Kultura

POSLEDNJI INTERVJU BEKJAREVA ZA "NOVOSTI": Teško mi je u izolaciji, navikao sam da budem non-stop u akciji

Novosti online

16. 11. 2020. u 21:22

JEDAN od najznačajnijih srpskih glumaca Ivan Bekjarev (74) preminuo je od posledica virusa korona. Iza njega su ostale maestralno odigrane uloge, ali i veliki broj intervjua koji će ostati upamćeni. Prenosimo vam u celosti poslednji glumčev razgovor za "Novosti", koji je sa Ivanom u aprilu ove godine, uradila naša novinarka Vukica Strugar.

ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ БЕКЈАРЕВА ЗА НОВОСТИ: Тешко ми је у изолацији, навикао сам да будем нон-стоп у акцији

NA scenu Jugoslovenskog dramskog stupio je one revolucionarne 1968, a prvu filmsku ulogu imao godinu dana ranije u delu "Bokseri idu u raj". U međuvremenu, Ivan Bekjarev (74) odigrao je oko 150 pozorišnih uloga, mnogo filmskih, ali ga je najšira televizijska publika trajno "memorisala" kao Kurčubića i Despotovića u popularnim serijama Siniše Pavića. Ostao je upamćen i kao zloglasni upravnik logora (Vujković) u seriji "Banjica", što mu je te godine donelo i "titulu" TV ličnosti cele ondašnje Jugoslavije.

- Dobro sam. Kao i svi, ne izlazim iz kuće. Moram da poštujem mere, jedino što se trudim da pobedim anksioznost, jer ako neko nije navikao da sedi u kući ceo dan, to sam ja. Uvek sam u nekoj akciji. Velika je promena, ali, u svakom slučaju, trudim se - priča o svojim danima u izolaciji za naš list Ivan Bekjarev. - Čitam knjige koje sam propustio, a srećom u biblioteci ih imam mnogo. Radim scenario za jedan kabare: kad sve ovo prođe, režiraću u zaječarskom pozorištu predstavu po knjizi Vlade Stankovića "Zadnja pošta Timok". Postaviću ga na scenu sa tamošnjim glumcima. Vlada je, inače, sportski novinar, po njegovoj knjizi urađen je i "Montevideo, Bog te video". Ovo je dogovor odranije, a sad imam dovoljno vremena da dobro proučim materijal i dam definitivnu verziju scenarija.

* Čujete li se redovno sa prijateljima i kolegama?

- Zovu me, a i ja zovem neke koje nisam čuo duže od dvadeset godina! Stalno sam u kontaktu sa našim najstarijim glumcem Vlastom Velisavljevićem, koji u poslednje vreme radi više nego ikad. Takođe, sa Cecom Bojković razmenjujem duhovite poruke "Vajberom". Ima mnogo toga što spada i u sferu crnog humora, ali svejedno, mislim da će nam pomoći duh koji je, nekako, utkan u naš mentalitet. On nas je i održao u svim nesrećama koje su nas tokom mnogih godina sustizale. Mislim da je Servantes rekao da je humor dobar i ispod vešala...

* Nedavno se navršilo pola veka od kada je u zgradi "Borbe" počeo da se emituje Radio Studio B, čiji ste bili prvi voditelj?

- To je, možda, i najlepši deo mog života. Prvo i najvažnije, bio sam mlad! Ja sam Studio B otvorio sedamdesete, znači, imao sam 24 godine. A već od 1968. bio sam član Jugoslovenskog dramskog, u kome sam proveo više od tri decenije. I ne samo što sam tada bio mlad, već sam imao mnogo para i mogućnosti. Ništa mi nije predstavljalo problem. Eto, ja sam začetnik voditeljskog koncepta koji je potukao slušanost svih tadašnjih radio-stanica za samo tri meseca. Dragan Marković i Slobodan Glumac bili su najzaslužniji za osnivanje radija, od njih sam dobio odrešene ruke da radim šta hoću. Rečeno mi je samo da malo imitiramo Radio Luksemburg, s preporukom da odnos muzike i govora bude tri prema jedan, u korist muzike. Bio sam "vinovnik" i prvog velikog transfera, kada sam prešao na Dvestadvojku.

* Kako je izgledao taj voditeljski transfer?

- Na Studiju B radili smo po smenama, dok sam ja već uveliko gradio glumačku karijeru. I, naravno, želeo da imam neku autorsku emisuju. Kad su me zvali na Radio Beograd, osmislio sam čuvenu emisiju koja se zvala "Mislim na vas, mislite na mene". Išla je u vreme poklopljenih kazaljki: počela bi u deset do deset uveče, i trajala do ponoći. Nema ko mi nije bio gost! Imao sam stalne rubrike, ali i s velikim zadovoljstvom recitovao poeziju uživo.

* Radio je postao važan medij i "sagovornik" u ovim samotničkim vremenima, lekovitiji od drugih koji nas često zatrpavaju nepotrebnim sadržajima?

- Meni je uvek bio najvažniji, doduše, i ja sam došao u fazu da ga slušam gotovo isključivo u kolima. U kući nemam naviku da slušam radio, ali i sada je brži od televizije - što je za novinarstvo najvažnije. Ovih dana prisećam se raznih anegdota. Pamtim da je u vreme mojih početaka bila nestašica limuna u Beogradu. Pozvao sam slušaoce da nas obaveste gde ga ima, a kad su se javili direktno u program, više nije bilo dileme da li emisija ide uživo ili ne. Naravno, to sada možda deluje i glupo.
o Ne deluje. Ministar Rasim Ljajić je nedavno najavio nestašicu limuna zbog zastoja uvoza iz Turske...

- Eto! U to vreme su nas optuživali i da smo tvorci brzog govora. Međutim, nije bilo mesta takvim primedbama. Naš govor je samo bio prirodan, brži od spikerskog na koji su do tada bili naviknuti slušaoci. Inače, ja sam svoj voditeljski dar prvo proveravao na radnim akcijama, gde sam bio referent za kulturu i radio sve programe. Još kao gimnazijalac išao sam na dve-tri akcije, na Adu Ciganliju. Zato me je Stevo Žigon i predložio za radijskog voditelja. To moje prvo "dobar dan" odvelo me je na naslovnu stranu "Borbe", što je bilo nezamislivo za glumce onog doba. I danas se ponosim tim vremenima, presrećan što sam živeo i mnogo toga doživeo u jednom lepom, plemenitom dobu.

REKREACIJA

- NAŽALOST, ne bavim se fizičkom aktivnošću. Žena me stalno savetuje da moram nešto da vežbam. Nekada sam i preterivao sa rekreacijom - trenirao sam fudbal, košarku, redovno išao na skijanje. Međutim, odavno sam prestao da se bavim rekreacijom. Moraću to da ispravim. Možda je rešenje da mi sin donese neki sobni bicikl, da bar nešto radim - kaže popularni glumac.