MOCART UZ SALSU, A BETOVEN UZ BLUZ: Pijanistkinja Julijana Šarac o nedavno objavljenom albumu Enliven

PIJANISTKINjA Julijana Šarac, koja je iz rodnog Beograda, preko Austrije, dospela do daleke Australije, neprestano oduševljava publiku širom sveta kako pojavom vanredne lepote, tako i svojim atraktivnim nastupima i svežim, inovativnim interpretacijama.

Novosti

Umetnica koja se, vođena ljubavlju, pre trinaest godina nastanila u Sidneju gde živi i stiče akademske titule, početkom avgusta je objavila album Enliven, sačinjen od aranžmana popularnih svetskih hitova, pretežno u crossover stilu.

- Većina kompozicija sadrži klasične melodije koje se prepliću sa nekim od poznatih pop pesmama ili ritmova, poput salse. Pravo otkriće mi je bilo kako se Mocartov Confutatis iz "Rekvijema" utapa u latino ritam, prirodno, kao da ih ne dele vekovi - otkriva Julijana, priznajući da se tek nakon oduševljenih reakcija publike na pojedine singlove osmelila da neke kompozicije uvrsti u album:

- Takav slučaj je bio sa bluz kompozicijom I put a spell on you, koja je oplemenjena klasičnom Betovenovom "Mesečevom sonatom" a da to nije narušilo ništa od veličine ovih dela, koja se lagano prožimaju, usklađena u ritam koji pogoduje senzibilitetu nove, mlađe publike, koja možda nikada nije ni čula za velikane klasične muzike.

Umetnica koja u svojoj diskografiji ima i album sa klasičnim interpretacijama upravo Betovena i Mocarta, na projektu Enliven je radila uz tim ljudi sa kojima godinama sarađuje, uključujući aranžera dr Ivana Ilića i muzičkog producenta Milana Prokopa.

- Koncertne promocije su nažalost odložene zbog novonastale zdravstvene situacije u svetu, ali nadam se da će naša publika imati prilike da dela čuje uživo, čim mi se omogući kretanje iz Australije - kaže Julijana, koja je i prethodne svoje albume promovisala i u Beogradu.

Istovremeno je, otkriva, sa koleginicom Marijom Popović radila na još jednom albumu u crossover žanru, koji je izašao prošle godine pod nazivom Piano Insanity:

- Pojedine numere sa tog albuma su se pokazale kao vrlo popularne i tražene. Recimo Quien Ser je postigla milionske preglede na "Jutjubu", i Mozart Sinfonia u salsa verziji na "Fejsbuku".

Međutim, postoji publika koja negoduje zbog spajanja klasike sa popularnim hitovima i vidi u tome "skrnavljenje" umetničkih kompozicija. Takvi komentari uglavnom ne pružaju dublje i promišljeno objašnjenje, smatra Julijana, čiji je zaključak da se tu radi o iracionalnom emotivnom stavu.

- Niko od nas koji se bavimo ovakvim aranžmanima nije upropastio Mocartov ili Betovenov manuskript, pa da takva dela ne mogu više da se izvode. Zar nije pozitivno što te klasične melodije mogu da budu inspiracija i da se koriste i u modernijim oblicima, da i dalje žive na neki način, pogotovo s obzirom na to da je na klasičnim koncertima izuzetno malo mlade populacije u publici? - pita se ona. - Ljudi imaju tendenciju da smatraju klasične kompozicije nečim "svetim" što ne sme da se dira, ne shvatajući da bi muzika trebalo da "živi" i da u tom smislu poprima nove oblike.

Ti "klasični dušebrižnici" su zaboravili da se današnje izvođenje klasične muzike znatno razlikuje od perioda kada je nastala, što zbog instrumenata koji su proizvodili potpuno drugačiji zvuk, što zbog interpretacije, naglašava pijanistkinja koja se tokom svoje akademske karijere bavila i različitim (ne)muzičkim aspektima koji utiču na našu percepciju muzike.

- Audio-snimci s početka prošlog veka ukazuju na potpuno drugačiji interpretacioni trend u odnosu na danas - objašnjava svestrana muzičarka i muzikolog. - Muzikolozi pretpostavljaju da je još drastičnija razlika između izvođenja dela muzičara iz klasične epohe i našeg modernog. Dakle, niko ne može da tvrdi da izvodi autentično klasičnu muziku, čak i ako je svira na instrumentima iz tog doba. Kao što se interpretacija klasične muzike prilagodila našem vremenu, tako mislim da je pozitivno proširiti njenu ulogu koristeći crossover stil.

Novosti

VORHOL KAO INSPIRACIJA

- MOJA inspiracija takođe dolazi iz drugih oblasti umetnosti, kao što je na primer pop-art. Ne zaboravimo da čuveno delo Endija Vorhola prikazuje upravo Betovenov portret. Odnosno, portret sa potpisom slikara iz 1820. godine, izmenjen u Vorholovom stilu, sa prepoznatljivim njegovim stavljanjem akcenta na jarke boje i uz dodat print Betovenovog manuskripta "Mesečeve sonate".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije