FRESKE MAJSTORA IZ ĐURINIH ĆELIJA: Tragovi izuzetnog umetnika u ostacima manastira na Rudniku

MAJSTORSKI živopis srednjovekovnog manastirčića Đurine ćelije koji su arheolozi iskopali iz sipara u neskladu je sa skromnim boravištem monaha pustinjaka u skrovitoj šumskoj klisuri na Rudniku, smatraju stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Arheolozi i slikari ispred Đurinih ćelija / Foto Boris Subašić

Oni su upravo završili dvomesečni poduhvat obnove fresaka koje su se, kada su pronađene, bile jedva prepoznatljive posle vekova u zemlji. Sada je raskošna paleta ponovo blesnula i vide se precizni potezi i bogatstvo detalja na delu slikara koji je boravio na Svetoj Gori Atonskoj.

- Reč je o izuzetnom, reprezentativnom slikarstvu i veoma je neobično što ga nalazimo na ovako skrajnutom mestu, daleko od svih puteva - kaže slikar-konzervator Nemanja Smičiklas, savetnik u Zavodu. - Iako su očuvani samo delovi figura svetitelja naslikanih u oltaru, nema sumnje da ih je slikao veliki majstor. Istoričari umetnosti će dati konačnu reč o vremenu nastanka živopisa, ali po mom mišljenju on potiče iz 14. veka, po analogiji sa drugim objektima gde smo se sretali sa sličnim freskama.

Rukovodilac restauratorsko-konzervatorskog rada bila je Marijana Protić, a ekipu su činili Filip Janković, Tijana Mihailović i Nemanja Smičiklas. On je dve i po decenije i član tima Zavoda koji na Svetoj Gori radi na restauraciji i konzervaciji Hilandara i njegovih kelija. Zahvaljujući tom iskustvu uočio je važan detalj na dekoraciji bočnih zidova hrama gde su tehnikom "mramorizacije" slikanjem dočaravane mermerne ploče.

- Ovo nije obična mramorizacija, već imitacija mozaika kakvi se nalaze na podovima svetogorskih manastira, što je veoma neuobičajeno - kaže Smičiklas. - Svetogorski podovi su rađeni u tehnici koja podrazumeva da se u mermerne blokove urezuje reljef, a onda se u njega ređaju kamenčići u boji i tako se dobija šara. U Hilandaru ima takvih mozaika, a Vatoped je njima izuzetno bogat. Ornamentika u Đurinim ćelijama je imitacija te svetogorske tehnike, što ukazuje da je slikar bio na Atosu i da je pomno gledao mozaičke podove, koji su kod nas bili retki. Još je ređe da se oni oslikavaju na zidovima crkava.

Otkrića stručnjaka Zavoda otvorila su nova pitanja o tajanstvenom manastiru koji je od kraja 17. veka, kada je zapusteo, do početka 2013. bio zatrpavan siparom, tako da se ni njegova lokacija nije znala. Arheolozi su ga otkrili prateći predanje i kult svetog mesta. Tajnu Đurinih ćelija rasvetljavaju ostaci uboge kolibe monaha pustinjaka, koje su iza hrama otkopali stručnjaci Narodnog muzeja u Aranđelovcu i Filozofskog fakulteta u Beogradu.

- U srednjem veku, posle smrti pustinjaka kome su pripisivana čuda, na mestu njegove isposnice obično se gradio manastir - kaže docent dr Dejan Radičević, rukovodilac istraživanja. - Đurine ćelije podsećaju na takvu praksu. One su izuzetne jer je ktitor doveo velikog, što znači i skupog, majstora da oslika hram čije su dimenzije bile samo 6,7 metara, sa 4,8 metara, u koji je moglo da stane tek pet-šest ljudi, verovatno samo monaha. Moguće je da se ovde zamonašio plemić-ktitor, jer je prema dosadašnjim nalazima manastir podignut početkom 15. veka u apokaliptičnim vremenima osmanske najezde i propasti srpske države.

Preporučujemo

Srbija

1 5

MANASTIR PROHORA PČINjSKOG SLAVI 950 GODINA: Bdenjem započela proslava, sutra osvećenje novog manastirskog konaka (VIDEO)

31. 10. 2020. u 21:45

Društvo

0 10

MISTERIJA SEOBE U VALjEVSKIM PLANINAMA: Otkrića na Povlenu i u kanjonu reke Gradac menjaju sliku nacionalne prošlosti

25. 10. 2020. u 18:10

Društvo

0 3

U TIŠINI ČUVAJU SRPSKU SVETINjU: Sa monahinjama u manastiru Devič u Srbici, sada Skenderaju

25. 10. 2020. u 16:00

Srbija

0 2

"RIMSKE TERME 50 GODINA NAKON OTKRIĆA" Skup u Naučno tehnološkom parku u Čačku

23. 10. 2020. u 13:18

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije