OPRAŠTAMO se od jednog značajnog pisca srpske književnosti, koji je napisao njene antologijske stranice, ali i od jednog toplog i neobično nepretencioznog čoveka koji vas nikada nije umarao pitanjima šta ste od njega pročitali. Znao je, kao i svi, da ako nešto znate o književnosti, nešto ste od njega morali čitati.
pre tridesetak godina u hotelu "jugoslavija" igrao se turnir "100 najboljih svetskih sahista".jedne veceri posle uzbudljive i dobijene partije aktuelni prvak austrije klinger na jednoj maloj tabli,u holu hotela objasnjavao mi je na koji nacin se izvukao iz nezgodne pozicije.u jednom trenutku pojavio se scele;besumno se privukao stolu i poceo da kibicuje.pozeleo sam da se nasalim sa prijateljem i dosapnuh velemajstoru:"pravi se da igramo"...naravno vec posle par poteza brana je poceo da negoduje:"sta to radis!?trebalo je konjem...!" praveci se nervozan i ljut rekoh:"pusti me na miru da zavrsim,pa ti posle igraj!" sledecu partiju igrao je on ne znajuci da igra protiv jednog od najjacih svetskih igraca, dok se on znojio, oko stola se okupilo desetak dokonih velemajstora i videvsi o cemu se radi svi zdusno stadose da bodre branu. scele onako unezveren i izvan situacije krenu da ih ucutkuje:"paceri,cutite dok sahisti razmisljaju!""sto dobacujete kad nemate pojma!""hajte,idite.kupite sah pa igrajte,ako vas toliko interesuje!"...i sve u tom stilu. kad se stvar razjasnila(posle par lako izgubljenih partija) ,rekao je da se nece naljutiti ako mu klinger potpise da je jednu partiju dobio on,scepanovic.naravno,zavrsilo se flasom viskija za sve...iako se brana nije odvajao od svoje "potvrde".
Komentari (1)