POSTOJI LI ALTERNATIVA ZA NAŠU NAJVEĆU SMOTRU PISANE REČI? Sajam knjiga ne može bez posetilaca

DA li će poslednje nedelje oktobra kapije Beogradskog sajma ostati zatvorene za pisce, izdavače i ljubitelje pisane reči biće poznato polovinom septembra.

Foto: K. Mihajlović

Tada će biti doneta konačna odluka o održavanju Sajma knjiga u Beogradu.

Pojedini izdavači već razmišljaju o alternativnim mogućnostima - o onlajn sajmu po uzoru na slične manifestacije u svetu ili o festivalu knjiga u više manjih mesta u gradu istovremeno. Drugi, pak, predlažu održavanje Sajma knjiga na otvorenom - na Tašmajdanu, u Knez Mihailovoj, na Kalemegdanu... Treći smatraju da u vreme epidemije na sajam neće doći nekoliko desetina hiljada ljudi, a da organizovanje manifestacije sa malim brojem posetilaca nije finansijski održivo.

- Nisam siguran da bismo imali publiku na sajmu ove godine - kaže Radomir Uljarević, vlasnik izdavačke kuće "Štampar Makarije". - Čak i kad bi virus korona nestao, ljudi iz straha ne bi došli. Grad Beograd i Beogradski sajam godinama su zarađivali od Sajma knjiga, a sad bi mogli kroz vanredan otkup knjiga da pomognu izdavačima kako bi kad pandemija prođe sajmovi bili dobri kao nekad. Pripremamo nova izdanja kao da će biti sajma, ali, po svemu sudeći, te knjige će ostati u magacinu. Sajam je presudno važan zbog dogovora o distribuciji knjiga i načelne prodaje. Država bi ovog puta morala da pomogne izdavačima.

Pre dva dana održan je sastanak predstavnika udruženja izdavača, članova Odbora sajma knjiga i menadžmenta Beogradskog sajma na kome je jedino dogovoreno da se još jednom sastanu 15. septembra.

- Održavanje Sajma knjiga sa znatno manjim brojem posetilaca je ekonomski teško održivo i za organizatora i za izdavače - smatra Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu. - Prosečna dnevna poseta u normalnim uslovima je oko 20.000 ljudi, a sada je u opticaju brojka od 500 ljudi na kulturnim dešavanjima u zatvorenim prostorima. Čak i tu preporuku Krizni štab tek treba da usvoji.

Karl je u međuvremenu zatražio od kolega sa Beogradskog sajma da izađu sa projekcijom minimalne frekvencije ljudi koja je neophodna da bi i sajam i izdavači pozitivno poslovali.

- Od Kriznog štaba ćemo tražiti mišljenje da li je izvodljivo da se pod sajamskim kupolama okupi predviđeni broj ljudi. Siguran sam da je najmanji broj posetilaca po standardima posete Sajma knjiga, daleko veći od onoga što će sa najavljenim relaksiranjem mera biti dozvoljeno. Sagledaćemo sve organizacione, ekonomske, programske i pre svega zdravstvene aspekte održavanja Sajma knjiga i potom doneti konačnu odluku - zaključio je Karl.

Među predlozima se našao i taj da se smotra pisane reči održi u decembru i da ove godine to bude novogodišnji Sajam knjiga.

- Još je sve u igri - kaže Dejan Papić, predsednik Udruženja izdavača i knjižara i vlasnik izdavačke kuće "Laguna". - Ovaj sajam je na svaki način problematičan. Niko ne može da pretpostavi kakva će biti situacija u oktobru, a ni u decembru. Organizator sajma su tražili stav Kriznog štaba po tom pitanju i sajam se neće održati ako on bude negativan. U slučaju da stav epidemiologa bude neutralan ili pozitivan moraćemo da sačekamo 15. septembar. To će biti poslednja prilika da se donese odluka za oktobar.

Papić smatra da će poseta sajmu biti manja.

Foto: V. N.

- Možda je još gore ako se sajam održi, a ne bude posetilaca. Sajam će narušiti tradiciju uspešnosti, izdavači će imati fiksne troškove kakva god da je poseta. Pitanje je koliko bi im se nastup na sajmu isplatio. Na poslednjem sastanku nije bilo reči o smanjenju cena zakupa, mada je to bio jedan od naših zahteva.

Veliki festivali knjige, poput sajmova u Moskvi, Pekingu, Edinburgu, kompletnu manifestaciju preseliće u digitalni prostor. Većina domaćih izdavača, međutim, smatra da bi to kod nas bio uzaludan posao. Tokom cele godine čitaoci mogu da naruče knjige preko sajtova izdavača, a praviti poseban sajamski sajt je ogroman posao koji teško može da se završi do oktobra. Pritom, internet ne može da zameni tradicionalan oblik kupovine knjiga, jer mnogo ljudi ga ne koristi.

- Najbolje rešenje je da se sajam knjiga ne održi ove godine. Kratko je vreme za promene kojima moramo da se prilagodimo - kaže Zoran Hamović, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača i vlasnik izdavača "Klijo". - Izdavači neće moći da rade u punom kapacitetu, neće biti stranih i domaćih pisaca, osim najhrabrijih, neće biti organizovanih dolazaka iz unutrašnjosti Srbije, niti iz okolnih zemalja. A, ako ne budemo imali publiku, kako ćemo da platimo velike troškove sajma. Sajam nije doneo odluku da nam se prepolovi naplata prostora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije