EKSKLUZIVNO - ISABEL ALJENDE: Svi na isti način osećamo bol i ljubav

Moja majka je umela da kaže da sam pričala priče čim sam progovorila. Volim da ih slušam, stalno molim ljude da mi pričaju o svom životu, ja sam lovac na priče. Čini mi se da sam rođena sa sklonošću ka prikupljanju i pričanju priča.

Foto Privatna arhiva, Isabel Aljende

Ovo, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", kaže Isabel Aljende (1942), znamenita čileansko-američka književnica, jedna od najznačajnijih autorki Latinske Amerike.

Svetsku slavu stekla je već prvim romanom "Kuća duhova", po kome je snimljen i film sa Džeremijem Ajronsom i Meril Strip u glavnim ulogama. Njene knjige prevedene su na više od 40 jezika, i prodate u tiražu od više od 74 miliona primeraka širom sveta. Njene romane "Posle zime", "Majina beležnica", "Tanušna morska latica", "Japanski ljubavnik", objavila je kod nas kuća "Kosmos izdavaštvo", koja je našem listu i omogućila ovaj intervju.

Politička previranja u njenoj domovini odredila su i sam životni put ove autorke. Posle svrgavanja predsednika Salvadora Aljendea, sa kojim je bila u rođačkim vezama, bila je prinuđena da napusti Čile. Posle trinaest godina života u egzilu u Venecueli, nastanjuje se u Sjedinjenim Državama, u Kaliforniji, gde i danas živi.

* Zašto su nam priče važne?

- One povezuju ljude. Osećamo se bliže onima čiju životnu priču čujemo, na dubljem nivou shvatamo da smo svi slični, da svi na isti način osećamo strah, bol, ljubav, hrabrost... Mnogo je više naših sličnosti nego razlika. Priče nas, takođe, uče o prošlosti i pomažu nam da shvatimo smisao sadašnjice.

* Imaju li ljudi želju da čitaju knjige i u ovom digitalnom dobu?

- Imaju. Tokom ove pandemije videli smo da ljudi kupuju knjige čak i kada imaju ekonomskih problema. Knjige nisu izgubile svoju moć, zbog toga izdavači napreduju svuda u svetu, i više je nego ikada ranije onih koji pišu ili žele da postanu pisci.

* Rekli ste da je buntovništvo za vas bilo jedini način da preživite. Kakav je svet bio tokom vašeg detinjstva, a u kakvom svetu danas živimo?

- Imam 78 godina. Rođena sam u konzervativnom, katoličkom i patrijarhalnom društvu, u zemlji trećeg sveta. Tokom života videla sam mnogo napretka u nekim aspektima, kao što su ženska prava, rasna i socijalna pravda... Tehnologija, informacije, komunikacija i nauka su unapredili naše živote na načine koje pre nekoliko decenija nismo mogli ni da zamislimo. Međutim, i dalje preovlađuju nasilje, kriminal, nejednakost i siromaštvo.

* Da li su žene danas u boljem položaju?

- Bila sam svedok velikih koraka koje je feminizam napravio tokom poslednjih pedeset godina. Povremeno je taj pokret trpeo povratne udare i delovalo je da je zaustavljen. To se dešava u svakoj revoluciji. Feminizam je moćna revolucija koja uključuje polovinu čovečanstva i ne može biti zaustavljena. Danas, sa talasom novih, mladih feministkinja ( Metoo#, na primer), ženski oslobodilački pokret je oživljen.

* Rekli ste da je vaš život sačinjem od bola, gubitka, ljubavi i sećanja... Kako se to ogleda u vašem pisanju?

- Te teme se pojavljuju u skoro svakoj od mojih knjiga. Ne pišem o sebi, ali se neka moja životna iskustva ogledaju u pričama koje odlučim da pišem. Zanimaju me dramatični životi, epske priče u kojima se ljudi suočavaju sa velikim preprekama i preživljavaju zahvaljujući otvorenom srcu i sposobnosti da vole i daju.

* Živeli ste u egzilu. Koje su traume izgnanstva i kako mogu da se prebole?

- Biti izbeglica razlikuje se od migranta. Migranti su skoro uvek mladi, odlučuju da odu u potrazi za boljim prilikama i obično mogu da odaberu mesto u koje će otići. Ne planiraju da se vrate, gledaju u budućnost. Izbeglice spasavaju svoj život, prinuđene su da iza sebe ostave sve što im je drago, i da se upute na opasno putovanje ka nepoznatom odredištu. Izbeglice će uvek biti okrenute prošlosti, čeznući za povratkom svojim domovima. Prosečno vreme koje izbeglica provede u tuđini je između 17 i 25 godina. Mnogi se nikada ne vrate. Vreme i novi prijatelji mogu da pomognu da se prevaziđu traume izgnanstva. Može to i posao, šansa da se prilagodiš na novu sredinu i odužiš se novoj zemlji.

* Vidite li rešenje problema koje imaju doseljenici širom sveta?

- To je globalna kriza koja će se samo pogoršavati sa promenom klime i zbog nasilja i zločina širom sveta. Potrebno je globalno rešenje. Nijedna zemlja ne može da reši problem samostalno. Ne mogu ni zidovi niti meci da zaustave očajne ljude u potrazi za sigurnošću. Kao prvo, globalna zajednica mora da se fokusira na uzroke izbegličke i imigracione krize, odnosno da reši probleme u zemljama iz kojih ti ljudi potiču tako da ne budu primorani da napuštaju svoje domove. Na drugom mestu, potrebno je biti voljan za prihvatanje azilanata, za njihovo uključivanje u društvo, umesto odbacivanja i izolovanja. Ako im se pruži šansa, oni obično dosta doprinose zemlji domaćinu.

* Kako provodite dane? Kako doba korone utiče na literaturu?

- Provodim dane pišući. Mislim da sam retko kad bila produktivnija nego tokom ove pandemije. Živim u veoma maloj kući sa svojim novim mužem i dva psa. Nema mnogo posla u poslednje vreme.

* Kako vidite našu budućnost posle pandemije?

- Moj brat, koji je pesimista, misli da će se svet suočiti sa strahovitom ekonomskom krizom, udruženom sa klimatskim promenama, kriminalom i nasiljem. Postaćemo nalik plemenskim zajednicama i čovečanstvo će se vratiti u najgora vremena iz prošlosti. Moj sin, koji je realista, smatra da ćemo se oporaviti i da se ništa bitnije neće promeniti, da će nova normalnost biti manje-više ista kao normalnost pre pandemije. Ja sam optimista. Mislim da je ovo prilika za promenu i napredak. Neće se dogoditi odmah, niti brzo, ali ćemo nešto naučiti iz ovog globalnog iskustva. Ovo je prvi put da se čovečanstvo oseća kao jedna porodica i da se nešto što se desi nekoj osobi u nekom kineskom selu može dogoditi svima nama. Niko nije siguran ukoliko nismo svi sigurni. Svi smo deca iste planete. Ono čime ugrožavamo našu planetu ugrožava i nas same.

* Planirate li dolazak u Srbiju?

- Krajem januara odlučila sam da putujem što je manje moguće, a sada tokom pandemije ne planiram da idem bilo gde u dogledno vreme.

Preporučujemo

Kultura

0 1

VEDRANA RUDAN OTKRILA: Ovo je knjiga mog života

11. 09. 2020. u 20:57

Kultura

0 2

INTERVJU MAJA LUNDE: Odrasla sam sa posterom protiv nuklearnog oružja iznad trpezarijskog stola

12. 07. 2020. u 20:46 >> 20:46

Kultura

1 0

KNjIŽEVNICA TEA OBREHT: Kako smo stigli do ovog haosa?

07. 07. 2020. u 13:19

Društvo

0 1

AMFILOHIJE JE SVETI VASILIJE NAŠEG VREMENA: Ljiljana Habjanović Đurović o novom romanu i pritiscima na pravoslavlje

08. 10. 2020. u 19:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije