OTIŠAO ČOVEK KOJI NAS JE ZNAO U DUŠU: Sećanje na Sinišu Pavića

U SVAKOME od nas postoje i Šurda i Šojić, tako je prošlog januara govorio, za "Novosti", onaj koji je ove legendarne junake i stvorio, veliki pisac i scenarista Siniša Pavić, koji je minuo ovim svetom, u svojoj 92. godini.

V. Danilov

U tih se nešto više od devet decenija života sudije u penziji, sabralo više od pola veka blistave karijere televizijskog i filmskog autora koji se do kraja nije penzionisao - i valjda jedinog pisca čije su se reči, izgovorene iz usta naših glumaca, preko noći pretvarale u legende i junake, i njihove tumače.

I njega, scenaristu, koji je status legende nosio bezmalo tokom celog svog profesionalnog puta dramskog pisca, jer "Tako samo Pavić ume da napiše" rečenica je koja njegovo stvaralaštvo prati od davnih "Diplomaca" i "Otpisanih" (sarađivao na dijalozima), kojima je prethodio roman "Višnja na Tašmajdanu", preko filmova "Laf u srcu", "Tesna koža", "Čudo neviđeno", i svih onih najgledanijih serija u istoriji RTS, i Srbije  - "Vrućeg vetra", "Boljeg života", "Srećnih ljudi", "Porodičnog blaga", "Stižu dolari", "Bele lađe", do "Junaka našeg doba".

Napustio je Siniša Pavić ovaj svet u svojoj porodičnoj kući u Vlasotincu, mestu koje je nazivao svojim, iako je januara davne 1933. isti taj svet prvi put ugledao u Sinju, u današnjoj Hrvatskoj, tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Odrastao je u Beogradu, posvetivši i njemu značajan deo svog opusa - ali svom je voljenom Vlasotincu, toj opštini na jugu Srbije, podigao istinski spomenik, koji i dalje živi na našim ekranima kroz bezbrojne reprize serija "Vruć vetar", "Porodično blago" ili "Junaci našeg doba".

Pričao je kako je insistirao da se bar delić priče o Šurdi, junaku poreklom iz Vlasotinca, snima u rodnom gradu njegove supruge Ljiljane, sa kojom je zajedno radio scenario - te "dovukao" celu ekipu u tada tek otvoreni hotel "Grozd".

Voleo je Pavić i Niš, često ga pohodio, a tom je gradu na jugu podario i legendarnu (a kakvu bi on i mogao?) rečenicu, koja krasi stadion "Čair" (i živi u srcima navijača niškog "Radničkog") - "Kec u Nišu".

Umeo je, a i želeo je to, da - baš poput Stevana Sremca nekada, na pravi način upozna, spozna, vidi, oseti, a potom "osmisli" i pravom rečju (ispisanom uz besprekoran njegov osećaj za dijalekat), uz sijaset replika koje namah postaju kultne, oživi čoveka sa juga, da od njega stvori - junaka. Svog doba, ali i svakog narednog. I pošlo mu je za rukom, i te kako, Šurda, Tika, Đoša, Špic, Šojić... Svi oni nastavljaju da žive.

Zahvaljujući pomenutim reprizama, svaki od junaka stvorenih u imaginaciji Siniše Pavića (neretko uz značajno učešće supruge mu Ljiljane) i uobličen njegovim zlatnim perom, svaka od briljantnih replika tih naših malih ljudi, junaka našeg doba (ovog ili onog), živi u pripadnicima baš svake od generacija koje i ovo doba nazivaju svojim. Od, sve ređih, piščevih ispisnika, do mladih koji s jednakim ushićenjem iščekuju dogodovštine junaka nekih vremena pređašnjih, kao što upravo poslednjih nedelja sa uzbuđenjem prate "Belu lađu" - dok su sve donedavno, sa ništa manjim iščekivanjem, iz epizode u epizodu pratili dogodovštine i žudnju za boljim životom legendarnih (a kakvi bi, iz Pavićevog pera, i mogli biti?) Popadića, junaka doba odrastanja njihovih roditelja. Koliko god bivale dočekivane i sa podsmehom i nevericom (praćenom pitanjem "Zar opet?"), te su redovne reprize nekadašnjih hit serija učinile da one zaista postanu - večne. Da junaci obećavajućih sedamdesetih ili osamdesetih, te oni iz mračnih devedesetih, baš kao i oni s početka ovog milenijuma, baš kao i oni "najmlađi" iz Pavićevog stvaralačkog opusa znani upravo pod takvim naslovom - da svi oni (p)ostanu "Junaci našeg doba". I onog pređašnjeg, i nekog budućeg.

- Sa stanovišta umetničkog stvaralaštva, Siniša Pavić donosi srpskoj književnosti, filmskoj umetnosti i televizijskoj delatnosti impozantan opus, koji širinom i žanrovskom raznolikošću predstavlja jedinstvenu pojavu. Stvorio je niz dramskih ličnosti koje su postale naši sugrađani, životniji i živopisniji od realnih, a čistotom jezika i dijaloga, kao i hvale vrednom dramaturškom veštinom, nastavljač je najviših vrednosti srpske komediografije - naveo je, za "Novosti", Radomir Putnik, koji ističe da je ukupan doprinos Siniše Pavića srpskoj književnosti, filmu i televiziji uzoran i jedinstven, kako po umetničkim doprinosima, tako i po obimu i predstavlja nezaobilazano delo.

Svetlana Bojković

Njegovo delo je dragoceno

DUBOKO žalim što nas je Siniša Pavić napustio. Njegovo delo ostaje dragoceno i verujem da će se i buduće generacije, gledajući ono što je Sinišin TV opus, učiti o tome kakvog smo, kao narod, mentaliteta, kao i da će se time objasniti gde smo bili i dokle smo stigli danas.

Ljiljana Dragutinović

Pisao je najbolje dijaloge

ON koji je pisao tako sjajno, najbolje, najbritkije i najduhovitije dijaloge, koji je družeći se sa glumcima njihove dijaloge prepravljao i prilagođavao, otišao je - a mi o njemu jedva da možemo da govorimo, teško nalazimo prave reči... Igrala sam u tri njegove velike serije, što nije malo kada govorimo o Siniši Paviću - "Srećni ljudi", "Stižu dolari" i "Bela lađa". Radeći na ovoj potonjoj, nije mi preostajalo ništa drugo nego da se neprestano divim Šojiću, u tumačenju još jednog od mnogih velikana kojih više nema, a sa kojima sam ja imala veliku sreću da radim. Pavić je imao lep i ispunjen život, želim svu sreću njegovoj porodici, ovo je veliki gubitak, ali Siniša je lepo živeo i ostavio nam mnogo.

Nikola Selaković

Velikan književne i dramske scene

SA velikom tugom primio sam vest da nas je napustio proslavljeni scenarista Siniša Pavić, velikan književne i dramske scene naše zemlje, ličnost čija dela su obeležila odrastanje brojnih generacija. Kao što je kroz profesionalnu karijeru pravo zamenio književnim stvaralaštvom, tako je maestralno uspevao da kritičku misao na duhovit način pretoči u umetnost.Porodici, prijateljima, kolegama i poštovaocima lika i dela Siniše Pavića upućujem iskreno saučešće. Živeće večno svojim svevremenskim delima, ali i u srcima svih nas koji smo imali sreću da budemo njegov savremenici.

Eva Ras

Cela Srbija ga oplakuje

IZGUBILA sam velikog prijatelja, ali je taj prijatelj bio i najveći pisac sa ovih prostora. Najveći genije bez koga prosto ne znam kako ćemo živeti, u ovom vremenu gde sve ima tako kratak rok trajanja i malo je istinskih vrednosti. Siniša je toliko umeo da komunicira sa svetom, da je postao poput oca ovog naroda. Nije bilo reprize neke njegove serije, zbog koje ulice nisu ostajale potpuno puste, a povodom njegove nove serije "Junaci našeg doba" - nema dana da me neko na ulici nije zaustavio... Stvarao je, kao niko drugi, nešto što su svi razumeli, što nam je svima bilo potrebno, danas kad je tako malo toga vredno pažnje. Sinišina dela bila su pesma iz duše, i zbog svega toga ga cela Srbija oplakuje.

Voja Brajović

Obeležio profesiju za duga vremena

SINIŠA Pavić bio je, naravno, jedan od najvećih. I sam sam uz njega počeo, a svoj sam dugi dijalog sa njim započeo mnogo ranije nego što se uglavnom misli, pre "Boljeg života" - još tokom rada na "Otpisanima", gde je Siniša uz Gordana Mihića pisao dijaloge. Srećan sam što sam se još u svojim počecima susreo sa tim njegovim dijalozima. Voleo je da piše i obeležio je našu sredinu i profesiju za duga vremena...

Irfan Mensur

Vredan divljenja, kao malo ko

IZUZETNO cenim Sinišu Pavića, čoveka i stvaraoca koji je, kao malo ko, bio vredan divljenja. Viđali smo se i razgovarali, a posebno pamtim naš susret u Nišu, za koji je Pavić bio rodbinski vezan, voleo ga je i često tamo dolazio. Posle naše niške premijere predstave "Zona Zamfirova", prišao nam je i podelio komplimente celoj ekipi, a njegove reči da nikada nije video na taj način pročitanu i postavljenu "Zonu Zamfirovu", zauvek pamtim kao redak kompliment - jer je došao od tako velikog pisca.

Miša Vukobratović

Zabeležio sve naše mane i vrline

NEMINOVNOST je, nažalost, da odlaze svi, pa i najveći - a otišao je upravo jedan od njih, jedan od najznačajnijih hroničara druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka. Pisac koji je u svojim serijama zabeležio i sačuvao sve naše mane, vrline i vrednosti, novine sa kojima smo se susretali, promene, probleme... Bez ikakve sumnje, jedan od najznačajnijih televizijskih autora.

Lepa Brena

ODLAZE jedan po jedan. Siniša je velikan koji je napisao toliko serija, filmova koji su ostali upisani u istoriju. Bila mi je čast i zadovoljstvo što smo sarađivali. Neka mu je večna slava.

Predrag Smiljković

BIO je čovek iznad svega, a onda i veliki umetnik koji je bio i biće deo svih naših domova, ali i svakog od nas. O Sinišinom kvalitetu, kao piscu i scenaristi, govore i brojne reprize njegovih serija. On je voleo sve ljude, a posebno nas, glumce. Kada bi pisao unapred je znao ko će od glumaca te njegove neponovljive replike da izgovara. Uvek kada ode neko tako veliki obuzima nas tuga, jer među nama više nije čovek i umetnik kakav se retko rađa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije