U PATRIJARHATU NEMA SKLADA: Dimitrije Kokanov, uoči premijere komada "Boli kolo"

MALO ko se u novije vreme tako brzo i čvrsto pozicionirao na pozorišnoj sceni kao dramaturg, pisac i scenarista Dimitrije Kokanov. Između Mihizove nagrade za dramsko stvaralaštvo koja se uglavnom dodeljuje mladim piscima i ovogodišnje Sterijine (za najbolju savremenu dramu) prošle su samo tri godine.

Predstava "Boli kolo" / Foto Promo

Kokanov, inače stalni dramaturg Ateljea 212, već je mnogim predstavama dao svoj pečat ("Urnebesna tama", "Lisistrata", " Natan Mudri", "Livada puna tame"), koautor je projekta "Lounli planet", a i jedan od scenarista tv serije "Jutro će promeniti sve"... S rediteljkom Jovanom Tomić već je sarađivao u nekoliko predstava, tako da će se 5. novembra (posle "Kretanja") u njenoj režiji na sceni užičkog Narodnog pozorišta pojaviti i drugi komad Kokanova, intrigantnog naziva "Boli kolo". U podnaslovu je "narodna ljubavna igra", a u središtu priče dva ljubavna para.

Već sam naziv, po rečima rediteljke, "naznačava da je odnos četiri lika plesna, emotivna, ritualna partitura odnosa, čime se otvara još jedno polje tumačenja - ukorenjenost mačizma i konzervativizma u našem kulturnom, političkom, društvenom, istorijskom nasleđu". Pisac pak u najavi premijere pojašnjava da je to tekst o nasilju nad ženama koje se neretko tretira kao regularna folklorna praksa patrijarhata...

* Pronalazite sličnost između bola i kola (čak se i rimuju), u kome kolo nije samo odrednica za folklornu igru, nego i asocijacija na sve veće nasilje nad ženama. Neki bi rekli da je ta patrijarhalna igra slika muško-ženskog sklada i "ujednačenog" koraka?

- Patrijarhat nikako ne smemo nazivati skladom. Reč je o tradiciji koja podrazumeva dominantnost muškarca. A uspostavljanje pozicije moći nad nekim nikad ne bih označio kao sklad. Reč je o kulturi divljenja muškarcu i njegovoj veštini da se održi na poziciji moći - ističe Dimitrije Kokanov. - U vremenu u kome živimo postali smo svedoci svakodnevnog nasilja nad ženama. Odatle je došla ideja da se bavim relacijama tradicije i bola koji ona podrazumeva u životu savremenog čoveka, jer u sebi zadržava patrijarhat i fiksne raspodele moći. Bol o kome govorimo dolazi upravo iz nesklada.

Dimitrije Kokanov / Foto Ana Mandić

* Zašto baš u kolu prepoznajete kontrolu, nadzor, kaznu?

- Kolo mi je bilo zanimljivo kao narodna igra, kao forma plesne igre i kao plesni model koji komunicira tradicionalno nasleđe, pa samim tim i određene uloge. Zanimljivo je da u pojedinim folklornim igrama zaista možemo da učitavamo i analiziramo vrste ženskog i muškog kretanja, poziciju i ulogu u pojedinim narativima koji upisuju u sebe te igre. Međutim, ovde je više reč o tradicionalnim oblicima kanalisanja osećanja ljubomore u patrijarhatu, unutar zajednice koja počiva na relacijama sprovođenja moći. Razni su primeri kažnjavanja žene koja je označena kao neverna u takvim društvima: odsecanje nosa, zatvaranje, batinanje, skidanje mnogobrojnih prstenova sa vrata koji dovode do gušenja, spaljivanje....

* Kako podnosite nužnost fizičke distance među ljudima?

- Distancu i osamljivanje ne podnosim. Trudim se da poštujem sve mere kako bih zaštitio sebe i druge, ali kao i većina ljudi imam određene emocionalne probleme u prihvatanju ideje o ukidanju različitih vidova bliskosti. Baš kao što sam ja to uradio u tekstu, tako je rediteljka Jovana Tomić pojam kola tretirala izvan postupka ilustracije folklorne igre, prihvatila ga je kao mesto referisanja na tradicionalne modele života, kao metaforu lanca i cikličnost, kao mogućnost za otkrivanje šta su to nove socijalne koreografije patrijarhata koje imaju svoje daleko i dubinsko utemljenje u prošlosti ljudske zajednice.

* Iako ste stalni dramaturg Ateljea 212 , niste se vezali za to "uhlebljenje" već uveliko gradite sopstvenu karijeru?

- Naše škole dramaturgije zapravo su škole dramskog pisanja i scenaristike. Studenti dramaturgije zaista urade određeni broj dramskih tekstova i filmskih scenarija, a retko, ili nikad, dođu u situaciju da se razvijaju unutar polja dramaturških praksi rada. Mene je, pre svega, zanimao rad na stvaranju pozorišnih predstava, a posle i učenje i istraživanje u širem polju izvođačkih umetničkih praksi. Ali, svakako, da je moj rad u Ateljeu 212 nešto što me kao dramaturga najviše okupira.

* U prilici ste da čitate tekstove koji stižu u pozorište. Ima li tema koje posebno dominiraju?

- Teme su zaista različite, od obrada svakodnevnih vesti i događanja, preko ekoloških tema, klasnih, rodnih, ekonomskih pitanja, preko ideološkog promišljanja, tehnologije, preispitivanja građanskih modela života i drugo. Kada govorimo o domaćem dramskom tekstu, reč je o zaista vitalnom segmentu našeg pozorišnog života i čini mi se da u Ateljeu 212 pokušavamo da učinimo makar jedan deo skupa, koji čini savremeni domaći tekst vidljivim.

Preporučujemo

Srbija

0 0

NOVA PREDSTAVA U NARODNOM POZORIŠTU U UŽICU: Balkanske “tradicije strasti”

09. 10. 2020. u 14:13

Kultura

0 2

PREMIJERNI „RADIO ŠABAC“ Večeras prvo izvođenje dokumentarne predstave o nekada čuvenoj stanici

23. 10. 2020. u 14:22

Srbija

0 0

KIŠE UMESTO KORONE ZATVORILE ZRENjANINSKI TEATAR: U pozorištu "Toša Jovanović" prekidaju izvođenje predstava na velikoj sceni

28. 10. 2020. u 15:08

Kultura

0 1

TEATAR "VUK": Premijerna obnova „Ajnštajnove izdaje“

27. 10. 2020. u 16:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije