DETINJSTVO JE UZ NJEGA BILO ČUDESNO: Nevena Damljanović, unuka Dobrice Erića, uz dedu je zavolela pisanu reč

PESNIK Dobrica Erić (1936-2019) posthumno je odlikovan Sretenjskim ordenom. Odlikovanje je, predsednik Aleksandar Vučić, nedavno uručio njegovoj unuci Neveni Damljanović. Za nju je to bila velika čast, ali bi, kako kaže, bila radosnija da je njen deda lično primio orden.

Foto Privatna arhiva

- Porodicu ovo visoko odlikovanje, kao i ogromna ljubav naroda prema Dobrici sa kojom se često susrećemo, dodatno obavezuju da očuvamo njegovo stvaralaštvo - kaže, za "Novosti", Nevena Damljanović. - Obavezuju nas da damo svoj doprinos da njegova dela nastave da žive, premda su ona već svakako večna.

Pored velikog dela, Dobrica je iza sebe ostavio ćerku Svetlanu, sinove Dragišu i Dobrivoja - Laleta; osmoro unučadi: Nemanju, Mihaila, Jovanu, Milenu, Filipa, Nataliju, Danicu i Nevenu; i petoro praunuka: Anju, Vuka, Aleksu, Pavla i Dimitrija (njega, nažalost, nije upoznao).

- Moja majka Svetlana je kao apsolvent na Medicinskom fakultetu zasnovala porodicu i dalje nije nastavila da gradi karijeru, već se u potpunosti posvetila porodici - govori nam Nevena. - Dobričin stariji sin Dragiša zajedno sa svojom porodicom vodi veliko poljoprivredno domaćinstvo u Dobričinom rodnom kraju, u selu Donja Crnuća, gde radi i kao matičar i profesionalno se bavi pčelarstvom. Mlađi sin Dobrivoje - Lale je po struci istoričar umetnosti, a već dugi niz godina radi u Centru za promociju nauke.

Nevena živi u Beogradu, završila je Filološki fakultet na katedri za ruski jezik i književnost, bavi se prevođenjem:

- Svi smo nasledili pomalo velikog Dobričinog dara, ali niko u dovoljnoj meri da bi mu pisanje postalo poziv. Pre svega smo svi nasledili njegovu pesničku ranjivost, koja nam ponekad otežava snalaženje u svetu pragmatizma i racionalnosti, ali nas istovremeno umnogome obogaćuje kao ličnosti.

Svog dedu Nevena pamti po ogromnoj ljubavi i pažnji koju je od njega dobijala, pamti njegovu neverovatnu pozitivnu energiju, dobrotu i blagorodnost, dirljivu skromnost. Pamti i čudesne trenutke detinjstva u kojima je zahvaljujući njemu zavolela pisanu reč i knjigu. Satima joj je čitao romane Branka Ćopića, "Pipi Dugu Čarapu", a kasnije su zajedno čitali "Hajduk Stanka" i naše narodne pesme. Često je učestvovao u dečjim igrama svojih unuka.

- Kao i svi istinski pesnici očuvao je kontakt sa detetom u sebi i zato nam je bio bliži od ostalih odraslih članova porodice - kaže nam Erićeva unuka. - On je bio višestruko nadarena i izuzetno bogata priroda, ne samo kao stvaralac, već i kao ličnost uopšte, poput nekog Velikog Sunca koje nas je sve zauvek obasjalo, tako da se njegovo prisustvo i svetlost i dalje vrlo intenzivno oseća. Često nam je ulepšavao svakodnevicu svojim stihovima i mi smo se tome uvek radovali, tražili smo da nam recituje i on je to rado činio. Sada mi je žao što nije bilo još češće.

Po rečima njegove unuke, Erić je bio brižan, interesovao se za sve što se dešavalo u njihovim životima, trudio se da pomogne, davao im je savete, ali nikad nije bio nametljiv u tome.

- Bio je vrlo prisutan u našim životima - govori Nevena. - Kada je boravio u Beogradu viđali smo se gotovo svakodnevno, povremeno smo se okupljali i u njegovom zavičaju u Gruži, ponekad nas je vodio sa sobom na pesničke susrete. Naravno, bilo je perioda i kad ga dugo ne bismo videli, mnogo je putovao po Srbiji, Republici Srpskoj, Kosovu i Metohiji, verujem da nema škole u Srbiji u kojoj nije održao pesnički susret.

Dobrica nije bio pesnik koji sedi za stolom i piše, njegove pesme su najčešće nastajale dok je šetao u prirodi, u pokretu.

- Imao je izuzetno pamćenje i prve verzije stihova je smišljao i prepravljao u glavi, a tek ih je kasnije zapisivao - seća se Nevena. - Kako je sam govorio zapisivao ih je uglavnom na malim papirima, stekavši tu naviku još u ranim stvaralačkim danima kad mu nije bilo dostupno previše papira. Njegove pesme su plod neverovatnog, retkog talenta, ali i mukotrpnog, upornog rada i izuzetne posvećenosti. Ponekad smo imali čast da prvi čujemo nove stihove i to smo doživljavali kao poseban dar i privilegiju. Ponekad smo bivali i svedoci događaja koji su ga kasnije inspirisali. On svoje stihove nikada nije čitao pred publikom, uvek ih je govorio napamet. Svakako je iznad svega voleo svoju zemlju, narod i jezik.

Nevena pamti i da su njeni drugovi bili oduševljeni kada bi čuli ko joj je deda:

- Često su me prvo pitali: "Je l' ti on rođeni deda?". Uglavnom su to bile vrlo pozitivne i lepe reakcije, njegove pesme su deo školske lektire, često je nastupao na radiju i televiziji, bio je poznat i voljen od strane mojih vršnjaka i mislim da su se radovali što im je on kao deda njihove drugarice verovatno postajao još bliži i pristupačniji, a ja sam se radovala što ga toliko vole.

Nevena sa Sretenjskim ordenom koji joj je uručio predsednik Vučić / Foto Pres služba predsesdnika

Porodica želi da u Erićevoj rodnoj kući u Gruži, u kojoj se nalazi najveći deo njegove lične biblioteke, otvori legat.

- Dobrica je u svojim poznim stvaralačkim godinama imao lepu saradnju sa više izdavača. To su pre svega "Kreativni centar" i "Pčelica" kada su u pitanju knjige za decu i mlade, koje oni i dalje redovno objavljuju. Sa druge strane, Srpska književna zadruga, sa kojom je od početka svoje spisateljske karijere imao poseban i blizak odnos, pre nekoliko godina ga je uvrstila u svoju čuvenu "Plavu ediciju", čime mu je ispunjena, verujem, i jedina preostala želja što se tiče objavljivanja knjiga. Njegovo delo je široko zastupljeno u lektiri za osnovnu školu, ali nije uvršten u onu za srednje škole. Imajući u vidu dubinu stvaralaštva i jedinstvenost u nacionalnim okvirima, ali pre svega tematsku, stilsku pa čak i ekspresivnu i eksperimentalnu raznovrsnost, smatramo da je on svoje mesto svakako zaslužio i na tom nivou - zaključuje Erićeva unuka.

DRAGOCEN DAR

RADOVAN Popović je nedavno objavio knjigu "Srpski Orfej Dobrica Erić", koja je po rečima pesnikove unuke verodostojno svedočanstvo njegovog stvaralačkog puta i ličnosti.

- To je i dragocen dar koji je naš izuzetni publicista i istinski Dobričin prijatelj Radovan Popović podario i nama i svim poštovaocima Dobričinog dela - kaže nam. - Autor je deo značajnih informacija i drugih materijala dobio i kroz razgovore i susrete koje je tokom pisanja ove knjige vodio sa Dobričinom decom, Svetlanom, Dragišom i Dobrivojem, kao i sa Dobrivojevom majkom Brankom Radovanović.

POČIVA U NAJLEPŠOJ ALEJI

POSLE smrti Dobrice Erića javnost se pobunila zašto nije sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

- Aleje velikana prostiru se svuda gde počivaju velikani - kaže Nevena Damljanović. - Dobrica je prema sopstvenoj želji i odluci koju je doneo pre mnogo godina sahranjen u najlepšoj šumadijskoj aleji na seoskom groblju u njegovoj rodnoj Donjoj Crnući pored majke Radmile, oca Miloša i brata Dobrivoja, u pitomim gružanskim predelima, koje je na božanstven i autentičan način ovekovečio u svojim A. Poput Desanke koja se vratila u svoju Brankovinu, on je kao jedino svoje konačno odredište uvek video svoju Crnuću.

Preporučujemo

Politika

32 2

VUČIĆ POSTHUMNO ODLIKOVAO DOBRICU ERIĆA: Predsednik Srbije odao počast omiljenom pesniku, odlikovanje primila unuka (FOTO)

28. 12. 2020. u 11:27

Srbija

0 0

ĐACI U SLAVU DOBRICE ERIĆA: Smotra stvaralaštva osnovaca u Kniću

19. 09. 2020. u 15:00

Republika Srpska

0 0

OD PRODAJE KNjIGE KUPUJE PAKETIĆE : Lep gest derventskog novinara i poete Nenada Simića

19. 12. 2020. u 06:34

Kultura

0 5

LAZINA LEKCIJA O POEZIJI: Posle 155 godina prvi put na srpskom jeziku objavljen polemički tekst našeg velikog pesnika

15. 12. 2020. u 15:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije