POGLED ISKOSA: Repozicioniranje srpske avangarde
Živimo u doba kada se većina privatnih galerija gasi ili stagnira. Ovog septembra, zvanično, izložbom umetničkih radova, počeo je da radi Otvoreni umetnički atelje "Despot art".
U ateljeu-galeriji predstavljena su, prvom izložbom u tom prostoru, ostvarenja umetnika Dragana Despotovića (Obardi kod Pljevlja, 1964; Završio Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu), slikara i multimedijalnog stvaraoca koji je imao uspešnu četrnaestogodišnju karijeru u Holandiji. Otvoreni umetnički atelje "Despot art" je prostor u centru Beograda, u Ulici carice Milice broj 7, u kome stvara ovaj umetnik, priređuje izložbe svojih radova ali, što je za javnost možda i važnije, atelje je i uređena galerija od stotinak kvadrata u kojoj se planira održavanje izložbi domaćih i inostranih umetnika. Despotović je u tom smislu preduzeo organizatorske korake, došao je u kontakt sa predstavnicima holandskih umetničkih fondacija i mlađim srpskim umetnicima.
U trenutnoj postavci mogu se videti Despotovićeva dela iz svih faza, sama po sebi dovoljno značajna. Reč je o crtežima nastalim skidanjem slojeva talasastog kartona i urezivanjem linija pomoću noža, originalnim načinom crtanja, koji za rezultat paradoksalno ima dela precizne realističke pojavnosti. U galeriji su i slike iz više ciklusa, uglavnom kamernog formata. Despotović se delatno pita o pravoj prirodi slike, može li se na površini aplicirati drugo, takođe naslikano platno, tkanina ili predmet, sada ne kao slika slike, slika o slici, već kao slika na slici. Taj problem je zanimao i Pabla Pikasa, tako je nastao kolaž kao slikarska tehnika.
U galeriji su izložene i trodimenzionalne slike-objekti, načinjene iz više slojeva drveta, sa šrafovima i bogatom, proširenom površinom dela u vidu reljefa. One imaju svoj diskretni kolorit i lakiranost, ikoničnost koja potiče iz tradicije, pa u tom ambijentu prirodno gore dve sveće ispred ikona Bogorodice i mileševskog "Belog anđela". Despotović je pre svega avangardni umetnik, ali on negira klasičnu prirodu slike i skulpture samo da bi ih obnovio i izvorno potvrdio na drugi način. Ne odbacuje tradiciju već je prevrednuje, zasnivajući svoje stvaralaštvo na novoj tradiciji - tradiciji modernizma. Reč je o uvođenju modernih iskustava iznova, ako su ona ikada i bila prekinuta postmodernom. Modernizam sa svojim raznovrsnim rešenjima traje kao stil od devetnaestog veka, pojedini istoričari umetnosti govore i o 30.000 godina moderne umetnosti, što se više ide u prošlost umetnost je sve modernija. Tako se umetnost Dragana Despotovića idealno uklapa u ono što je Hajnrih Kloc označio kao "druga moderna", koja dolazi posle postmoderne. Može se reći da su većina takvih teorija, uključujući i onu o postmodernizmu, proizvod dokonih intelektualaca, koji smišljaju nove vidove samofinansiranja i pozicioniranja na likovno-teorijskoj sceni.
Preporučujemo
POGLED ISKOSA: Anatolij Ivakin jedan od poslednjih u nizu rusko-srpskih slikara
16. 09. 2020. u 18:16
POGLED ISKOSA, ASOCIJACIJA PEJZAŽ: Tanja Nikolajević Veselinov, Galerija ULUS, septembar
08. 09. 2020. u 16:09
POGLED ISKOSA: Slike i ogledala Marijane Oro, Mala galerija ULUPUDS-a
25. 08. 2020. u 16:37
KANDIDAT ZA RUMUNSKOG PREDSEDNIKA ĐORĐESKU: Ukrajina je izmišljena država, biće podeljena sto posto
KANDIDAT za predsednika Rumunije Kalin Đorđesku izjavio je da je Ukrajina „izmišljena država“ koju će podeliti susedi.
30. 01. 2025. u 13:44
BRITANSKI EKSPERT: Imamo posla sa diletantom – Zelenski ne može da podnese da je kraj
ŠEF ukrajinskog režima Vladimir Zelenski podsvesno ne može da prihvati temu povlačenja ukrajinskih snaga u zoni borbenih dejstava, izjavio je britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris
30. 01. 2025. u 07:58
RASKID POSLE SMRTI PRIJATELjA: Poslednje pojavljivanje Dačićevog sina sa devojkom
NAKON toga Milica se uglavnom sama pojavljivala na raznim događajima, kad je i počelo da se šuška da je njihovoj ljubavi došao kraj, jer ranije nikada nije bio slučaj da se pevačica pojavi sama na javnom mestu.
29. 01. 2025. u 18:41
Komentari (0)