Kultura

DNEVNIK ZABLUDA: Apokalipsa danas

Slobodan Maldini

03. 11. 2020. u 12:27

I pored desetina megalomanskih trgovačkih kompleksa izgrađenih proteklih godina u našoj prestonici, Beograd je dobio još jedan, najveći tržni centar u regionu. U novoj Galeriji "Belgrejd" površine 300.000 kvadratnih metara Beograđani će moći da kupuju robu svetskih brendova, osete čari "šopinga u Parizu", zadovoljstva "jutarnje kafe u Milanu" i "večernjeg izlaska u Njujorku".

Uprkos mračnim prognozama pogoršanja pandemije virusa korona koja će masovna okupljanja stanovništva učiniti prošlošću, i svetskom trendu zatvaranja mamutskih šoping-centara zbog konkurencije nastale na internetu, neutemeljena očekivanja od novog mesta sretanja Beograđana su velika. Ali, kakva je budućnost urbanih prostora projektovanih za boravak velikog broja ljudi i kakve nas iznenađujuće promene očekuju u bliskoj budućnosti?

Prema brojnim pokazateljima, čovečanstvo se danas nalazi pred najvećom kataklizmom u istoriji. Dok kovid 19 uzima danak, neki svetski političari već najavljuju mogućnost novih ratova u kojima će harati veštački stvoreni virusi.

I bez pandemija, zagađenje planete vodi njenom umiranju, a povećana emisija ugljen-dioksida odavno nije samo posledica prljave tehnologije, već i "čiste" - interneta i mobilne telefonije, kojih čovečanstvo nema nameru da se odrekne, već naprotiv, intenzivira ih.

Globalno otopljavanje, deforestacija, požari, iscrpljivanje vode, nafte i drugih resursa, nuklearna pretnja, već u narednim decenijama će da nas bace u ambis apokalipse u kojoj će nestati većina živog sveta na zemlji. Paradoksalno, neće preživeti najbogatiji, već oni koji se na vreme odreknu blagodeti koje nam donosi svetski "napredak".

Na planu urbanizma i arhitekture, danas smo svedoci frapantnih migracija živih bića sa prostora koji ubrzano postaju pustinje, u potrazi za retkim zelenim oazama. Sve veći deo stanovništva seli se iz gradova u sela. Starosedeoci evropskih prestonica napuštaju maligni život na asfaltu i vraćaju se prirodi, životu na farmama, daleko od zagađenja, buke i izloženosti virusima.

Opustela urbana jezgra preotimaju milioni pridošlica iz područja Afrike i Bliskog istoka razorenih nemaštinom, sušom i ratovima, zauzimajući teritorije razvijenih evropskih megapolisa.

Ove godine je prodaja vikend-kuća u Srbiji udesetostručena, jer su mnogi spas iz nezdravih gradova potražili u selima. Ali, još uvek nismo naučili lekciju čovekovog opstanka u zajedništvu sa prirodom. Da li su savremena urbanistička erozija i migracije na selo dovoljno snažan podsticaj da se posvetimo pravilnom razumevanju problema urbanizacije i napokon pokušamo da od gradova načinimo iole prihvatljiva mesta za život?

Bojim se da će nas bliska budućnost žestoko pogoditi, nanevši nam neizmerljivu štetu nastalu usled naših urbanističkih zabluda i slepe želje za nekontrolisanim ekonomskim napretkom - po svaku cenu.

Preporučujemo

Kultura

0 0

DNEVNIK ZABLUDA: Nasilje i umetnost

27. 10. 2020. u 16:00

Kultura

0 1

DNEVNIK ZABLUDA: Zaboravljen narod

20. 10. 2020. u 17:22

Kultura

0 1

DNEVNIK ZABLUDA: Pravo na grad

13. 10. 2020. u 11:14

Kultura

2 0

DNEVNIK ZABLUDA: Izumiranje dinosaurusa

06. 10. 2020. u 20:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 65

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15