Kultura

NEMOGUĆE JE OSTATI RAVNODUŠAN On je odgledao "Daru" u Gračanici: Ta trauma je i danas prisutna u našem društvu

Д.Зечевић

03. 12. 2020. u 15:34

TE scene iz filma emotivno pokrenu svaku osobu i nemoguće je da ne budete izmešteni iz zone konfora. Ta trauma je realna, a i danas je prisutna u našem društvu. Zato je normalno da izaziva emocije ne samo što smo pripadnici srpskog naroda već je ljudski emotivno reagovati na tu bol.

НЕМОГУЋЕ ЈЕ ОСТАТИ РАВНОДУШАН Он је одгледао Дару у Грачаници: Та траума је и данас присутна у нашем друштву

Foto: D.Z.

Ovim rečima Stefan Radojković, istoričar i saradnik Muzeja žrtava genocida iz Beograda opisuje za Novosti svoje utiske iz filma “Dara iz Jasenovca” srpskog kandidata za Oskara. Naime, ovaj mladi istoričar objašnjava da je na Kosovu i Metohiji prisutan više godina unazad, jer se u svom doktorskom radu bavi opstankom Srba na Kosovu i Metohiji od 1999 godine. Iako nije prisustvovao premijeri filma, koja je prikazana 25. novembra, Stefan ističe da je odgledao film pre dva dana i pojašnjava da je tih dva sata i deset minuta koliko traje film unutar bioskopa sve “prštalo od emocija”.

OSKAR

I dok pojašnjava da je akcenat filma na zločinu i smrti te ponavlja da je glumačka ekipa u filmu odlična, odnosno da je epopeja i stradanje Srba Kozare i Potkozarja istinit istorijski događaj, Radojković ipak iskazuje bojazan da film “Dara iz Jasenovca” neće na odgovarajući način “komunicirati sa žirijem” koji je, kako ističe, iz drugačijeg kulturnog i civilizacijog miljea odnoso smatra da je film prilagođen više domaćoj publici nego žiriju koji odlučuje ko će biti dobitnik prestižne filmske nagrade Oskar, a čiji je kandidat i pomenuti film.

-Nemoguće je zaista da bilo ko ostane ravnodušan na scene iz filma čija se radnja odvija u leto 1942. godine kada su Srbe koji su se na Kozari sklonili od ustaških masakara, zarobile trupe Nezavisne Države Hrvatske zajedno sa nemačkim jedinicama i stanovništvo poveli u logore. Raznorazne sudbine Srba u Jasenovačkim logorima su zaista bolne i traumatične; ne zna se da li je teže gledati patnje zbog teških i nehigijenskih uslova, mučenja, ubistva, umiranja starih ili male dece - pojašnjava Stefan koji napominje da se Dara, devojčica koju u odvode Staru Gradišku, Logor br. 5, sa majkom i dva brata, bori svim silama da izbavi mlađeg brata koji joj je preostao.

- Jedina svetla tačka u filmu, kao i tokom postojanja logora, jeste ta što čuvena Diana Budisavljević uspeva da iz ovih logora izbavi oko 12000 dece, većinom srpske - dodaje naš sagovornik koji je u Gračanici boravio i povodom svog doktorskog rada u kojem u sklopu istraživanja obavlja razgovore sa relevantnim sagovornicima ali je kako naglašava, na Kosmetu boravio i zbog profesionalnih obaveza u okviru Muzeja žrtava genocida.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Krčag je opet ceo
Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Krčag je opet ceo

NARODNO pozorište Republike Srpske nastavlja da u svom repertoaru mapira najmarkantnije simbole propadanja naše civilizacije, bilo da se tiču mentalitetskih mana ("Gospođica"), ili globalne kuge, korupcije i bezvlašća ("Razbijeni krčag").

23. 12. 2024. u 07:00

Politika
Tenis
Fudbal
DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca