DESANKIN ŽIVOT U POEZIJI: Staniša Tutnjević o novom izdanju knjige "Tražim pomilovanje"

KAO slučajni odjek nedavnih sporova oko mesta Desanke Maksimović u školskim programima, kod izdavačke kuće "Svet knjige" upravo su izašle dve knjige kojima se slika o najvećoj srpskoj pesnikinji 20. veka proširuje i još bolje utemeljuje: studija "Lirska misaonost Desanke Maksimović" Staniše Tutnjevića i novo, drugačije izdanje znamenite zbirke "Tražim pomilovanje", koju je priredio isti autor.

Desanka Maksimović i Tanja Kragujević / Foto Stevan Kragujević (detalj)

Na osnovu dvadesetogodišnjeg uvida u život i delo omiljene poetese, Tutnjević, koji je bio upravnik njene zadužbine i urednik njenih celokupnih dela, iscrpno je predstavio sve književne žanrove kojima se ona bavila. Pritom, posebno je uočio unutrašnje pomeranje u njenom stvaralaštvu, od lirskog prema meditativnom. Bavio se i autobiografskim u njenoj poeziji i podsetio na Desankine reči kojima se branila od znatiželjnika: "Svi ljudi koji treba da znaju moju biografiju, znaju je, drugi neka prosto čitaju moje pesme".

- Taj utisak ipak, vara: radi se o njenoj skromnosti i malom lukavstvu kome pribegava kada želi da sačuva svoju privatnost - kaže Tutnjević, za "Novosti".

- U suštini, stvar je sasvim drugačija, sav je njen život, zapravo, u njenoj poeziji i slobodno se može reći da je gotovo sve u toj poeziji autobiografsko.

O tome postoji jedno Desankino sećanje koje se odnosi na đačke dane, kada je bila u dilemi da li da izađe na valjevski korzo: "Ja znam da će tamo neki Rade, koji mi se sviđao, biti, ali ja počinjem da pišem pesmu, a meni je slađe da pišem pesmu nego da idem njega da vidim."

- U pitanju je lična, nesvakidašnja i superiorna nadarenost, da se svet neprimetno, tečno i lako, iz stvarnostio prenese u poeziju, koju je pesnikinja pokazala, još daleke 1920. kada je odjednom i na velika vrata ušla u srpsko pesništvo - tvrdi Tutnjević.

U knjizi je i tekst "Desanka Maksimović i Ivan Goran Kovačić", pesnički odgovor Desankin na tragične događaje i stradanje srpskog naroda devedesetih godina prošlog veka. Tutnjević je izdvojio pesmu "Crkva u plamenu", o kojoj kaže:

- U njoj se, ispod tadašnjeg varvarskog rušenja pravoslavnih bogomolja u Hrvatskoj, snažnom sugestijom dramatično ocrtava i oživljava palimpsest strašnih prizora masovnog ustaškog pokolja izvršenog 29. jula 1941. u pravoslavnoj crkvi u Glini. U toj poemi nataložila se ona unutrašnja negativna sila i energija koja se odmetnula i preobrazila u demonsku, raspamećenu samoubilački snagu destrukcije i uništenja, kojom se artikuliše tragična besmislenost događaja i vremena u kome je nastala.

Proučavajući Desankino delo, Tutnjević je pronašao osam pesama koje su po svom karakteru i značenju komotno mogle da uđu u zbirku "Tražim pomilovanje", ali ih pesnikinja nije unela. U nekima od njih se izravno sreće zaziv "Tražim pomilovanje", koga u nekim pesmama iz zbirke nema. Zbog toga je priređivač, ne narušavajući strukturu zbirke u posebnom prilogu objavio i tih osam pesama. Posebno je zanimljiv slučaj pesama "Za jeretike", "Za ohole" i "Za crva koji se u srcu rodi", koje su zajedno sa još tri pesme prvi put objavljene u časopisu "Književnost" 1963. pod zajedničkim nadnaslovom "Tražim pomilovanje. Iz lirske diskusije s Dušanovim zakonikom". Pomenute tri pesme nisu ušle u zbirku, iako prvi stih svake od njih glasi "Tražim pomilovanje", dok su druge tri pesme zastupljene u knjizi:

- Teško je reći zašto je pesnikinja neke svoje pesme "kaznila", time što ih je izostavila. Realna je pretpostavka da je smatrala da su one, ipak, neupotrebljive u umetničkom pogledu, nedostojne takve zbirke. Za današnjeg čitaoca i književnog istraživača sigurno je da se linija razlike između jednih i drugih pesama u tom pogledu teško s pouzdanjem može povući - zaključuje Tutnjević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije