Kultura

PISANJEM PROTIV ZABORAVA: Književnici Sesil Vajsbrot uručena nagrada "Aleksandar Tišma" u Novom Sadu

J. SIMIĆ

26. 06. 2024. u 10:55

U SVEČANOJ sali Matice srpske u Novom Sadu, u godini obeležavanja stogodišnjice rođenja Aleksandra Tišme, francuskoj književnici i novinarki Sesil Vajsbrot svečano je, za njen celokupan književni opus, uručena treća po redu Međunarodna nagrada sa Tišminim imenom.

ПИСАЊЕМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА: Књижевници Сесил Вајсброт уручена награда Александар Тишма у Новом Саду

Foto B.Lučić

U svojim romanima i esejima Vajsbrotova tematizuje Holokaust. Ona je potomak jevrejske porodice u Poljskoj, a temu Holokausta razrađuje u svojim delima da bi, kako je kazala, tu tragediju zadržala u sećanju.

- Veliku čast za mene predstavlja nagrada "Aleksandar Tišma" kao i to što sam po prvi put u Novom Sadu - kazala je Sesil Vajsbrot, pošto joj je predsednica žirija Ilma Rakuza, švajcarska književnica i kritičarka, uručila ovo prestižno priznanje, a zatim je dodala da je - u Francuskoj čitala Tišmine romane, dobro se seća "Knjige o Blamu", ali da, nažalost, Tišma "nije više toliko popularan kao što je bio devedesetih".

Objasnila je da se u Francuskoj o tragediji Jevreja u Drugom svetskom ratu dugo ćutalo zbog odgovornosti države u tom stradanju.

- Moja generacija, koja je rođena posle katastrofe, živela je u senci te tragedije jer je to bilo nešto o čemu se nije govorilo. Ja o tome pišem kako bih Holokaust zadržala u sećanju. U poslednjih 20 godina o tome se dosta govori, ali sada se nalazimo u trenutku kada je pred nama nova katastrofa. Smatram da o takvim događajima treba pisati kako bismo se suočili sa prošlošću ali i budućnošću - rekla je Sesil Vajsbrot.

Međunarodni žiri nagrade "Aleksandar Tišma" ocenio je da je ona odlična spisateljica i "Tišmina književna kćerka".

- Tema Holokausta njena je književna spona sa Tišmom. Prethodni laureati bili su Laslo Darvaši iz Mađarske i David Albahari iz Srbije i sada je dobro što je tu nagradu dobila žena iz Francuske - rekla je Ilma Rakuza, predsednica žirija u kojem su bili i pisac Laslo Marton, književna kritičarka Vladislava Gordić Petković, austrijski pisac Karl Markus Gaus i francuski književnik Matijas Enar.

Stvorio mit o Novom Sadu

PREDSEDNIK Matice srpske prof. dr Dragan Stanić podsetio je da je Tišma proveo gotovo čitav svoj radni vek u ovoj instituciji, u kojoj je najčešće u popodnevnom smiraju i napisao neke od svojih romana.

- U svojim delima načinio je briljantan književni mit o Novom Sadu, Vojvodini i celom panonskom prostoru - kazao je Stanić.

U najužem izboru za priznanje našlo se osam poznatih evropskih pisaca. Pored Vajsbrotove, tu su bili i Slobodan Šnajder, Laslo Vegel, Sergej Žadan, Andžej Stasjuk, Tatjana Cibuleak, Aleksandar Hemon i Semezdin Mehmedinović.

Ekranizacije

U IME Fondacije čiji je osnivač i predsednik Tišmin sin Andrej, poznati multimedijalni umetnik najavio je da je u toku formiranje spomen-sobe posvećene njegovom ocu. Pripremaju se i naučni skupovi o akademikovom književnom delu, kao i dva filma po njegovim romanima "Upotreba čoveka" i "Ženarnik".

Fondacija "Aleksandar Tišma" osnovana je u avgustu 2016. godine s misijom da populariše sećanje proučavanje dela akademika i književnika Aleksandra Tišme (Horgoš, 1924 - Novi Sad, 2003). Međunarodna književna nagrada dodeljuje se svake druge godine piscu za ukupno ili pojedinačno književno delo, napisano i objavljeno na bilo kom svetskom jeziku, a prevedeno i objavljeno na nemačkom, engleskom ili francuskom jeziku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Kako se raj na zemlji PRETVORIO U PRAVI PAKAO

Kako se raj na zemlji PRETVORIO U PRAVI PAKAO