VUK JE ZNAO DA RAZGOVARA SA EVROPOM: Profesorka LJiljana Pešikan LJuštanović povodom nagrađivane knjige "Pišem ti priču"
REFLEKSI usmene književnosti i tradicionalne kulture u pisanoj književnosti i savremenoj kulturi Srba - glasi podnaslov knjige "Pišem ti priču" ("Akademska knjiga") koja je Ljiljani Pešikan Ljuštanović nedavno donela dva važna priznanja: nagradu "Đorđe Jovanović" Biblioteke grada Beograda, te nagradu Vukove zadužbine za nauku.
Ujedno, ovaj podnaslov u velikoj meri opisuje i predočava jednu od životnih i profesionalnih preokupacija autorke, profesorke na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (od oktobra u penziji).
Već prvi među esejima od kojih je autorka istakla i ispisala svoju priču, baveći se aspektima identiteta i njihovim oblikovanjem u srpskoj književnosti (istražujući u okviru istoimenog projekta), naslovom "Od obreda i igre do pozorišne scene" - takođe umnogome sažima predmete i teme u njenom fokusu. Pored lutke kao mnogoznačne reči i kao predmeta obožavanja, obrednog, ili predmeta predviđenog za igru, pravi junak ove priče je svakako Vuk Karadžić.
- Vuk je oduvek moja velika inspiracija - navodi Ljiljana Pešikan Ljuštanović. Profesorka koja je svojom erudicijom i samosvojnim pedagoškim pristupom obeležila generacije studenata književnosti usađujući im žeđ za saznavanjem, kao suštinsku Vukovu osobinu ističe upravo ogromnu sposobnost učenja i neprestano, doživotno žudno sticanje znanja:
- Nije Vuk slučajno ušao u najviše intelektualne krugove Evrope. Naprotiv, on je znao da razgovara sa tom i takvom Evropom, došao im je sa moćnom pričom i ponudio svedočanstvo o našoj usmenoj tradiciji u trenutku kada je i naučna paradigma tome odgovarala. Iako njegovo školovanje nije bilo sistematično niti formalno, fascinantna je bila dubina i širina njegovog znanja, on je u svoje vreme rekao stvari koje su naučnici tek mnogo docnije eksperimentalno dokazali i potvrdili. Mit o neukom seljačetu tek je delimično tačan, u trenutku prispeća u Beč Vuk je bio gospodičić sa belom kravatom. On je fes stavio u vremenu evropske fascinacije Istokom - jednostavno je nosio kapu koja se najbolje vidi.
Pokušaji diskreditacije, degradacije, čak opanjkavanja Vuka i umanjivanja njegovog značaja, koliko god besmisleni i unapred osuđeni na propast, svedoče o tome da živimo u doba apsolutnog amaterizma gde se rasprave vode među laicima na društvenim mrežama - ali i o tragičnoj sklonosti srpske kulture ka podelama, smatra profesorka:
- Ozbiljna kultura mora biti sposobna da prihvati više različitih koncepata, baš kao i više različitih dijalekata. Mi stalno biramo i vodimo interne ratove, umesto da shvatimo da nacionalna kultura znači: i srednjovekovna i narodna književnost, i Dositej i Vuk... U duhu podela jesu i pokušaji "demaskiranja" naše kulturne istorije, poput napada na Vuka ili Njegoša, koji je takođe predmet apsurdnih pokušaja da mu se javno "presuđuje", i uvek je to polemisanje na ivici skandala, poput ličnog obračuna sa precima. A Vuka niti treba obožavati niti raskrinkavati, ili izbacivati, već ga treba ozbiljno proučavati i čitati. Njegov je "Srpski rječnik" čudesna, toliko proučavana a i dalje nepročitana knjiga, o kojoj, pored ostalih, sjajno pišu Marija Kleut, Nada Milošević Đorđević, Miro Vuksanović, koji je "Rječnik" doživeo kao roman...
Upravo su Vuksanović i njegov "Azbučni roman u 878 priča o riječima" predmet jednog od eseja Pešikanove, koja veli:
- "Semolj gora" je veliki roman, fascinantna priča o prelivanju kulturnog identiteta i povezivanju novog i starog, o rečima koje pretrajavaju kulturu, zagledanje u jezičke ponore. Kod tolikih pomeranja u prostoru, seoba, iskorenjivanja, jezik, onaj koji smo naučili od majke, valjda je jedina otadžbina koju imamo i na koju možemo računati.
Suštinski zainteresovana za usmenu književnost, to nemerljivo ogromno i još neiščitano nasleđe, Ljiljana Pešikan Ljuštanović smatra da je najbitnije održa(va)ti kulturni kontinuitet i svest o bavljenju tradicijom, usmerenu na "iščitavanje" načina i puteva kojima se ona prenosi, nasleđuje, oplođuje, reflektuje, prisvaja i biva prisutna - ili pak znakovito odsutna iz moderne kulture i priča.
- Samo treba čitati, uvek ima šta da se čita, i to izvanredno, i poezija i proza, čitanje jeste prostor samosagledavanja, odmora, predaha - govori profesorka koja predano čita, od narodnih bajki do žanrovske, fantastične literature čiji je posvećenik, i o knjigama jednako posvećeno piše, uvodeći mnoge buduće stručnjake u svet književnosti, nauke o njoj, čitanja i razmišljanja o pročitanom.
TEATAR I OMILjENE DRAME
DOBITNICA i Sterijine nagrade za teatrologiju, Ljiljana Pešikan Ljuštanović uvek se vraća još jednoj svojoj životnoj ljubavi - teatru. Pamte se izuzetni eseji koje je izgovarala na okruglim stolovima povodom predstava na ovom festivalu, a u nagrađenoj monografiji bavi se i reflektovanjem i izokretanjem bajke u dramama Milene Marković i Biljane Srbljanović, kod koje pronalazi anti bajku. Neprikosnovenom Steriji, pridružuje Nušića, Acu Popovića, drame Simovića, Mihiza i Vide Ognjenović, te Dušana Kovačevića, koga upravo iznova otkriva novim iščitavanjima.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)