AKO SE ČOVEK NE ŽRTVUJE, ON NE POSTOJI: Kusturica na sajmu predstavio svoja sabrana dela u pet knjiga

SVE što je Emir Kusturica ikada uradio, nekako je prerastalo u poduhvat i postajalo važno, u svetskim okvirima, svako je njegovo pojavljivanje u ma kojoj ulozi i mediju bivalo kulturni događaj prvog reda, dok su njegove izjave istinski eseji - izgovoreni direktno u kameru, ali na teme koje se tiču svih nas, pronicljivo, inteligentno, hrabro promišljene, pri čemu je uvek on anticipirao događaje. Zbog svega toga Kusturica jeste značajan amblem savremene srpske kulture, istorije, tradicije.

I.Marinković

Rečeno je juče sve ovo, u uvodnoj reči Predraga Uljarevića, a na sajamskom predstavljanju izdavačkog poduhvata iza kog stoje "Kosmos izdavaštvo" i "Štampar Makarije" - petoknjižja naslovljenog kao sabrana dela Emira Kusturice. Reč je u stvari o prvih pet proznih knjiga, obuhvaćenih edicijom koju autor doživljava kao Izabrana dela, ne krijući nakanu da ih, iz godine u godinu, bude sve više.

Ovih je pet prvih delića mozaika, koji daju prilično valjan portret autora, portret koji je po sebi višestran i višeslojan, složen iz niza neočekivanih, katkad naoko sukobljenih elemenata, teorijskim tekstovima, istinskim esejističkim biserima, upotpunio dr Milo Lompar. Profesor, dobro nam znan po neočekivanim uvidima koji, izgovoreni, najednom deluju nesporno i očigledno, juče je govorio o Kusturici i njegovom delu, o reditelju, piscu, stvaraocu, čoveku, o pet knjiga koje je obogatio svojim umećem pronicanja u sve obrasce i skrivene slojeve teksta - o filmskom i književnom, koji jesu mogući putokazi u tumačenju dela Kusturice, ali koji nas isto tako vrlo lako mogu skrenuti s puta.

- Kusturica je u književno polje stupio autobiografskom knjigom "Smrt je neprovjerena glasina", koja već sadrži jednu od temeljnih karakteristika i zakonitosti autobiografija, preobraćenje junaka. Ali pre svega, već tu imamo momenat koji iskazuje temeljnu kontradikciju Kusturičinog lika i dela - onaj u kome se autsajder, kakvim on sebe doživljava, pretvara u insajdera, čoveka magistralnog toka, čoveka velikih nagrada, prepoznatljivog u javnom prostoru, koji ipak nastoji da očuva autsajdera u sebi - naveo je Lompar govoreći o prvoj iz petoknjižja, koje čine i zbirka od šest novela "Sto jada", zatim knjiga dnevničkih zapisa "Šta mi ovo treba", priča o Handkeu i Kusturici "Vidiš li da ne vidim", te "Kad mrtve duše marširaju" - zbornik angažovane novije misli Kusturice o sudbini čoveka u doba četvrte tehnološke revolucije i pokušaju davanja odgovora na pitanje: Šta posle kraja humanizma?

Književni je kritičar Želidrag Nikčević govorio o prozi Kusturice koja ispod kozerskog šmeka nosi duboki esejistički te još dublji metafizički sloj, kao o štivu prožetom unutrašnjom duševnom svetlošću i osećajem, iskonskom pravdoljubivošću i suočavanjem sa najvećim, najdubljim temama i pitanjima - zbog čega je baš svaki pojedini čitalac može, i mora doživeti, i doživljava, kao svoj sopstveni glas.

- Svaki njegov tekst sadrži i dimenziju doživljaja koju ne možete dokučiti prostim zurenjem u slova i tumačenjem navodnih poruka, on celim bićem i svakom rečju ustaje protiv proračunatog pogleda na svet, protiv kakvog ustaje i Handke - primetio je Nikčević, koji Kusturičinu, kao i Handkeovu umetnost, kako kaže, doživljava kao specijalnu operaciju, koja dokazuje da slobodan pojedinac postoji, da on uopšte nije nemoćan i prizeman kako nam to sa svih strana demonski sugerišu, već upravo uzvišen.

Da se Kusturica ne povinuje, ni kada snima ni kada svira ni kada piše, nikakvim spoljašnjim pravilima, već pravila stvara, primetili su svi govornici, a i odavno nam je dobro znano. O samoj "teoriji" o sukobu autsajdera i insajdera koji oličava, čuveni je reditelj, muzičar, i sve plodniji pisac, rekao da bi je radije pretočio u sliku sukoba čoveka i Hercegovca unutar sebe, sukoba sa kojim svakodnevno živi.

- Sve što sam pisao i napisao, na sreću, nastajalo je kasno, svakako je pomoglo iskustvo kilometraže sticane snimanjem filmova - primetio je Kusturica. - Srećan sam i što ove knjige nisu nastale iz nekog mog koncepta, zamisli da sednem i postanem pisac, već kao zamena za nešto mnogo kompozitnije i teže a to su filmovi. Još sam na studijama u Pragu naučio da je režiser tvorac celine, onaj koji vidi celinu, a preobraćenje koje pominje profesor Lompar ključna je dramska tačka u mom životu i svemu što sam radio. Istinska je ta moja potreba da se ostane autsajder, iako te životna reka uvede u pozicije da postaneš insajder. Kako se postaje autsajder, makar bio i najveći pisac kakav je Handke? Tako što bivaš prijatelj Rusa kada je najteže, ili prijatelj napaćene Srbije kada je najteže, tako što bivaš pobunjeni čovek. A čovek ako se ne žrtvuje, on ne postoji.

Pojasnio je potom slavni umetnik da su ga na poziciju autsajdera ponovo vratila, u današnjem vrlo pogrešno ustrojenom svetu, glasno iskazana nepopularna, ili nedopuštena, mišljenja i stavovi, te da ga je na to da postane "pravi" pisac ili - pre svega pisac, donekle "primorala" već prva izgovorena reč podrške Putinu, poodavno, budući da mu od tada veći deo zapadnog sveta uskraćuje podršku za snimanje filmova. Ipak, Kusturica ne odustaje, dok iščekuje snimanje često pominjanog, željenog filma po Dostojevskom, ispisuje knjigu istovetnog sadržaja i naslova. I dokazuje, stalno iznova, onu o mogućoj slobodi, ali i istinskoj moći i snazi slobodnomislećeg pojedinca. Čak i u današnjem svetu.

I.Marinković

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije