada se bilo šta spomene, spomenuto se neprekidno lista na svoje sastavnice koje ne brišu svoje prapostojanje, užlebljuju se u svoje sada i namiguju vremenu koje će tek prispeti. Kao što je Rastko Petrović razgrtao telo u vremenima u kojima su drugi naši pesnici, ali i mnogi veliki strani, od njega kao od opasne aždaje bežali, i razgrtao arhaično, tako i naša pesnikinja i bukvalno leonuje arhaičnim pravremenom i praprostorom koji krstare slobodno našim snovima. J. Pejčić odavno piše knjigu koja bi bila istorija srpske književne istoriografije. "Putevi", u kojima su podneti "izveštaji" o najznačajnijim našim književnim istoričarima, "uvod" je u nju...

*************************

VALENTINA PITULIĆ (Kosovska Mitrovica)

1. "TEKST IZA TEKSTA", Radivoje Mikić (NB "Stefan Prvovenčani")

Foto Privatna arhiva

R. MIKIĆ daje zanimljiv osvrt na nekoliko pesnika srpske književnosti, polazeći od različitih tumačenja poetike V. Pope i ukazuje na suštinsko značenje i nov pristup poeziji S. Zubanovića, T. Marinkovića, M. C. Mihailovića, D. Lakićevića, Ž. Nedeljkovića i V. Vukašinovića. J. Aćin pred čitaocem otvara svet realnog života koji se povremeno izmešta u fiktivne dimenzije, kao iskorak iz istorijskog vremena. Pisac čitaočevu pažnju zadržava onom vrstom tehnike književnog majstorstva u kojoj njegovi likovi svakodnevnicu savladavaju metaforičnim obrascima tradicionalne kulture. Roman S. Kneževića vodi čitaoca u lavirint balkanskih zbivanja gde se ukrštaju sudbine porodica različitog kulturološkog miljea, koji kroz zanimljivo vođenu priču otkrivaju i svoju i sudbinu prostora u kojem egzistiraju. Pesnička zbirka N. Grujičića predstavlja neku vrstu karlovačke lirske razglednice u kojoj se nižu studenci Branka Radičevića, kripte fruškogorskih manastira, nemirni talasi Dunava, karlovački vetrovi, ali i "Brankovo kolo". U zbirci pesama M. Milićevića otvaraju se predeli svakodnevnog života u koje autor smešta lica, predele i svoju emociju. Knjiga svedenog stiha i svedenog izraza u kojoj nema konačnog odgovora pred tajnom života u kojoj dominiraju slike rodnog kraja, vozova koji odlaze i vraćaju se, majke i oca koji odlaze u tišini.

********************

ČASLAV NIKOLIĆ (KRAGUJEVAC)

1. "HEROJI", Miloš Mladenović ("Besna kobila")
2. "ŽIVOT I JA SMO KVIT!", Dragan Bošković (Kulturni centar Novog Sada)
3. "MLEKO", Dubravka Matović (Biblioteka "Arilje")
4. "AZBUKA I URNEBES", Marko Miljković, ("Koraci")
5. "PARIZ, TEKSAS", Vladan Krečković ("Enklava")

Foto Privatna arhiva

PREDSTAVLjAJUĆI život jedne porodice u poslednja dva veka srpske istorije, M. Mladenović je u romanu, kao u vrtoglavoj igri, združio arhangelske tablice i herojske profile, metafiziku i egzistenciju, apokaliptičke i urbano-političke sadržaje. Vajberpank pesme D. Bošković piše u registru digitalnog raja ovog sveta, koji onemogućava pesničko samoiskazivanje, u kome poezija naizgled nema više šta da nađe i izrazi, u kome ona prepoznaje nemoguće sebe. Pa upravo na toj granici pesništva, u apokalipsi poetskog, na mestu gde pesma nije, Boškovićeva pesma dobija ultrazvučno ubrzanje. Pesnička knjiga o vremenu D. Matović obeležena je perspektivom ironijskog vrednovanja sebe, svoje prošlosti, prostora svog života, svojih ljubavi, istina, snova, želja, ali i svojih budućih dela. Miljkovićeva knjiga predstavlja jezički eksperiment u kome slova azbuke, ogledanjem u samima sebi, stvaraju serije reči, opisa, sećanja, igara, putokaza, malih priča. Ovaj asocijativni azbučnik je akustična anatomija srpskog jezika, "ćarlijanje ćirilice". U zbirci pesama V. Krečković izoštrava doživljaj urbanog sveta, u kome sve šetnje liče na odlaske, svetla nisu putokazi, putuje se linkovima, a ograde, zidovi i prozori samo su vitraži za kadrove otpada. Pesme su tačke kroz koje subjekt ulazi u sebe, pronalazi obrise tuđih života, ljubavi "nalik na veliki prasak".

Preporučujemo

Kultura

0 1

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (4.) : U potrazi za dobrim mestom

07. 02. 2021. u 09:35

Kultura

0 0

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (3): Dobro i zlo u smutnom vremenu

06. 02. 2021. u 10:09

Kultura

0 4

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (2): Dometi srpskih prozaista

05. 02. 2021. u 10:09

Kultura

0 2

KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (1) : Zanosi mladosti u sećanju

04. 02. 2021. u 10:30

Kultura

0 1

OD SUTRA GLASANjE ZA"MEŠU": Počinje nadmetanje za prestižnu nagradu za knjigu godine koju 33. put dodeljuju "Večernje novosti"

03. 02. 2021. u 10:08

Kultura

0 1

ŠEZDESET KRITIČARA BIRA KNjIGU GODINE: Glasovi članova našeg Velikog žirija od 5. februara

08. 01. 2021. u 10:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije