Kultura

NOVI ŽIVOT SENSEROVOG DELA: "Čudotvorno umnožavanje hleba" čamilo urolano na tavanu u Pečuju

J. LEMAJIĆ

11. 07. 2020. u 21:20

POSLE više od sedam decenija, koliko je "Čudotvorno umnožavanje hlebova" baroknog majstora Paulusa Antonijusa Sensera čamilo urolano na tavanu pečujske biskupije - ovo kapitalno delo je restaurirano i ponovo pred očima javnosti.

НОВИ ЖИВОТ СЕНСЕРОВОГ ДЕЛА: Чудотворно умножавање хлеба чамило уролано на тавану у Печују

Izložba u Gradskom muzeju u Subotici, koja obuhvata ovu i još 14 slika baroknog majstora, rezultat je međunarodne saradnje muzeja sa institucijama iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske.

Delo impozantne veličine, šest puta tri metra, inspirisano scenom iz Novog zaveta, osječko-pečujski barokni majstor naslikao je 1747, a do sredine minulog veka krasilo je trpezariju Pečujskog seminara, da bi potom bilo sklonjeno. Znalo se da postoji, ali ne i gde se nalazi, a jedini trag bila je crno-bela razglednica iz međuratnog perioda.

U tami tavana arhiva Biskupije, oltarna slika čamila je sve dok nije došla u ruke dr Žužane Pap Korhec, restauratorke Gradskog muzeja u Subotici, koja je pola godine radila na tome da joj vrati stari sjaj.

- Delo je jedinstveno po tome što sadrži autoportret slikara, koji čak nije imao običaj ni da potpisuje svoja dela, a u desnom uglu ove slike naslikan je kako u sedećem položaju, držeći u rukama četkicu, na tablici ispisuje kome je darovao delo - objašnjava dr Pap Korhec. - Važna je i zbog svoje veličine i broja likova koji su na njoj prikazani.

Sa zida Biskupije je skinuta pošto je posle Drugog svetskog rata zgrada nacionalizovana, i u njoj je danas smeštena gimnazija.

- Slika je bila prekrivena japan papirom, zahvaljujući čemu nije pretrpela veća oštećenja. Najpre sam morala da očistim poleđinu smesom za konzerviranje, a onda i da ispravim sliku - objasnila je restauratorka. - Da se platno ne bi deformisalo, postavila sam je u drveni ram i tako zategla, a potom sam ručno prelazila peglom. Tada sam mogla da počnem uklanjanje zaštitnog sloja vodom, a na pojedinim delovima gde je smesa prešla na slikanu stranu, skidala sam je razređivačem.

"zakrpe" Dr Pap Korhec popravila sva oštećenja

Kako je decenijama bila urolana, vredna umetnina imala je mnogobrojna oštećenja. Neka je naneo zub vremena, a neka i nestašluci mališana iz Pečujskog seminara.

- Bilo je rupa na slici, koje je slikar pre 120 godina zakrpio s prednje strane, i to sam morala da odstranim i ponovo zakrpim. Dok sam to skidala, nailazila sam i na potpise đaka. Najteže je kada je lice oštećeno, pogotovo ako je to jedino lice na slici, jer ako ne poznajete rad autora, tada je vrlo teško restaurirati sliku. Zato svaki restaurator mora da bude i slikar, da poznaje anatomiju i rad umetnika čije je delo, kako bi mogao da ga vrati u prvobitno stanje - dodaje dr Pap Korhec. - Radeći na ovom delu imala sam veliku prednost, jer ne samo što poznajem autorova ostala dela, već slika sadrži i mnoštvo likova na osnovu kojih sam mogla da popravim oštećenja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 65

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15