Kultura

PREMIJERA ZA NAJMLAĐE KRUŠEVLJANE: Mačak otišao u hajduke

S. B.

27. 10. 2020. u 10:44

LUTKARSKA predstava za decu Mačak otišao u hajduke nastala po motivima bajke Branka Ćopića premijerno je izvedena sinoć u Kruševačkom pozorištu.

ПРЕМИЈЕРА ЗА НАЈМЛАЂЕ КРУШЕВЉАНЕ: Мачак отишао у хајдуке

Na predstavi se radilo tokom leta, a dinamiku pripreme komada diktirali su epidemiolški uslovi. Uz posebne mere ponašanja u teatru premijera se i dogodila. Ćopićeva bajka, podsećaju autori, prati naslovnog junaka na putu lenosti.

- U dramatizaciji i postavci ove predstave zajedno sa ansamblom Kruševačkog pozorišta i mog koncepta da putujući glumci na nekom imaginarnom trgu odigraju predstavu u predstavi,težili smo da uloga mlinara bude jedina otvoreno suprostavljena mačkovoj želji da teži ka lenosti,odnosno da mlinareva uloga bude roditeljska u smislu da je mačak već dovoljno odrastao i da sam mora da snosi posledica pogrešnih odluka - kaže Aleksandar Pejaković, koji je režirao i dramatizovao delo.

Mlinar i mačak, dodaje Pejaković,potenciraju u osnovi sukob komada koji se kreće između lenosti i odgovornosti.

- Ono što je najvažnije,glavni junak mačak, na kraju predstavlje pokazaće deci i roditeljima u publici da ljudsko društvo živi po principu stvarnosti i odgovornosti i da decu najviše na svetu vole njihovi roditelji - predočava Pejaković.

Glumci Slađana Nestorović-Ristić, Biljana Savić, Jovanka Andrić, Dragan Marinković, Bojan Veljović,Nikola Rakić,Jelena Tomić, Jelena Vukićević i Jovana Đorić zaigrali su u predstavi,koja će prvu reprizu imati 31.oktobra.

U pripremi lutkarskog komada učestvovali su dramaturg Jovan Ristić, kostime i lutke izradili su Dragana Đurić i Dušan Stanković. Za scenografiju je bila zadužena Dragana Purković-Macan,kompozitor je Asim Sarvan,

ĆOPIĆU TOŠA OMILjENI LIK

PISAC Branko Ćopić svojevremeno je predočio da je njegov najdraži lik mačak Tošo,koji odlazi u hajduke. Upravo je to ansamblu bio jedan od motiva da se upusti u pripremu pozorišnog dela velikog srpskog autora.

dok je scenski pokret poveren Miljki Brđanin.

Preporučujemo

Kultura

0 1

VREME KOJE STVARA PEJZAŽE: Dela prošlogodišnjeg laureata "Jesenje izložbe" Ljiljane Bursać na postavci "Logos u pokretu" U ULUS

26. 10. 2020. u 11:26

DOBRO SAM, NEMAM VIŠE TEMPERATURU: Ivan Bekjarev, za Novosti, dok se oporavlja od korone na Infektivnoj klinici

Kultura

0 2

DOBRO SAM, NEMAM VIŠE TEMPERATURU: Ivan Bekjarev, za "Novosti", dok se oporavlja od korone na Infektivnoj klinici

26. 10. 2020. u 23:09

ISTORIJA, LJUBAV I INTRIGE: TV Novosti na snimanju serije Jugoslovenka - novo ostvarenje autora i reditelja Romana Majetića

Kultura

0 1

ISTORIJA, LjUBAV I INTRIGE: "TV Novosti" na snimanju serije "Jugoslovenka" - novo ostvarenje autora i reditelja Romana Majetića

26. 10. 2020. u 18:35

IN MEMORIAM:- MILAN D. ŠPIČEK: Odlazak legende Radija 202 i kulturne scene

Kultura

1 4

IN MEMORIAM:- MILAN D. ŠPIČEK: Odlazak legende Radija 202 i kulturne scene

26. 10. 2020. u 18:18

Kultura

0 0

Premijera “Berača snova” i koncert Lene Kovačević

26. 10. 2020. u 16:49

ŽONGLIRANJE I AKROBATSKI PLES: Festival savremenog cirkusa na više loakcija u Beogradu

Kultura

0 0

ŽONGLIRANjE I AKROBATSKI PLES: Festival savremenog cirkusa na više loakcija u Beogradu

26. 10. 2020. u 16:52

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 57

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15