DNEVNIK ZABLUDA: Zaboravljen narod

Marko Jelić

20. 10. 2020. u 17:22

Britansko-ganski arhitekta Dejvid Adđaje dobitnik je Zlatne kraljevske medalje 2021. Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, postavši prvi arhitekta crne rase koji je dobio ovu prestižnu nagradu.

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Заборављен народ

Skromno znamenje stradanja triju naroda u Donjoj Gradini / Foto Lična arhiva

Zalažući se za širenje svesti o postojanju visokih dometa kulture Afroamerikanaca u SAD, izradio je 2015. projekat Nacionalnog muzeja afričke američke istorije i kulture u Vašingtonu, gde je predstavljena afrička baština na tlu SAD. Adđaje pripada grupi od samo jednog procenta registrovanih arhitekata crne puti u Velikoj Britaniji, ali je delom svrstan u krug visokih nosilaca titule sera - viteza bakalaureja. Svetsku pažnju privukao je 2019. projektom kompleksa džamije, sinagoge i crkve na ostrvu Sadijat u Abu Dabiju.

Pobedivši na međunarodnom konkursu, kreirao je tri verska objekta koja formiraju prostor uspostavljanja dijaloga i suživota različitih religija. Kompleks će doprineti razumevanju raznorodnih naroda, rasa i veroispovesti i pomoći im da bolje shvate vrednosti međusobnih različitosti. Ali da li je ovako nešto moguće i na domaćem tlu?

Na prostorima nekadašnje Jugoslavije ukrštali su se uticaji brojnih religija, tradicija i kultura. Među njima izdvajaju se tri naroda - drukčije etničke i verske zajednice, koja su svojim stradanjem ostavila dubok trag u istoriji. Srbi, Jevreji i Romi prošli su Holokaust, sistematski državni progon i genocid tokom Drugog svetskog rata, od kojeg se do danas nisu oporavili. Samo u ustaškom logoru Jasenovac život je izgubilo više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja.

Bez obzira na frapantne istorijske podatke, stradanje Roma na ovim prostorima nije obeleženo na dostojan način. Jevreji su izgradili mrežu hiljada memorijalnih centara posvećenih Holokaustu i spomenika u čak 50 zemalja sveta. Srpske i hrvatske žrtve fašizma su u Titovoj Jugoslaviji dobile su brojna obeležja, ali u Hrvatskoj u sramnom procesu revizije istorije srušeno je i razoreno do 2000. godine njih više od 6.000, među kojima su i vrhunska umetnička dela, a preimenovano je na hiljade ulica u gradovima koje su nosile imena heroja rata. Među spomenicima žrtvama u Drugom svetskom ratu nema onih posvećenih Romima.

Nakon višedecenijskog zaborava romskih žrtava, 70 godina posle izvršenih teških nacističkih zločina, u Berlinu je 2012. otkriven prvi spomenik Sintima i Romima koje su likvidirali nacisti. Nije potrebno naglašavati da sličan spomenik u našem regionu ne postoji. Oduvek diskriminisanim Romima zemlje našeg regiona nisu odale ni najnužnije priznanje.

Štaviše, prošle godine je grupa Roma bila prisiljena da na uličnim protestima traži sprečavanje rušenja svoje svetinje, Spomenika Bibiji u beogradskoj Ulici gospodara Vučića, na prostoru gde se još od sredine 19. veka okupljaju beogradski pravoslavni Romi povodom slave Bibijako đive - jer je ustupljen za gradnju privatnim investitorima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

EVO KAKO DO KARATA ZA VEČITI DERBI: Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom