UMETNICI U MINUSU: Sekretarijat za kulturu Grada Beograda potvrdio da ove godine neće biti konkursa za savremeno stvaralaštvo

PROŠLE godine je za savremeno stvaralaštvo Sekretarijat za kulturu Grada Beograda na javnom konkursu sa nešto više od 190 miliona dinara podržao 490 projekata.

Tošo Borković

Pritom, budžet je, u odnosu na predhodnu 2022. bio manji za oko 300.000 evra. A ove godine ga i - nema! Tačnije, dugo čekani "gradski konkurs" za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi nije ni raspisan. Niti će ga biti.

To je "Novostima" potvrđeno iz Sekretarijata za kulturu, uz sledeće obrazloženje:

- Kao što ste upoznati, Grad Beograd je bio u privremenom finansiranju devet meseci. Nakon konstituisanja Skupštine grada Beograda i izbora gradonačelnika, na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 1. jula, doneta je Odluka o budžetu grada za 2024. Na osnovu propisanih rokova, činjenice da je do kraja godine ostalo nešto više od četiri meseca, nije izvodljivo sprovesti konkurs i realizovati ga, pružajući mogućnost svim podnosiocima prijava da ravnopravno učestvuju.

Kako se navodi, tokom protekle dve godine, Grad Beograd je "uspešno sproveo jedan konkurs za finansiranje projekata u kulturi i podržao veliki broj projekata":

- Imajući u vidu sve, napred navedene okolnosti, konkurs za finansiranje projekata u kulturi biće raspisan u zakonom predviđenom roku, nakon usvajanja budžeta za narednu 2025. godinu.

Kako su ove godine kasnili i rezultati konkursa za finansiranje i sufinasiranje projekata savremenog stvaralaštva na republičkom nivou, mnogi umetnici, udruženja, organizacije, došli su u nezavidu poziciju, jer neće biti u mogućnosti da realizuju započete planove. Na izostanak konkursa gradskog sekretarijata za kulturu, Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika Srbije, za naš list kaže:

- To je još jedan obrazac nedopustivog ponašanja, s obzirom na to da svi projekti koje finansira gradski sekretarijat za kulturu imaju veliku važnost za rad svih udruženja i za odvijanje značajnih kulturnih programa i manifestacija. Što se tiče situacije u kojoj se našao UKS, ove godine izostala je finasijska podrška Beogradskim međunarodnim susretima pisaca, koji se održavaju 61 godinu, kao što nije bilo sredstava ni za Dane Ćirila i Metodija, tradicionalnu manifestaciju, koju smo uprkos takvoj situaciji održali. Doveden je u pitanje i rad tribine Francuska 7, koja je u ovoj godini imala 200 programa, književih večeri, promocija, okruglih stolova. Pretpostavljam da je sav novac, predviđen za ove za ove i druge manifestacije, od strane gradonačelnika dat za Dane porodice, jednu veštačku, predimenzioniranu, i lično marketinšku manifestaciju, koja se nikako ne može smestiti među kulturne delatnosti.

Takođe, smatra Janković, gradskim budžetom koji je usvojen predviđeno je smanjenje izdvajanja za kulturu od milijardu dinara!

- To je još jedan od dokaza koliko gradskoj vlasti kultura nije važna i koliko joj umetnici smetaju, pogotovo oni koji je glasno ne podržavaju - tvrdi predsednik UKS. - Uz maćehinski odnos prema urušavanju zgrade u Francuskoj 7, sve to pruža jednu tužnu, ružnu i sramotnu sliku o odnosu gradske vlasti prema kulturi i umetnosti.

U sličnoj poziciji su programi i svih drugih umetničkih udruženja. A na konkursno finansiranje, kako iz republičke, tako i gradske kase, posebno su upućeni stvaraoci koji rade van institucija, jer njihova produkcija zavisi nekada isključivo od novca koji dobijaju ovim putem. Osnivač i umetnički vođa jednog od prvih istraživačkih teatara kod nas "Mimarta", Nela Antonović, kaže da je očekivala, kako će joj se, bez obzira na izostanak ovogodišnjeg konkursa, neko od nadležnih javiti i podržati obeležavanje četrdesetogodišnjice rada.

- Ne samo kroz gradske konkurse, koji imaju veoma komplikovanu proceduru, a od kojih se na kraju dobijaju sredstva, u našem slučaju, nekada nedovoljna i da pokriju samu izradu kostima, kulturna scena Beograda zaslužuje mnogo veću podršku u svim njenim oblastima - objašnjava Antonovićeva. - Ta podrška bi trebala da bude sistemska, a ne da zavisi od ličnih kontakata. Pažnju bi trebalo da dobiju i umetnici koji stvaraju van ustanova, jer je upravo ta vaninstitucionalna scena na vrlo visokom umetničkom nivou i razvija se rame uz rame sa evropskom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije