Kultura

INTERVJU Jug Radivojević: Bajagine pesme obeležile su mi prve ljubavi

Vukica Strugar

04. 10. 2020. u 16:30

MJUZIKL "S druge strane jastuka" inspirisan Bajaginom muzikom, konačno će "ugledati" premijeru 9. oktobra u Pozorištu na Terazijama. Biće to 119. režija Juga Radivojevića i deseti mjuzikl u karijeri.

ИНТЕРВЈУ Југ Радивојевић: Бајагине песме обележиле су ми прве љубави

Prošlo je već četvrt veka od njegovog prvenca na istoj sceni ("Pucnji na Terazijama"), usledile su "Golje", "Pop Ćira i pop Spira", "Spusti se na zemlju", "Producenti" i "Fantom iz Opere", a u istom žanru oprobao se uspešno dva puta (ponovo Mamma mia i "Briljantin") na pozornici slovenačkog "Cankarjevog doma".

U međuvremenu, postao je direktor Beogradskog dramskog, otvorio novu scenu (BDP Arenu) i usred korone zacrtao šest premijera na Crvenom krstu u samo dva meseca! Uvek nasmejan, vredan i ambiciozan, prihvatio je i ovaj izazov kao i sopstvenu premijeru, s nestrpljenjem iščekujući reakcije publike.

o Da li je i vašu mladost, kao i mnogih vršnjaka, obeležila Bajagina muzika?

- On je jedan od mojih omiljenih kantautora i svakako je period odrastanja vezan za njegovu muziku. Bio je u žiži popularnosti, mada ta žiža traje, evo, već 35 godina. Obeležio mi je veoma važan period prvih zaljubljivanja, prvih žurki i poljubaca...

o Svako ima omiljenu pesmu ili životnu epizodu koju povezuje sa nekim stihovima... Koji su vaši?

- U samoj pripremi predstave, bila je slična situacija kao sa predstavom Mamma mia.

Postojao je muzički opus, a onda se na osnovu njega tražila priča. Na Terazijama se već godinama razmišljalo o predstavi po Bajaginim stihovima, a ova jubilarna, sedamdeseta sezona, određena je za mjuzikl domaćeg autora. Kada je o samoj priči reč, izbor je pao na Stevu Koprivicu, iskusnog i veštog dramaturga. Jer, to je težak proces. Odabrali smo trideset Bajaginih pesama i priču o dvoje mladih koji prolaze kroz razne prepreke, da bi svoju sreću ostvarili na kraju. Slušajući numere, shvatio sam da je tu mnogo mojih omiljenih pesama. I jedna posebna, "Poljubi me".

o To je ona što počinje stihovima "Mesec je mlad, a noć je vrela"...

- U vreme mog odrastanja Bajaga se slušao na radiju, pločama, kasnije kasetama. Sama ta činjenica govori da se bližim pedesetoj godini - pola stoleća života i četvrt veka profesionalnog bavljenja režijom. A žurke u našoj mladosti nisu prolazile bez njegovih pesama, uz koje smo za prvi ples birali prve ljubavi. Mogu da se setim i nekih vrlo konkretnih situacija i trenutaka. Po nekima Bajaginim stihovima pamtim i cele periode života... Zbog svega toga, navijao sam da se mjuzikl zove "S druge strane jastuka". Baš ova pesma, intimno, veoma mi je značila.

o I sve se dešavalo u Vranju, u kome je vaš otac Radoslav decenijama bio upravnik pozorišta, pa i stvorio "Borine pozorišne dane", koji će se ovih dana održati 40. put?

- Sada mi ta vremena deluju kao daleka prošlost. U ponekim trenucima, čak i kao drugi život. Mi smo 1972. godine iz Beograda otišli u Vranje zbog tatinog posla. Sestra Ana imala je dve godine, a ja dva meseca. Rodili smo se u Beogradu. Ipak, uvek sam govorio da je Beograd moj rodni grad, a Vranje moj - rodni kraj. Naše odrastanje teklo je veoma idilično u divnom, malom gradu. Bio sam u prilici da gledam i kako se stvara jedno pozorište. Moj otac se prijavio na konkurs i došao u grad u kome pre toga nikad nije bio. U Beogradu je ostavio poziciju glavnog organizatora RTS zbog mesta direktora Doma kulture u Vranju, koji je u tom trenutku imao amatersko pozorište, bioskop i folklorni ansambl. Posle 25 godina tatinog upravnikovanja, vranjsko pozorište je postalo profesionalno. A on na njegovom čelu sve do smrti, 2009. Osnovao je i "Borine pozoršne dane", festival s kojim je jug Srbije prvi put dobio mogućnost da vidi najznačajnija pozorišna osvarenja nekadašnje Jugoslavije.

SPORT I TEATAR

ČLAN ste Upravnog odbora Crvene zvezde i predsednik Fondacije kluba. U čemu su sličnosti sporta i pozorišta?

