VEROVAO U JUGOSLOVENSKU IDEJU: Na današnji dan preminuo Ivan Meštrović

VAJAR Ivan Meštrović zauzeo je značajno mesto u istoriji jugoslovenske umetnosti.

Foto arhiva

Život i delo Ivana Meštrovića bili su tesno povezani i obeleženi usponom i padom jugoslovenske ideje i jugoslovenskim kulturnim politikama. Meštrović je bio jedan od najznačajnijih boraca za jugoslovenstvo i svakako najuspešniji jugoslovenski umetnik između dva svetska rata.

Rođen je u slavonskom selu Vrpolje 1883, a preminuo je na današnji dan Saut Bendu u SAD 1962. godine. Radio je kao kamenorezački šegrt u Splitu, a školovao se u Beču gde 1905. godine priređuje prvu izložbu sa grupom Secesija, posle čega stiče slavu učestvuje na međunarodnim izložbama. Stvarao je i u Parizu i Rimu, Meštrović je živeo i u Beogradu, gradu čiji najpoznatiji spomenici pripadaju upravo ovom umetniku.

Izlagao je na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi u Beogradu, održanoj povodom krunisanja kralja Petra 1904. Deluje zajedno sa drugim jugoslovenskim umetnicima, među kojima su Nadežda Petrović i Paško Vučetić.

U svojim memoarima Meštrović navodi da je došao prvi put u Beograd da bi portretisao kralja Petra I i uspostavio veoma bliske odnose sa njim i njegovim sinovima Đorđem i Aleksandrom.

Meštrovićev najznačajniji skulptorsko-politički projekat u vreme do Prvog svetskog rata bio je posvećen izgradnji Vidovdanskog hrama koji je bio zamišljen kao spomenik jugoslovenske religije i jugoslovenstva. Koncipiran je kao jedinstvena arhitektonsko-skulpturalna celina u kojoj se prikazuju i proslavljaju južnoslovenski heroji epske poezije, kao što su Marko Kraljević i Srđa Zlopogleđa. Uz izrađeni drveni model Vidovdanskog hrama, Meštrović je isklesao pojedine skulpture jugoslovenskih heroja i karijatide, koje je izlagao kao fragmente Vidovdanskog hrama.

Jedan od najznačanijih Meštrovićevih predratnih projekata u Beogradu bila je izrada spomenika "Pobednik", koji je bio posvećen pobedi Srbije u Prvom balkanskom ratu. Najpre je bilo predviđeno da se spomenik postavi na Terazijama, ali je posle rata postavljena na Kalemegdanu.

Nova grobnica urađena po ideji Ivana Meštrovića, Foto Privatna arhiva

Svoje jugoslovensko opredeljenje i bliskost sa Beogradom, Meštrović je javno iskazivao, pa čak u autobiografiji navodi:

- Osećao sam da je to moja zemlja, moj narod i jezik, koji je sudbina protunaravno podelila, da je ta podela tek spoljna, a u nutrini da nema granica, i da će ta nutrina sve umetne granice."

Meštrović je bio blizak s dinastijom Karađorđevića, posebno kraljevima Petrom i Aleksandrom. Pripadao je krugu integralnih Jugoslovena. Uprkos brojnim političkim sukobima, Meštrović je ostao uveren u ispravnost jugoslovenske ideje i sve do početaka Drugog svetskog rata, privržen krugu njenih javnih zastupnika, kao što su bili Ivo Tartalja i Milan Ćurčin.

Rat je dočekao u Splitu i ubrzo je došao u sukob sa Antom Pavelićem i ustaškim vlastima. Kritika ustaškog režima odvela je Meštrovića u zatvor. Po puštanju iz zatvora odlazi u Italiju i Švajcarsku. Iako je bio protivnik ustaša, Meštrović nije podržavao partizanski pokret.

Kada su nove komunističke vlasti u Jugoslaviji uhapsile njegovog brata, odlučio je da trajno emigrira i nastani se u SAD. Uprkos boravku u emigraciji, Meštrović ostaje povezan sa dešavanjima u jugoslovenskoj državi. Predstavnici socijalističkih vlasti uspostavljaju kontakt sa njim, a Milovan Đilas mu prenosi Titov poziv da se vrati u Jugoslaviju. Tokom 1952, piše darovnicu, kojom poklanja svoju imovinu Narodnoj republici Hrvatskoj. Darovni ugovor obuhvata kuću u Splitu, mauzolej u Otavicama i kuću u Mletačkoj ulici u Zagrebu, kao i pojedine skulpture. Prilikom posete Jugoslaviji 1959, Meštrović boravi na Brionima kao gost Josipa Broza Tita.

Angažman Ivana Meštrovića na Njegoševom mauzoleju izazvao je snažnu osudu u jugoslovenskoj kulturnoj javnosti. Tome su se protivili, između ostalih, Miroslav Krleža, Lazar Trifunović i Petar Lubarda. Njegošev mauzolej je završen više godine posle Meštrovićeve smrti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije