U GALERIJI KULTURNOG CENTRA BEOGRADA IZLOŽBA: Žene trpe najveće nasilje
PRIZORI univerzalnog stradanja, patnje i bola čovečanstva koji naizmenično blede i onda nanovo u kriznim, konfliktnim i ratnim vremenima izranjaju iz prošlosti, pojavljuju se na slikama Simonide Rajčević. Uz izložbu slika i objekata umetnice i vanrednog profesora Fakulteta likovnih umetnosti, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, ovo je zapisala Jelena Petrović, teoretičar umetnosti, istraživač, kustos i profesor na fakultetu u Beču.
Postavka, kojom dominiraju džinovske ruke Brusa Lija i doslovno sa ulaza "grabe" posetioca, a čine je i platna velikih dimenzija na kojima su prizori mučeništva iz istorije umetnosti u savremenoj interpretaciji (El Grekov Isus, sa platna "Sveto trojstvo", Karavađovi Sveti Sebastijan i David sa glavom Golijata, Zurbaranov prikaz Hrista kao Božjeg jagnjeta), ponela je naziv - "Lažni bol".
U prethodnom ciklusu slika "Čudni talasi", autorka se bavila ljudskom smirenošću, pa se nameće pitanje kako je odatle stigla do bola koji je emotivna potka predstavljenih slika.
- Ljudsko prevazilaženje je možda nešto što povezuje ove dve izložbe - objašnjava, za "Novosti", Simonida Rajčević. - Narativna ideja izložbe "Čudni talasi" bio je taj osećaj pasivnosti i bespomoćnosti pojedinca u društvu, izloženost i osetljivost tela, kao i mogućnost da se iz ovih osećanja proizvede nešto sasvim suprotno.
Odrastanje u socijalizmu
DIREKTNOST pop kulture koja je bila toliko neophodna i toplo prihvaćena šezdesetih, kao odmak od društvenog i političkog ponora za generaciju koja je želela da menja, nešto je što sam oduvek prepoznavala - kritika ili predstava konzumerizma i korišćenje reklama mi nije bila bliska. To ima veze sa odrastanjem u socijalističkoj zemlji - smatra umetnica rođena 1974. u Beogradu, a koja je do sada izlagala na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Tema bola je neraskidivo vezana sa nasiljem i agresijom, a prema mišljenju ove autorke njima su najviše izloženi, i najviše ga trpe u našoj zemlji - žene:
Na pitanje zašto je bol iz naslova lažan, odgovara:
- Nije bol iz naslova lažan - naslov je "Lažni bol". U pitanju je sintagma. Ona ovde služi da otvori temu koju predlažem i navede osobu, koja je u tom trenutku publika, na razmišljanje o različitim mogućnostima rezonovanja u odnosu na ovu sintagmu.
Ruke Brusa Lija oko kojih se "vrte" prizori bola, direktna su veza autorke sa pop kulturom.
- Pop kultura je deo mog života i odrastanja, bitna mi je od detinjstva - kaže umetnica. - U odraslom dobu je deo moje umetničke prakse, kako kroz predloške koje koristim, tako i stilski, kada koristim pop estetiku da na nešto ukažem kroz taj kanal, koji masovnije i direktnije komunicira sa publikom srednjeg ili starijeg doba.
O mogućim novim značenjima motiva preuzetih sa slika El Greka, Karavađa, Zurbanova, na njenim delima, sagovornica govori:
- Značenja poznatih dela na čije delove referišem su deo istorije umetnosti i mnogo naučnih dela je o tome napisano kroz nekoliko vekova. Istorija za nas uvek ima predznak istine jer je tako učimo i prihvatamo. Ako sa druge strane pokušamo da mislimo o samim delima, a ne njihovom tumačenju u bilo kom periodu, to nam postaje koplikovano. Idući unazad stalno se sudaramo sa velikom količinom istorijskih podataka koji oblikuju naše mišljenje o periodu nastanka dela i životu autora dela, njegovih političkih i društvenih pozicija.
Kako navodi Simonida Rajčević, uz upotrebu prizora sa ovih slika poznatih autora, uvela je i zamenu:
- Koristila modela savremenika, a sve to kroz kadriranje ruku sa ovih dela koje su u položaju mučenja ili mučitelja - zaključuje sagovornica.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (2)