Kultura

LEPOTA MALIH STVARI: Nagrada "Desanka Maksimović" svečano uručena Tomislavu Marinkoviću

D. Bt.

14. 10. 2020. u 21:57

U ATRIJUMU Narodne biblioteke Srbije u sredu je svečano dodeljena ugledna nagrada "Desanka Maksimović" za ukupan doprinos srpskoj poeziji, čiji je ovogodišnji dobitnik Tomislav Marinković (1949), koji, inače, živi u Lipolistu kod Šapca.

ЛЕПОТА МАЛИХ СТВАРИ: Награда Десанка Максимовић свечано уручена Томиславу Маринковићу

Statuetu sa likom omiljene pesnikinje i Povelju uručila je Svetlana Šeatović, upravnik Desankine zadužbine i predsednik žirija u kome su bili i: Tanja Kragujević, Vladimir Kopicl, Slobodan Zubanović i Sonja Veselinović.

- "Rečita tišina" Marinkovićeve poezije savremenog čitaoca dovodi do zaboravljenih vrednosti naše civilizacije u stalnom ubrzanju sveta. Sasvim tiha ličnost pesnika obeležava i njegovu poeziju, bez nametljivosti, suvišnih reči i pozerskog stava. Njegova poezija pomera granice srpske poezije filozofijom malih stvari, nostalgijom za svetom u kome nismo ostvarili snove, ali smo otkrili najdublji smisao našeg okruženja. U tom aspektu Marinković je veoma blizak pesničkom delu Desanke Maksimović, ostvarenom u vlatima trave, cvrkutu ptica i glasovima sasvim običnih ljudi njenog valjevskog kraja - rekla je Šeatovićeva.

Istakavši kako književna kritika još nije izrekla ono što je davno učinila čitalačka publika, videvši u Desanki klasika nacionalne književnosti i jednu od vodećih figura srpske kulture 20. veka, Marinković je ponudio odgovor na pitanje zašto je njeno stvaralaštvo postalo neodvojivo od naroda kome pripada:

- Njeno pesničko biće je sudbinu naroda i njegovu istoriju preuzelo na sebe, i tom zadatku služilo marljivo i sa neskrivenom ljubavi i ponosom. Ona je pesnikinja velike dobrote, one duševne lepote koju je isijavala i prema ljudima, i prema prirodi, i prema Bogu, pa je i njena poezija sa rasponom koji se proteže od lirskog do refleksivnog, univerzalna himna ljubavi.

Laureat je ukazao na dva toka u Desankinom pesništvu - na rodoljubivu liriku koja je najviše došla do izražaja u "Krvavoj bajci", koja je ostala visoki moralni i humanistički stub srpske poezije, i na motive prirode u kojoj se nalazi veza sa prošlošću i nepresušna radost življenja sadašnjeg trenutka.

Desankine i Marinkovićeve pesme čitala je glumica Rada Đuričin.

O ĆOPIĆU

ONO što je Desanka Maksimović napisala u predgovoru "Izabranim pričama" Branka Ćopića, dobrim delom se može uzeti i kao skica za njen lični pesnički i ljudski portret - rekao je Marinković. - Ona kaže da Ćopić "svoju slavu ne duguje samo lepoti stila, dobrom jeziku, već najviše što voli ljude i to voli najviše one kojima je ljubav najpotrebnija; decu, stare i napaćene, sudbinom ucveljene i sanjalice. Voli ljude svog zavičaja".

Preporučujemo

PESNICI SU PLEMIĆI BEZ TITULE: Tomislav Marinković, dobitnik nagrade Desanka Maksimović za ukupan doprinos srpskoj poeziji

Kultura

0 2

PESNICI SU PLEMIĆI BEZ TITULE: Tomislav Marinković, dobitnik nagrade "Desanka Maksimović" za ukupan doprinos srpskoj poeziji

22. 09. 2020. u 14:36

ODBLESAK LEPŠE STVARNOSTI: Pesnik Tomislav Marinković dobio nagradu Desanka Maksimović za 2020. godinu

Kultura

1 1

ODBLESAK LEPŠE STVARNOSTI: Pesnik Tomislav Marinković dobio nagradu "Desanka Maksimović" za 2020. godinu

19. 09. 2020. u 13:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 60

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15