KNJIŽEVNA KRITIKA: Nad ponorom, Krstivoje Ilić - "Kosovske elegije"
I najnovija zbirka pesama Krstivoja Ilića na njegovom je konstantnom poetičkom i etičkom tragu. On se bavi najznačajnijim činjenicama i pitanjima srpske istorije i opstanka srpskog naroda na sopstvenoj zemlji.
Dominantan ton zbirke, koja nije samo o prošlosti, nagoveštava sam naslov zbirke - Kosovske elegije - kao i prološka pesma Jesen na Kosovu 1389.
Ta pesma u sebi sadrži esenciju srpske egzistencije i sudbine. Nju ne simbolizuju samo junaci izginuli u Kosovskom boju 1389. godine i oni koji pripadaju legendi. Nje su, zbog konstantnosti srpskog stradanja na sopstvenoj zemlji, svesna i mitska bića. Jer su ta stradanja, zbog razmera, neverovatnosti i konstantnosti, ušla u mit - poznat čak i srpskim neprijateljima, onima koji negiraju i kosovski mit, i celokupnu srpsku istoriju, i činjenicu da je Kosovo srpska kolevka i srpska zemlja.
Tako se stiče utisak da vile - posestrime nad Goleš planinom - i u ovom, savremenom času nariču:
"Gle, nesrećno pleme Nemanjino/već polako odlazi u priču"!
Ukoliko bismo načas izašli iz okvira književnog tumačenja, ali ne i iz okvira kulture, mogli bismo, na osnovu sadašnjeg stanja stvari, ne kao pesimisti ili fatalisti, već služeći se realističnom metodom, konstatovati da bi ova pesma, mada prološka, istovremeno mogla biti i epiloška, ili bi epiloško moglo biti bar naricanje vila - iz mnogo razloga koji ne zavise samo od naših neprijatelja, već i od nas samih. No, vratimo se književnom tumačenju.
Na osnovu pesme koja jeste zaista epiloška, a čiji je naslov "Ispovest", u kojoj se lirski subjekt javlja iz tmine i stare i nove istorije jer je, kako se u pesmi kaže: vreme, zvezda naopaka koja diže nove zidine od mraka!/Iza kojih govor iščezava,/venu reči u korenu trava!, zaključujemo da jedina mogućnost, tj. jedina nada, za opstanak srpskog naroda na sopstvenoj zemlji, ostaje u molitvi. Dakle, u vremenu koje je obezboženo do te mere da reč više nema značaja, iako bez nje nema ničega (osobito nema nikakvog početka) - kao jedina mogućnost - koja je poslednja - umesto da bude prva - jeste i obraćanje i vraćanje Bogu.
Od naricanja vila nad sudbinom Srba koji polako odlaze u priču do njihovog obraćanja i vraćanja Bogu, ovu zbirku su, kako je uočio pisac njenog pogovora Jovan Pejčić, ispunili sledeći činioci:
"nacionalno predanje i mit, elementi istoričnosti i onirizma, mistika ukrštenih svetova (gornjeg/nebeskog, zemaljskoga/ovdašnjeg/ i donjeg/onostranog), epsko-lirska vizija sveopštega ljudskoga života, religiozna ozarenja, konačno jezik i oblici stihova i strofa..."
Dva ciklusa zbirke "Elegije" i "Carske molitve" koji se nalaze između prološke i epiloške pesme takođe su ispovesti iz ponora. One sadrže sećanja na staru - daleku slavu, na carske krune i pozlaćena žezla, ali i na pesme koje govore o srpskoj sudbini kroz vekove, kroz apostrofiranje značajnih ličnosti srpske kulture i književnosti koji su kao svi mi, a ipak i više od nas, i svojim rođenjem, delom, stradanjem ili pak stradanjem svojih bližnjih u pogromima u 20. veku, povezani sa Kosovom i Metohijom - Darinke Jevrić, Moša Odalovića.
Pored pesama posvećenih njima, zbirka sadrži pesme koje svedoče o tome da su strepnje, brige, patnje i želje savremenih stradalnika i njihovih bližnjih iste kao i onih koji pripadaju časnoj i strašnoj prošlosti i predanju. Tako se stari Jug Bogdan moli Bogu za svoju decu, kao što to i danas čine roditelji na Kosovu i Metohiji, dok se ljuba Damnjanova moli da joj duša ostane s njegovom zauvek vezana uspomenama iz minulog doba, kao što se danas takođe mole srpske kosovske udovice.
Lirski subjekt spominjući kosovske toponime i hidronime, tako stvarajući specifičnu, vrlo značajnu mapu, namenjenu potomcima, podseća na srpsku slavu i stradanje - tu su Prizrenska tužbalica, Dečanski epitaf, Molitve za humke Orahovca, Velika Hoča, Zubin Potok, Samodreža, Bistrica.
Lirski se susrećući sa svetovnom i duhovnom srpskom istorijom i obezduhovljenom stvarnošću, svojski radeći na kulturi pamćenja i razvijanju svesti o identitetu, pesnik Krstivoje Ilić čini šta može - da se pobedi ponor. Na nama je da ga, ne samo čitajući njegovu poeziju, u svemu podržimo, da bismo opstali.
Preporučujemo
KNjIŽEVNA KRITIKA: Strašna znanja, Anđelko Anušić, "Legenda o v(j)etrom vijanima", UKRS
08. 09. 2020. u 18:00
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"
"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".
22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17
Komentari (0)