UPALJENI PRIJEKTORI NAJVEĆEG EVROPSKOG BIOSKOPA: Na Paliću počeo 31. Festival evropskog filma

Jelena Lemajić

21. 07. 2024. u 09:22

Dodelom priznanja "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji glumici Anici Dobroj u kategoriji domaćih stvaralaca, direktoru fotografije Fedonu Papamihaelu u kategoriji inostranih stvaralaca, i reditelju Ademiru Kenoviću, laureatu regionalne "Lifke", sinoć je na Letnjoj pozornici podignuta zavesa 31. Festivala evropskog filma Palić.

УПАЉЕНИ ПРИЈЕКТОРИ НАЈВЕЋЕГ ЕВРОПСКОГ БИОСКОПА: На Палићу почео 31. Фестивал европског филма

foto:FEF Damir Vujković

Na sebi svojstven način, početak festivala ozvaničila je dobitnica "Lifke" Anica Dobra.

-Razmišljajući o tome kako je došlo do toga da ja stojim na ovom mestu i delim sa publikom festivala ovako važne trenutke za mene, pomislila sam da to ipak nije samo zbog filmova, koje volimo, već i zbog onoga što stoji ispred i iza filma. A to su neke nevidljive, tanane, jako fine niti koje mi glumci mislima prenosimo do gledalaca. A oni ih prepoznaju - kaže Anica Dobra, pročitavši neke svoje misli koje je prate dok snima svaki film, koje joj dolaze u svakom trenutku, simultano i vrlo brzo. - To su niti koje prepoznajete a koje su za mene, na Paliću, postale zlatne niti. Zahvaljujući vama koji delite sa mnom ovaj blistavi trenutak. Imam tu čast da ovaj festival proglasim otvorenim.

Priznanje joj je uručio direktor FEF Radoslav Zelenović, podsetivši na neke od uloga i priznanja koja su obelžila karijeru Anice Dobre.

-Od samog početka, nagrade su sastavni deo njene glumačke karijere: od Zlatne arene do Sterijine nagrade, od Carice Teodore do nagrade Zoran Radmilović i Zlatne kamere, najpriznatije nemačke nagrade. Od Pule, Monpeljea, Višija, Minhena, do Palića. Nagrada "Aleksandar Lifka" koju dodeljujemo Anici Dobroj svrstava je u red onih koji su ostavili dubok trag u našoj kinematografiji. Priključuje se Mileni Dravić, Bati Živojinoviću, Miri Banjac, Ljubiši Samardžiću, Evi Ras, Aleksandru Berčeku, Miri Karanović, Mikiju Manojloviću, Slavku Štimcu, Mileni Zupančić, Radetu Šerbedžiji. Anica Dobra u životu, i Anica odlična na filmu - istakao je Zelenović.

Inostrani dobitnik „Lifke“ Fedon Papamihael kao direktro fotografije stoji iza brojnih ostvarenja a njegov rediteljski prvenac „Svetlost bledi“, publika će imati priliku da pogleda danas na Letnjoj pozorinici u okviru Glavnog takmičarskog programa.

-Velika mi je čast što dolazim u vašu zemlju jer imam jake veze sa Srbijom. Rođen sam u Grčkoj, a sudbina me je dovela u Ameriku. Među mnogim mojim evropskim prijateljima, većina su Srbi. Veoma rano sam se upoznao sa šljivovicom, „Kalašnjikovim“ i drugom Bregovićevom muzikom, a snimio sam i jedan film u Crnoj Gori za koji je Bregović radio muziku. Drago mi je što sam na ceremoniji video odlomke iz filmova „Hotel od milion dolara“ i „Nebraska“, koje sam snimio pre više od 20 godina. Ali, uveravam vas da ću nastaviti ovim da se bavim, jer ne mogu da zamislim da radim nešto drugo – rekao je Papamihael. – Film koji je ovde na festivalu je „balkanski“ film,  ponovo se vraćam Balkanu, koji smatram svojim domom.

Dobitnik regionalne „Lifke“ reditelj i producent Ademir Kenović,  je definisao kinematografiju ne samo bivše Jugoslavije, nego i regiona.

-Zavaljujem svim onim ljudima koji omogućavaju da se ovi filmovi, koje smo mi radili, prikazuju. Zatim, svim prijateljicama i prijateljima, koleginicama i kolegama, koje su učestvovale u stvaranju tog blaga našeg jugoslovenskog, i sada regionalnog filma. Na kraju, hteo bih da se zahvalim prijatelju Raletu Zelenoviću, koji je uspeo, pored dosta izazova, da ostvari i realizuje ovakav fantastičan događaj, sa vama svima koji ga podržavate – poručio je Kenović.

Po rečima Maje Gojković, pokrajinske premijerke,  Palićki festival predstavlja praznik filmske umetnosti i koja je decenijama unazad među najvažnijim kulturnim događajima u Srbiji i regionu.

-Festival evropskog filma Palić je mesto na kome se susreću  savremena evropska kinematografija i tradicija autorskog i umetničkog filma. O značaju ovog festivala u međunarodnim okvirima govori i to što će narednih dana Palić biti evropska prestonica filma. Festival iz godine u godinu dobija na kvalitetu i ugledu i iznova dokazuje zašto je jedan od zvanično najuzbudljivijih umetničkih festivala u Evropi – naglasila je Maja Gojković, naglasivši da festival spaja savermene tokove sa evropskim nasleđem. - Zahvaljujući Palićkom festivalu, njegovim vrednim organizatorima i podršci države na svim nivoima, tradicija filma na severu Srbije ne samo da je živa, već se ona duže od tri decenije stalno oplemenjuje.

Sinoć je počeo i Glavni takmičarski program i to filmom "Sva lica dobrote" reditelja Jorgosa Lantimosa.  Reč je o triptihu koji prati čoveka bez mnogo izbora, koji pokušava da preuzme kontrolu nad svojim životom; policajca koji je uznemiren što je njegova žena koja se, nakon što je nestala, vratila kao potpuno drugačija osoba; i ženu odlučnu da pronađe nekog posebnog sa neobičnim veštinama. U glavnim ulogama su Ema Stoun, Vilem Dafo, Džesi Plemons, Margaret Kvoli i Hong Čau.

Uz njega, Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čine filmovi "Svetlost bledi" (Gruzija) Fedona Papamihaela, Čovek magnet" (Belgija) Gust Van Der  Bergea, "Kalmanov dan" (Mađarska) Sabolča Hajdua, "Poslednji od Jevreja" (Francuska) Noea Debrea, "Kad svane dan" (Island) Runara Runarsona, "Proslava" (Hrvatska) Bruna Ankovića, "Andreina ljubav" (Španija) Manuela Martina Kuenke, "Sinovi" (Danska) Gustava Melera, "78 dana" (Srbija) Emilije Gašić, "Devojka sa iglom" (Danska) Magnusa fon Horna, i "Drugi čin" (Francuska) Kventina Dipijoa (van konkurencije). O najboljima među njima kojima će pripasti Zlatni i Palićki toranj odlučivaće žiri u čijem sastavu su Bojan Vuletić,  Lijana Ruokite-Jonson, Betina Brokemper,

U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari" biće prikazani filmovi: "Svetla" (Češka) Beate Parkanove, "Zauvek - zauvek" (Ukrajina) Ane Burjačkove, "Kjuka: pred kraj leta" (Grčka) Kostasa Karamuntanisa, "Suočen sa gravitacijom" (Mađarska, Fésős András), "Bosanski lonac" (Hrvatska) Pava Marinkovića, "Pet i po ljubavnih priča u stanu u Viljnusu, Litvanija" (Litvanija) Tomasa Vengrisa, "Rana oklevanja" (Turska) Selmana Nadžara, "8 prizora na jezeru Biva" (Estonija) reditelja Marka Rata, "Osmeh sudbine" (Poljska) Andžeja Jakimovskog, i "Panoptikon" (Gruzija) Džordža Siharulidzea .

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

SINIŠA MIHAJLOVIĆ PITAO MAJKU DA LI JE HRVAT ILI SRBIN: Samo jednom me je bilo sramota