PONEKAD ME "ODUVA" RADOST PUBLIKE: Glumica Bojana Stefanović igra pet likova u komičnoj melodrami "Gordost i predrasude"

PRVI put predstava inspirisana delom Džejn Ostin pojaviće se na našoj sceni. Premijera je 17. novembra, a za glumicu Narodnog pozorišta Bojanu Stefanović "Gordost i predrasude" obeležiće još dva "prva puta" - rad u Madlenijanumu i prevodilački angažman, jer je sa rediteljem Ivanom Vukovićem prevela dramatizaciju Izobel Makertur. I to nije sve. U ovoj komičnoj melodrami igraće čak pet likova - Mejsi, Kiti Benet, Vilijama Kolinsa, Džordža Vikama i Gospođu Gardiner!

foto N.Skenderija

- Reč je o veoma zanimljivoj dramatizaciji škotske spisateljice, glumice, muzičarke i dramaturškinje. U njoj šest (u našoj verziji sedam) služavki izvodi ceo komad i osamnaest karaktera - objašnjava Bojana Stefanović. - Tako, moja sluškinja igra njih pet, predstavljajući komad. Vrlo zanimljivo i inspirativno, ali i zahtevno u radu.

o Žanrovski je određeno kao komična melodrama?

- U poslednje vreme je tendencija da se razbijaju neke striktne žanrovske odrednice. Biće to jedna raznovrsna predstava, mogu da kažem čak i pozorišna senzacija. Ceo ansambl, sve vreme, na licu mesta i u par sekundi menja karaktere i kostime. Ima i muzike u svim tim komičkim i melodramskim elementima. Naravno, tu je i divna ljubavna priča koju svi pamtimo iz romana Džejn Ostin. Zaista, sveokupan doživljaj.

o Iza sebe imate dug staž u muzičkom teatru, već dve decenije ste spoljni saradnik Pozorišta na Terazijama?

- Podjednako se lepo osećam na Terazijama kao i u svojoj matičnoj kući. To iskustvo u ovom procesu mi je veoma značilo jer imamo fantastičnog kompozitora Draška Adžića koji je napravio vrhunske songove, u svom aranžmanskom razvoju i intenzitetu mogu da se mere sa Vest Endom ili Brodvejom. Napravio je uzbudljivu muzičku konstrukciju za našu najlepšu poeziju i stihove Laze Kostića, Desanke Meksimović, Dučića, Šantića...

foto "Madlenijanum"

o Sa toliko transformacija i presvlačenja, čini se da će predstava biti u furioznom, gotovo vodviljskom ritmu?

- Britanci i njihovo pozorište čuveno je po preciznosti, brzini i dobro uvežbanoj lakoći. Sve deluje da se tog trenutka dešava, a zahteva ozbiljnu i kontinuiranu pripremu. Događa se da u toku jedne scene, čak u toku jednog monologa, izmenim tri lika! Nije toliko fizički zahtevno, koliko u koncentraciji. Paralelno morate da mislite koji kostim vam stoji na levoj ruci,a na desnoj šešir, šta prebacujete u kom trenutku i na koju stranu se okrećete i kako sve to da povežete. Gotovo žonglerski i zato pravi izazov.

o Premijerno ćete biti u ulozi prevodioca. Otkud taj dodatni napor u ovako zahtevnoj predstavi?

- Moja mama je bila prevodilac engleskog jezika i književnosti, uglavnom tekstova vezanih za ekonomiju. Ali, njena prva i večita ljubav je pozorište. Odrasla sam u kući u kojoj su čak i udžbenici FDU iz sedamdesetih bili sastavni deo biblioteke. Za svoj magistarski rad prevela je "Osvrni se u gnevu" Džona Ozborna. Govorim i čitam engleski otkad znam za sebe, već sam prepravljala neke komade. Ponekad male, sitne stvari nisu dobro pozorišno prevedene. Ponudila sam reditelju pomoć, on je prihvatio, a ja sam radila sa velikim zadovoljstvom. Pojedine komade prevodim i za svoju dušu, pa nikad se ne zna...

o Za vašu biografiju moglo bi se rekli da je srećna, odmah po diplomiranju primljeni ste u stalni angažman?

- Da, dva meseca po završetku studija. Sticaj je srećnih okolnosti, ali i drugačijih vremena. Nisam jedina, moj drug sa klase Nenad Stojmenović, primljen je u isto vreme. Mogu da zahvalim i pametnim savetima starijih kolega. Uskočila sam u predstavu "Virus" Siniše Kovačevića i na diplomsku predstavu pozvala Ljiljanu Blagojević. Predložila mi je da zovnem i Ljubivoja Tadića s kojim sam igrala u Sinišinoj predstavi. Podsetila me je da je on upravnik Narodnog pozorišta i da je dobra prilika da me vidi na diplomskom. Zahvalna sam joj na savetu, jer mi to ne bi palo na pamet. Ljuba je pogledao predstavu i ubrzo me pozvao da postanem član kuće.

foto "Madlenijanum"

o Za ove dve decenije imali ste mnogo zanimljivih uloga, postoji li neka koju posebno izdvajate?

- Sama činjenica da od početka, 2002. godine, igram u predstavi "Velika drama" - čini je posebnom. U našem pozorišnom životu je istinski fenomen, svojim kvalitetom i lepotom zaslužila je takvo trajanje. Igram Helgu Hofman u alternaciji sa koleginocom sa klase Sonjom Kolačarić. Scene su maestralno napisane a replike, nekako, igraju same sebe i to sa malim brojem reči. Kad izađem da igram Helgu ona, jednostavno, živi na sceni.

o U međuvremenu, glumac se i profesionalno i privatno menja. Šta ste sve "propustili" kroz sebe od premijere do danas?

- Meni je "Velika drama" merna jedinica na neke životne korake i poteze. Imala sam 22 godine kada je bila premijera, a uskoro punim 45. Bilo je mnogo životnih promena i izazova, lepih i manje lepih stvari. Dobila sam dvoje dece, ostvarila porodični život, došlo je sazrevanje, pa i starenje. Svakom kolegi bih poželela da ima predstavu kroz koju može da sagledava i svoj život i svoju karijeru. Sada drugačije osećam svaki damar svake replike, mogu da izmerim i neki svoj glumački napredak.

o Već dvadeset godina traje i "antrfile" vaše karijere, sinhronizacija crtanih filmova i reklama. Koliko je to, osim u komercijalnom smislu, iskustveno važno?

- Izuzetno. Glumački rad ispred mikrofona je inspirativan i ko god je u prilici treba da iskoristi da osvoji još jedan mali glumački zanat. Zaista uživam u tome, još od 2001. Jedna je dobra škola, u izuzetnoj brzini. Ograničenim glumačkim sredstvima morate da donesete suštinu i neretko da se uklopite u nešto što već postoji. Fantastična je škola i dobar trening za svakog glumca.

o Da li su vaša deca bila u zabuni kad čuju vaš glas u crtaću?

- Ćerka sada obično prepoznaje moju sestru Ivu. U smislu advertajzinga moj glas se češće čuje u reklamnim blokovima. Suprug se ponekad šali kako me sluša u kući po ceo dan, a još mora i sa televizora. Deca me prepoznaju, čak su se i sama oprobala u nekoliko reklamama. Nisu bili loši, zvali su ih ponovo. Sinu je bilo zanimljivo više iz finansijskih razloga, a ćerka se baš raduje kad dobije punudu za sinhronizaciju.

o Nešto "mlađa" od Helge je vaša Puslica u mjuziklu "Neki to vole vruće" na Terazijama, koju igrate još od 2007. godine?

- To je velika radost! Veština, talenat i mukotrpni rad da bi se napravio mjuzikl je nešto posebno. Uz sve ove preduslove,osećate i veliko zadovoljstvo na sceni. Svaki put kad igram, pre svega sa Buletom i Radetom, uživam. Aplauz posle izvođenja liči na koncerte rok zvezda. U publici se desi "urlik", posebno kad Bule počne da trči u štiklama niz stepenice. Njegova veština, uz dupli salto preko kreveta, izazove oduševljenje. Prosto vas "oduva" ta radost publike.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije