VIMINACIJUM KAO VREMENSKA KAPSULA: Arheološki institut objavio prvu dvojezičnu luksuznu monografiju najpopularnijeg lokaliteta u Srbiji
VIMINACIJUM je najatraktivniji imaginarni grad na svetu, koji je razoren i napušten pre 15 vekova, a ipak nikada nije prestao da živi. Priče o njemu nisu utihnule kada je zemlja pokrila srušene zidine i pretvorile ih u humke prekrivene lelujavom travom. Ljudi su otišli iz Viminacijuma pre 1.500 godina, ali on nije nestao iz ljudskog sećanja.
Ulaz u naučno-turistički centar / Foto iz monografije Viminacium urbs et castra legionis
Antička prestonica rimske provincije Gornje Mezije ucrtavana je u mape i kada je bila samo ideja o kojoj su maštali putopisci, istoričari i avanturisti.
Zahvaljujući izuzetnim rezultatima arheoloških iskopavanja tokom poslednjih 20 godina Viminacijum se nalazi i na satelitskim kartama sveta. Ovih dana je dobio svoju prvu luksuznu monografiju s naslovom na latinskom Viminacium urbs et castra legionis, u izdanju Arheološkog instituta, na 675 strana (koja je teška 5,36 kilograma). Priča u njoj teče u dva toka. Jedan je tekst na engleskom i srpskom, koji govori o gradu, ljudima koji su ga tražili i istraživali i samim nalazima, od duboke praistorije do pozne antike. Drugi tok priče teče kroz obilje crteža, karata, šema i fotografija koje nisu obične ilustracije već samostalna vizuelna saga.
Monografija je odštampana u samo 500 primeraka pa je i pre nego što je izašla na tržište postala bibliofilski raritet.
- Knjiga o Viminacijumu ne govori samo o rimskom gradu i vojnom logoru, već o jednom izuzetnom prostoru, našem prostoru, koji u sebi ima nešto neobjašnjivo što stvara izuzetne gradove, ljude, događaje - kaže autor knjige, prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta, osnivač i rukovodilac naučnog Projekta Viminacijum. - Ova knjiga je započeta još pre tri veka, od kada je grof Marsilji, avanturista u službi Venecije, prolazio ovim krajevima i opisao tadašnji izgled Viminacijuma.
- Knjige naravno ne bi bilo bez očeva srpske arheologije, Mihaila Valtrovića i Miloja Vasića, ni bez mojih profesora - kaže prof. dr Korać. Ja sam uobličio ovovremeno poglavlje velike priče koju su nastavili da pišu moji nekadašnji studenti, danas etablirani naučnici, koji su stasali na Viminacijumu.
Kratka istorija
NAKON arheoloških iskopavanja u poslednjoj četvrtini 20. veka Viminacijum je polako izranjao iz šturih istorijskih svedočanstava.
- Predstavio nam se kao grad koji je u svojoj istoriji, dugoj šest vekova, imao dinamičan razvoj i bio mesto na kome su se susretale kulture Istoka i Zapada. Gotovo da nije bilo rimskog imperatora koji nije prošao kroz Viminacijum ili boravio u njemu duže ili kraće vreme. U 4. veku Viminacijum je bio značajno episkopsko sedište - kaže prof. dr Miomir Korać.
Zahvaljujući arheolozima priča o životu, sjaju i propasti rimskog grada i vojnog logora postala je svetska tema, ali sve do sada ona nije imala celovitu prezentaciju u knjizi. Monografije spomenika kulture su obično luksuzne knjige koje pišu vrhunski stručnjaci, ali tako da ih uglavnom razumeju samo njihove kolege. Knjiga o Viminacijumu, iako obimna i teška nekoliko kilograma, ne spada u "tešku" literaturu. Ona pruža obilje naučnih podataka koji su prezentovani tako da izazivaju dečju radoznalost, da se čitaju, gledaju i razumeju.
Naročito stari crteži i karte raspaljuju maštu jer se na njima prostor na kome živimo vidi na drugačiji način, kao živa mitska prošlost. Fotografije naših savremenika, običnih ljudi, u rimskim kostimima predstavljaju nam stanovništvo rimske metropole kao ljude slične nama.
Danas se prostor nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora Viminacijuma, na više od 450 hektara šire gradske i 220 hektara uže gradske teritorije nalazi ispod obradivih površina, dok su predmeti iz rimskog perioda rasuti po njivama. Posle rušenja u hunskoj najezdi u 5. veku među zidove Viminacijuma se više niko nikada nije uselio. On je po tome jedinstven, jer su po pravilu na temeljima starih rimskih gradova nicali novi. Nauka ne zna odgovor zašto je Viminacijum izuzetak. Zato autor monografije kaže da ona nije ni konačno ni dovršeno delo, već samo svedočanstvo ovog vremena za budućnost.
- Viminacijum je misteriozno napušten i siguran sam da to nije slučajno, već da bi kao vremenska kapsula sačuvao neku važnu informaciju - kaže prof. dr Korać. - Možda vam to ne zvuči baš naučno, ali šta uopšte i može da se uradi osim da se pretpostavlja kada je istraženo manje od pet odsto ovog velikog grada. Usudio sam se da u knjizi i na osnovu malo podataka donosim zaključke, jer smatram da je prava nauka veliko putovanje i igra. Greške su njoj dozvoljene, jer će oni koji dolaze za nama znati kuda ne treba da idu. U stvari, samo su ćutanje, ograničavanje mašte i odvažnosti nedostojni nauke.
Preporučujemo
VELIKO OTKRIĆE U SRBIJI: Evo šta su pronašli arheolozi u Viminacijumu
13. 09. 2020. u 09:00
NOVOSTI SAZNAJU! VELIKO OTKRIĆE: Najstariji pomen Hrista je u Srbiji
24. 08. 2020. u 09:00
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"OPASNOSTI SU SVE VEĆE" Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik
PREDSTAVNICI Rusije eskaliraju situaciju, ali nema potrebe da se ljudi plaše trećeg svetskog rata, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin televiziji Rusija 24.
22. 12. 2024. u 08:36
"KOLIKO TROFEJA! PA, JA NEMAM TOLIKO GODINA!" Kilijan Mbape ostao u neverici kada je ovo saznao o saigraču (VIDEO)
Fudbaleri Real Madrida osvojili su nedavno i drugi trofej ove sezone, pošto su u finalu Interkontinentalnog kupa, u Dohi, savladali meksičku Pačuku (3:0).
21. 12. 2024. u 21:05
"IMAJU DOBRE IGRAČE, ALI OČEKUJEM PODRŠKU NAVIJAČA": Milojević pred meč sa Čukaričkim
Fudbaleri Crvene zvezde u nedelju od 15 časova igraće protiv Čukaričkog u okviru 20. kola Superlige Srbije.
21. 12. 2024. u 17:13
SRPSKI GRAD SA NAJVIŠE CRKAVA: Znate li o kom mestu je reč?
SRPSKO istorijsko predanje govori da je samo jedan grad imao "onoliko crkvi koliko je dana u godini“. Iako je taj epitet preuveličan, on ipak prenosi suštinu da se jedan grad po broju crkava i manastira daleko izdvajao od ostalih gradova.
22. 12. 2024. u 07:34
"NISAM SE OPROSTIO OD AJAKSA": Tadić najavljuje povratak, ali postoji jedan uslov, evo i koji
Srpski fudbaler Dušan Tadić ima u planu povratak u Amsterdam i Ajaks, ali i želju da sa Fenerbahčeom produži ugovor koji ističe po završetku sezone.
21. 12. 2024. u 19:45
ULOŽIO HILjADE EVRA: Otišao na Antarktik da dokaže da je Zemlja ravna - doživeo je ŠOK (VIDEO)
JEDAN Jutjuber potrošio je hiljade evra na putovanje do Antarktika kako bi pokušao da dokaže da je Zemlja ravna i da je "sunce ponoći" samo mit, ali se suočio sa neuspehom.
22. 12. 2024. u 08:39
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
Najnovije iz rubrike
PREMINUO PISAC EDUARD KUZNJECOV: Jedna od vodećih ličnosti u nastojanjima Jevreja da napuste Sovjetski savez
PISAC, novinar i disident iz vremena Sovjetskog Saveza, Eduard Kuznjecov, preminuo je danas u 85. godini, preneli su izraelski mediji.
22. 12. 2024. u 15:53
UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.
22. 12. 2024. u 11:04
ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“
21. 12. 2024. u 22:41
POEZIJA UŽIVO I NA RADIJU: Pesničko veče Miroslava Maksimovića u Kolarčevoj zadužbini
SVOJE stihove će večeras od 18 časova na Kolarcu govoriti pesnik Miroslav Maksimović, u okviru sedme sezone programa "Poezija uživo!", uz direktan prenos na talasima Radio Beograda 2.
21. 12. 2024. u 08:51
U BEOGRADU IZGRADIO SEBE: U Galeriji SANU do sada najveća izložba radove Miodraga Dada Đurića (1933- 2010)
U BEOGRADU je Miodrag Dado Đurić (1933-2010) pronašao svoj stil, kazala je njegova ćerka Amarant Zidon, predstavljjući u Galeriji SANU retrospektivu od 50 dela, kojima se slikarski velikan vraća u grad iz koga je krenuo u svet.
21. 12. 2024. u 08:18
Komentari (4)