Kultura

BAKŠIŠ ZA OMILJENU PESMU: Sećanje Radoslava Zelenovića, dugogodišnjeg direktora Jugoslovenske kinoteke, na Batu Stojkovića (1934 - 2002)

V.V.S.

12. 08. 2024. u 14:00

BATINA ostavština je ogromna, jer je podjednako uspešno igrao na filmu, televiziji, pozorištu. Ponekad se činilo da je sa neverovatnom lakoćom ostvarivao likove, izuzetno važna dela u istoriji sva tri medija. Iza njega je ostalo više od 170 ostvarenja na filmu i TV. Počeo je još kod Save Mrmka u televizijskom filmu "Robinzon Kruso" 1959. godine, a radio je, maltene, do poslednjeg daha.

БАКШИШ ЗА ОМИЉЕНУ ПЕСМУ: Сећање Радослава Зеленовића, дугогодишњег директора Југословенске кинотеке, на Бату Стојковића (1934 - 2002)

foto Arhiva "Novosti"

Ali, možda je od toga još važnije to što je ostavio nešto što se pamti i što je "ušlo u narod". Posle 1971. i "Diplomaca" bio je Bata, ali i Bubuleja. Kada bi neko hteo da kaže da neko špijunira, rekao bi: "Ti si Ilija Čvorović!" To se dešava kad lik ostavi takav utisak da se prenese kao neka vrsta sinonima. Stvarao je neverovatne filmove tih 70-ih i 80-ih, kao što su "Nacionalna klasa", "Poslednji krug u Monci", "Ko to tamo peva", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Maratonci trče počasni krug", "Balkanski špijun", "Varljivo leto", "Bure baruta"... Ovi naslovi neizbežan su deo naše filmske istoriografije - podjednako kad su se pojavili kao i danas. Nezamislivo je da se bar jednom nedeljno neki od njegovih filmova ne pojave na televiziji. Gledaju se po ko zna koji put, kao premijera. Ta činjenica ponajviše govori o velikim umetnicima čije je delo ostalo vanvremensko.

Sećam se kako je naš zajednički prijatelj Miša Paramentić, u rubrici "Večernjih novosti" koja se zvala "Iza zavese" ispričao događaj sa festivala u Sopotu. U jednom trenutku, posle jedan ujutru, odjednom se pojavi Bata Stojković s pitanjem: "Šta se ovde radi?" Odgovorim da se svira i peva. Pita me: "Šta se,Zeleni, svira? Hajde da čujem kako se svira 'Stani, stani, Ibar vodo'! Bila je to njegova omiljena pesma. Mi krenemo. Sala je bila veoma akustična i izuzetno je dobro zvučalo. Baš smo se pokazali. Završi se sve, Bata izvadi poveću novčanicu i kaže: "Vidi, Zeleni, dobro je. Ali nije za sto maraka". I pocepa novčanicu na pola. Meni da jednu polovinu, drugu stavi u svoj novčanik... U avgustu 2001, na promenadi u Vrnjačkoj Banji, ispred bioskopa "Zvezda" sedeo je i pio svoje piće. Pozvao me je, a onda izvadio onu polovinu i dao mi. Ja izvadim moj novčanik, kod mene druga polovina. I kao na filmu, spojim ih i odložim u kovertu. Stavio sam je na neko skrovito mesto, ali tako vešto da sam uspeo da sakrijem i od sebe! Ni dan danas ne znam gde je. Nadam se da ću jednog dana naći. Sam ovaj događaj jedna je od najlepših epizoda - kako film živi posle filma.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti