Kultura

POGLED ISKOSA: Od apstraktnog do realnog - Mila Gvardiol, Prodajna galerija "Beograd"

Дејан Ђорић

15. 12. 2020. u 18:15

Nove slike Mile Gvardiol (Beograd, 1979), profesorke na dva umetnička fakulteta, u Beogradu na Fakultetu primenjenih umetnosti i u Sremskoj Kamenici, mogu se razumeti dvojako, kao dva odvojena estetička sistema, paradoksalno ili ne, sjedinjena slikom.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Од апстрактног до реалног - Мила Гвардиол, Продајна галерија Београд

Radovi Mile Gvardiol / Foto promo

Još je Vasilij Kandinski čvrsto ubeđen (prenebregnuvši iracionalizam nadrealizma koji nije bilo teško predvideti) pisao da će u budućnosti postojati samo "veliki realizam i velika apstrakcija". Zbilja bi se cela (post)moderna umetnost mogla vrednovati kao problematizacija te dve ključne paradigme, kao kretanje od figure ka nepredmetnom i nazad, kao veliki raspon ideja i likovnih rešenja, najčešće međusobno isključivih. Slikarka Gvardiol u novom delu svog opusa nastoji da prevaziđe te ključne razlike, suprotnosti realizma i apstrakcije, u svojevrsnoj sintezi tih osnovnih stilskih formacija, koje postoje mnogo pre pojave moderne umetnosti.

Njena se dela mogu shvatiti dvostruko, kao samostalni, apstraktni govor slike u čistom likovnom stanju i kao realizam, odraz stvarnosti, tačnije, njeno tumačenje, jer nije reč o banalizovanju u vidu (hiper)realnog. To bi možda bilo i opšte mesto u sagledavanju ovih platana da izložba nije posebna po uvođenju momenta stvarnosti, isečka realnog sveta, koji je u ranijim ostvarenjima bio tek povod ili daleki odraz u njenim apstrakcijama. Pošla je od večnog motiva stepenica, a stigla do slike izrazitih likovnih kvaliteta čistih linija, promišljenih kompozicija, pastelnog kolorita i iz današnje umetnosti prognane renesansne problematike perspektive i skraćenja. Bez prisustva senki i trodimenzionalnosti, naglašene mimetičnosti i definisanja stvarnog prizora, Mila Gvardiol razvija samostalne moći slike kao proizvoda svečanog čina stvaranja, zato su njene boje tako pročišćene i oduhovljene. Tu gde je prisutan predmet, arhitektonski element (stepenište), negde u pozadini je i figura, čovek, kao nevidljivi sjedinitelj i davalac smisla. Slikarka je sada možda i na prekretnici, svakako dalje humanizuje svoje apstraktne slike dugih linija, čistih površina i naglašenih dijagonala. Ulazeći diskretno u predmetno ne želi da se mnogo intimizuje sa njim, ona nije slikarka atmosfere koja vodi nekom uosećavanju i povišenim emocijama. Cerebralno, hladno i sa neophodnom udaljenošću ispituje svojstva predmetnog i arhitektonskog na slici, između podražavanja stvarnosti i konceptualnog. Time nastoji da preispita same osnove daljeg mogućeg prisustva slike, njenu harizmatičnost, koja magično treba da prevlada silnu poplavu, inflaciju, piktureju savremene vizuelnosti medijskih i ideoloških slika. Digitalnom mulju elektroapokalipse, prevlasti tehnorobotskog od nanostruktura do megastruktura, slika rađena rukom može da se suprotstavi samo magičnošću i/ili nadmoćnom izvođačkom tehnikom, što Mila Gvardiol uvek ima u vidu.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SPREMNI SMO DA GRIZEMO: Savić zadovoljan pred turnir u Rumuniji

"SPREMNI SMO DA GRIZEMO": Savić zadovoljan pred turnir u Rumuniji