KNJIŽEVNA KRITIKA: Dubine i prostranstva tumačenja - Svetlana Šeatović, U zaleđu Sredozemlja, Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2019.
Naučna studija Svetlane Šeatović "U zaleđu Sredozemlja" daje vrlo specifičnu vizuru srpske književnosti koja je nastajala usled iskustva rođenja ili boravka stvaralaca na moru ili pak u njegovom zaleđu.
Tu čežnju za morem autorka vidi kao složenu kulturološku, poetičku, geoistorijsku, ali i geofilozofsku činjenicu. Mediteransku orijentaciju u našoj književnosti i kulturi, osobito savremenoj, ona nužno povezuje i sa geopolitikom, odnosno sa aktuelnim društveno-političkim, pa i kulturnim, kretanjima u Evropi i svetu, i u vezi s tim, logično, bavi se statusom našeg nacionalnog identiteta koji je izgrađivan na rubovima - u zaleđu i na morskim obalama. No, kako autorka uviđa, ta - specifična čežnja - karakteristična je i za naše stvaraoce kontinentalnog porekla. Sveukupnost i kompleksnost te čežnje, smatra ona, pripada sadržajima dublje svesti našeg nasleđa, u kojoj je to revitalizacija ideje o vizantijskom kulturnom krugu koji je bio osnova srednjovekovne književnosti, ali i svest o njegovoj obnovi...
Potvrdu za to ona nalazi u nekim delima Milutina Bojića, Stanislava Vinavera, Jovana Hristića, Ivana V. Lalića, Ljubomira Simovića, Matije Bećkovića, Miodraga Pavlovića, Vaska Pope i drugih.
Autorka smatra da se nakon objavljivanja "Srbljaka" 1970. godine u srpskoj književnosti aktivira novi tok revitalizacije vizantijskog nasleđa kao oblika neovizantizma kroz poeziju i prozu Milorada Pavića, osobito u zbirci "Konji Svetog Marka".
Ona uočava da je u Italiji, u poslednjim decenijama, razvoj geofilozofije Evrope i Mediterana jedan vid opozita globalizmu i atlantizmu i smatra da tu vrstu opozita predstavlja i stvaralaštvo naših savremenih pisaca - Vladimira Pištala, Gordane Ćirjanić i Nikole Malovića.
U studijama koje čine ovu knjigu autorka markira raznorodne dvojnosti Mediterana i načina na koji se on doživljava gotovo u delima svih stvaralaca koji su u njoj zastupljeni. Jedan od upečatljivih primera za to nalazimo u tekstu "Njegoševa slika Italije i Latina". U njemu razlikujemo Njegoša - autora "Gorskog vijenca", dela koje, po autorkinom smatranju, sadrži sliku stvorenu najverovatnije u funkciji narodnih stereotipa o Latinima (oličenog u doživljaju vojvode Draška u Mlecima), ali i autora pesama "Tri dana u Trijestu" i "Polazak Pompeja", dakle i Njegoša putnika i njegov živopisan, uzbudljiv i lep mediteranski horizont s kojim se, osim u navedenim pesmama, upoznajemo i iz njegove prepiske ili pak kroz vizuru Ljubomira Nenadovića.
Dvojnost, ali prevladana, prisutna je i u Kostićevoj poeziji. Dok je u pesmi "Jadranski Prometej" kritikovana seča dalmatinskih šuma od kojih je sagrađen temelj barokne crkve Santa Maria della Salute, kao i potpora većeg dela Venecije, u najlepšoj pesmi srpskog romantizma koja nosi naziv te barokne lepotice, osećaj rodoljublja prevladan je estetskim, religijskim, ali i najdubljim emotivnim, intimnim doživljajem.
Autorka obrazlaže dvojnost između mora i "sjenovite strane", između sfere svetla i mraka u Desničinom romanu "Proljeća Ivana Galeba", za koji ističe, kako bi otklonila previde ranijih tumača, da ono jeste delo Dalmacije i Mediterana.
U studiji "Jovan Dučić na međi Hercegovine i mora" uočavamo da je baš u toj međi jedan od najvećih srpskih pesnika 20. veka video sintetički potencijal koji je, određen i samim mestom rođenja i detinjstvom, realizovao u svojoj poeziji, a zbog čega je, kako autorka knjige smatra, naš prvi pravi mediteranski pesnik.
Osim znalcima književnosti, knjiga Svetlane Šeatović "U zaleđu Sredozemlja" sigurno da bi bila zanimljiva i proučavaocima drugih humanističkih nauka, osobito sociolozima, psiholozima i antropolozima, pa i politikolozima, zato što otvara mnoga važna pitanja koja izlaze iz okvira književnosti, a tiču se i aktuelnog trenutka - ovog u kojem živimo. Neka od njih mogla bi biti - da li je stereotip Desničino naglašavanje da je Dalmaciji dano more kao blagodet, dok u zaleđu ostaje krš, neprosvećenost, tvrd i sirov pejzaž koji ne razvija osećanja; koliko je pouzdano Cvijićevo isticanje zaostalosti zaleđa i otvorenosti ljudi u primorskim gradovima "naročito sa dalmatinskog primorja". Takođe su inspirativna pitanja koliko su Mleci i Latinke, ili pak drugi stranci, samo deo kontekstualizacije u narodnoj poeziji i koliko je poreklo tog konteksta naše ustaljeno predubeđenje o pojedinim narodima ili pak koliko su drugi narodi skloni predubeđenju o nama; koliko su među njima književni proučavaoci skloni predubeđenju u tumačenju dela naših najboljih književnika - na primer Milorada Pavića - građanina sveta, Vizantinca.
Knjiga Svetlane Šeatović otvara veliko i gusto polje - kao more.
Preporučujemo
KNjIŽEVNA KRITIKA: Minijature velegrada - Vasa Pavković, "Eho Beograda"
15. 12. 2020. u 17:11
KNjIŽEVNA KRITIKA: O hranljivoj agoniji stvaranja; Tanja Kragujević, Extravaganza
20. 10. 2020. u 20:34
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (0)