- Naš profesor Svetozar Rapajić na FDU govorio je da reditelji moraju pratiti sport, košarku i fudbal, zato što postoje mnogobrojne sličnosti. Vođenje predstave je kao vođenje ekipe. Kad radite neki komad, kao i u sportu, imate dve sukobljene strane, dinamiku, strategiju. Tu je i pitanje energije, koncepta, odluka... Određeni broj činova i scena, kao poluvremena i četvrtina - ima svoj razlog i smisao. I, naravno, sama psihologija koja je veoma važna u obe oblasti.

o Očevo iskustvo osmelilo vas je da posle više od sto urađenih predstava i sami postanete upravnik. Smelost je i što planirate šest premijera u oktobru i novembru?

- Sada to zaista deluje čudno i malo nerealno, ali je i sticaj okolnosti. Sve su to projekti koji su počeli da se rade još krajem prošle godine, jedan deo je i završen neposredno pred pandemiju. Da, veoma sam ambiciozno startovao kad sam postavljen za v. d. upravnika u maju prošle godine, a onda u septembru dobio i četvorogodišnji mandat. Nije bilo lako, pogotovo u ovim zdravstvenim okolnostima, angažovati reditelje najvišeg regonalnog i evropskog ranga. U prošloj godini (od maja) ostvarili smo pet premijera, a u ovoj će prva biti 8. oktobra - "Ružni, prljavi i zli", u režiji Lenke Udovički.

o Kada ste došli na čelo kuće, šta je za vas bilo najveće iznenađenje?

- Ne bih da zvuči grubo, ali na svim nivoima kuće zatekla me je jedna vrsta zapuštenosti. Zgrada je bila u veoma lošem stanju, pa i trg oko nje, lutalo se u repertoarskom smislu.Potrudio sam se da se stvari dovedu na nivo najbolje moguće organizacije, mislim da je ona osnovni preduslov za funcionisanje kuće.

o Koji su vaši repertoarski imperativi, uz glumačke i rediteljske zvezde koje dovodite u BDP?

- Beogradsko dramsko je prvo osnovano gradsko pozorište, 1947. godine. Već samom tom činjenicom jasno je da je bilo umetnička avangarda, zamišljeno kao sveža, nova i repertoarski atraktivna kuća. Treba se zapravo vratiti osnivačkom aktu: savremenim domaćim i stranim komadima, društveno angažovanom teatru u onoj meri u kojoj je to neophodno. Dakle, ne banalno, plakatski, prizemno politički provokativno. Želimo pozorište jakih rediteljskih poetika, u kome će imati apsolutnu slobodu u kreiranju predstava.

ĆOSIĆ I MILjKOVIĆ

SADA, kao upravnik, hoćete li manje raditi svoj rediteljski posao?

- Režiraću naslove za koje sam se dogovorio pre nego što sam prihvatio ovu funkciju. Sledeća predstava je u Srpskom narodnom pozorišu, "Deobe" Dobrice Ćosića. Posle toga ću u Nišu postaviti na scenu komad Dejana Stojiljkovića o Branku Miljkoviću. Biće to dva velika izazova u sledećoj kalendarskoj godini.

o Koliko je u vreme pandemije bilo teško održati koncentraciju i kvalitet rada?

- I pre same korone, kad smo počeli na Terazijama da razmišljamo o novom naslovu - a tragajući za novom estetikom - odlučili smo da se bavimo nekom vrstom postdramskog teatra unutar mjuzikla. Otvorilo se jedno drugačije čitanje, kao da smo unapred gledali i iz sadašnjeg iskustva znali šta će se dešavati: da ćemo morati da tražimo nova prilagođenja.

Na sceni je šezdeset ljudi, a čitav koncept predstave je baziran na jednom, uslovno rečeno, velikom koncertu - anplag verziji onoga što je muzički događaj. I glumci, i Balet, i Hor, i Orkestar, sve vreme su na pozornici. Ovo je ona vrsta projekta, što bi rekao Dušan Kovačević, kada pozorište potkazuje život.

o Toliko ljudi istovremeno na sceni, a doba je korone?

- Od svih mojih dosadašnjih mjuzikala, jedino je ovaj tako koncipiran na "udaljenosti", a ne bliskosti. Pred gledaocima je savremena priča o opštem otuđenju, situaciji da svako gleda svoja posla, priča svoju priču i gura nešto svoje. U skladu s tim, ljudi su u mizanscenu postavljeni jedni "od" drugih, a ne jedni "ka" drugima. Kao i u životu, u predstavi je mladima teško da se prepoznaju i pronađu. Tako je priča, na kraju, spontano dovela do toga da ispunjavamo i neke formalne zahteve današnjeg trenutka. Jer, emotivna distanca savremenog čoveka, doprinela je i onoj fizičkoj koja se u poslednjim mesecima surovo uslovila naše živote.

05. 09. 2020. u 16:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 12

TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)

MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.

14. 11. 2024. u 17:17