BRAĆA PO HRABROSTI I PLEMENITOSTI: Dokumentarna proza Vuleta Žurića o legendarnom doktoru Mladenu i Sretenu Stojanoviću, velikom vajaru

VELIKI vajar Sreten Stojanović (1898-1960) i njegov rođeni brat dr Mladen Stojanović (1896-1942), glavni su junaci "priče o dve hrabrosti", koju je nedavno objavio pisac Vule Žurić.

Foto Vukotić media

Njegova dokumentarna proza "Nas dva brata" ("Vukotić medija"), ne bavi se, međutim, samo preispitivanjem legende koja prati njihove biografije od detinjstva, školovanja, pripadništva Mladoj Bosni, preko Mladenove pogibije na Kozari, do Stojanovih umetničkih uzleta, već slika i čitavo jedno vreme, njegove vrednosti i zablude.

Knjiga istovremno govori o hrabrosti i plemenitosti narodnog lekara i jednog od najboljih srpskih skulptora, autora spomenika Karađorđu i Njegošu, ali i, kako već na prvim stranicama ističe Žurić, o "njihovim roditeljima, braći i sestrama, te vršnjacima sa kojima su u jednom od veleizdajničkih procesa osuđeni na tešku robiju zbog pripadanja tajnoj đačkoj organizaciji"... A dešava se u Prijedoru, Tuzli, Beogradu, Bihaću, Zenici, Zagrebu, Parizu, Beču, Sarajevu.

Foto Miloš Lužanin

To je, prema rečima samog Sretena Stojanovića, bilo "čudno vreme, kada su deca, uzvišenošću svoga duha, ponela u slavu roditelje, zbunila žandare, prepala sudije i teško zabrinula staru monarhiju". A seme rodoljublja i buntovništva, kao i osećaj za pravednost, koji će ih kasnije (posebno Mladena) približiti između dva svetska rata aktuelnom levičarskom pokretu, poneli su iz kuće. Iz Žurićeve knjige saznajemo da je njihov deda po majci, prota Teodor Vujasinović iz Bosanske Dubice, u Pecinoj buni bio zatvoren u Kapetanovoj kuli u Bihaću, gde će početkom Prvog svetskog rata, zbog svojih ideja tamnovati i Mladen i Sreten.

I njihov otac Simeon - Simo, bio je sveštenik i patriota (pomagao rad "Prosvjete" i bio jedan od osnivača Srpske čitaonice u Prijedoru). Sa suprugom Jovankom odgajio je i odškolovao svih osmoro muške i ženske dece. Roditelji su Mladena i Stojana podržali i kada su čvrstinu svojih uverenja, kao mladobosanci, kalili po kazamatima. U knjizi se navodi i deo Mladenovog pisma, koje im je poslao po izrečenoj presudi (Mladen je dobio 16, a Sreten 10 godina): "Moje uverenje, vrhovni moj tribunal, koji je i vrhunski etički zakon za svakog pojedinca, govori da sam nevin."

Foto promo

Ovo Žurićevo delo prati braću Stojanović, i kada im se posle rata životne staze razilaze. Stojan, koji je u zatvoru u Zenici ospoljio svoj jedinstveni dar (o čemu svedoči jedna tabakera iz tog doba), uz pomoć dr Đurice Đorđevića i njegove supruge Kriste, otišao je na usavršavanje u Beč, pa u Pariz (kod slavnog Burdela), dok se Mladen posvetio studiranju medicine u Zagrebu (povremeno odlazeći u Beč). Svoj profesionalni život Sreten je vezao za Beograd, gde je izlagao, a potom postao i profesor na Akademiji, dok je Mladen, posle kraćeg službovanja u Sarajevu, jedno vreme bio doktor u Ložišću na Braču. Odatle se 1929. vratio u Prijedor i otvorio ordinaciju u roditeljskoj kući (postao i član tamošnjeg teniskog kulba), brinući o majci do kraja njenog života.

Jedna od najtraumatičnijih tema sa kojom se Žurić uhvatio ukoštac je Mladenova pogibija, koja je još strašnija i poraznija jer ga nisu ubili Nemci, već Srbi. Zatim će, kako primećuje pisac, ta legenda biti upregnuta u "vatrene kočije partizanske propagande koja će krajiškim četnicima doći glave". Rekonstruišući mozaik ključnih trenutaka te mučke izdaje i likvidacije, Žurić se, ne abolirajući ubice, bavi i ulogom Vrhovnog štaba, njegovih izaslanika Koste Nađa i Lepe Perović, kao i naredbama i optužbama Svetozara Vukmanovića Tempa. A neposredno pred smrt, od svog dobrog druga Osmana Karabegovića, partizanski komandant zatražio je:

- Pre nego što je krenuo iz bajte, Mladen ga je zamolio da njemu i okupljenim drugovima otpeva jednu staru bosansku sevdalinku - beleži Žurić u knjizi "Nas dva brata".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije