Kultura

STUB GRANDIOZNOG VAJARSTVA - IN MEMORIAM: Miodrag Živković (1928-2020)

Slobodan Maldini

04. 08. 2020. u 09:51

Moj život je kao skulptura. Svaki dan se pomalo okrnji", umeo je da se našali na svoj račun Miodrag Živković, najstariji stub grandioznog vajarstva posleratne Jugoslavije, redak živi stvaralac koji je svojim delima obeležio višedecenijsku epohu uspona srpske umetnosti i načinio važan iskorak u njenom širenju izvan granica regiona.

СТУБ ГРАНДИОЗНОГ ВАЈАРСТВА - IN MEMORIAM: Миодраг Живковић (1928-2020)

Nažalost, Živkovićeva šala pretvorila se u zbilju. Napustio nas je bard srpskog vajarstva u svojoj devedeset drugoj godini, bez pompe i dramatike svojstvene njegovim skulpturama, aktivan, radeći do poslednjeg daha. O svojoj umetnosti govorio je da je "sačinjena od ideja koje je istrajno i strpljivo skupljao hodajući po krivudavoj stazi umetnosti sa neizvesnim krajem, stvarajući od njih jednu veliku, jedinstvenu skulpturu - svoj život".

Živkovića sam upoznato davne 1984, radeći enterijer u Beogradu, gde je kao centralni motiv na zidu postavljena njegova skulptura. U vajarevom poznom dobu često smo se viđali, organizujući okrugle stolove o arhitekturi, na kojima je on rado aktivno učestvovao. Živkovićev nedavni poziv da ga posetim u ateljeu na Košutnjaku sam prolongirao zbog epidemije virusa, a sada mi je žao što se nismo videli poslednji put.
Doajen srpskog vajarstva rođen je 1928. u Leskovcu kod Lazarevca, selu poznatom po "genu vajara Živkovića" jer je iz njega potekao i drugi, osam godina stariji poznati vajar-naivac Bogosav Živković. Školovao se u Beogradu, gde se njegova porodica doselila po oslobođenju. Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti 1952, potom radio kao nastavnik likovnog obrazovanja u Mladenovcu i na Novom Beogradu. Godine 1968. izabran je u zvanje docenta na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu.
Za razliku od drugih vajara - miljenika političara koji su na osnovu direktnih porudžbina sa vrha vlasti radili u posleratnim dekadama monumente sa ciljem veličanja socijalističkog režima, Živković je svaki svoj spomenik izborio kvalitetom i idejom, na javnom konkursu. Tokom duge karijere učestvovao je na više od 50 konkursa, počev od 1959, kada je osvojio prvu nagradu za skulpturu "Borac" u Raškoj, pa sve do konkursa 2019. za Spomenik kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću u Somboru, gde je kao 91-godišnjak sramno izgubio od prvonagrađenog plagijata protežiranog mladog konkurenta.

Među Živkovićevim skulpturama su svetski poznata remek-dela: "Bitka na Sutjesci" na Tjentištu, "Kadinjača" kod Užica, Spomenik streljanim đacima u Kragujevcu, spomenici u Punta Arenasu u Čileu, spomen-kosturnica u Gonarsu u Italiji, u Beču, Grahovu, koja ga svrstavaju među jedinstvene i neponovljive stvaraoce. Međutim, svetska priznanja nisu mu donela i članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, gde je favorizovana neka "druga umetnička struja", a njegova estetika nije mogla da pronađe put kroz zidove koje su mu podigle kolege - akademici. Živkovićev Spomenik bratstvu i jedinstvu naroda i narodnosti u Prištini, čak ni posle secesije Kosova i Metohije, nove lokalne vlasti nisu uspele da sruše, kažu da je "odoleo zbog čvrstine materijala od kojeg je napravljen". Iako decenijama zapušten i zapostavljen, čak urušen klizištem, Živkovićev spomenik na Tjentištu trijumfalno je predstavljen 2018-19 na kapitalnoj izložbi "Utopija betona" u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, na kojoj je ovaj rad jedini otkupljen.
Među prefinjenim Živkovićevim delima ističe se spomenik patrijarhu Pavlu u Rakovici, za čiju realizaciju nije bilo dovoljno sluha, već je napravljen "majstorski spomenik nepoznatog kamenoresca - donatora". Svoje remek-delo "Kosovski zavet" bard nacionalne skulpture izradio je u svojstvu donatora 2015-16 za zapadni zid kripte Hrama Svetog Save, na poziv mitropolita Amfilohija. Crkvene vlasti, međutim, nisu imale razumevanja za ovaj grandiozan reljef, smatrajući neprihvatljivim predstavljanje srpske vojske u Hramu, na sceni koja prikazuje Kneževu večeru. Siguran sam da ovaj izuzetan rad zaslužuje da bude realizovan i pokazan u Hramu, u punom sjaju.

Poslednje Živkovićevo razočaranje dogodilo se 2018, kada je kao član žirija na Konkursu za izradu spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu demonstrativno napustio žiriranje, protestujući što je prvonagrađen preskup rad nepotrebnih gigantskih dimenzija ruskog autora, upitne umetničke vrednosti, neusaglašen stilski, simbolički ni tradicionalno sa nacionalnim umetničkim kriterijumima. Bez obzira na sve nedaće, Živkovićevo delo opstaje i još će dugo godina naše mlade generacije moći da uživaju u njegovoj estetici i primaju poruke koje svojim skulpturama šalje ovaj izvanredan umetnik.

Ispraćaj i sahrana

Ispraćaj Živkovića planiran je za danas u 10 časova, ispred kapele Kliničkog centra Srbije, u Deligradskoj ulici. Kako su naveli članovi njegove porodice i čukarička "Galerija 73" čiji je osnivač bio, opelo će biti održano u crkvi, u Živkovićevom rodnom selu Leskovac kod Stepojevca, gde će umetnik počivati.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 60

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15