MIĆA I JA SMO SE SLAGALI KAO DVE PRUGE: Arheolog Miodrag Tomić, sin legendarnog glumca, o sećanjima na slavnog oca i prvom izlasku na scenu

Vukica STRUGAR

09. 06. 2024. u 16:42

U KULTURNOM centru Čukarica ovih dana ukrstili su umeća dva glumačka sina: Rastko i Miodrag, naslednici Vlade Jevtovića i Miće Tomića.

МИЋА И ЈА СМО СЕ СЛАГАЛИ КАО ДВЕ ПРУГЕ: Археолог Миодраг Томић, син легендарног глумца, о сећањима на славног оца и првом изласку на сцену

foto I.Marinković

 Predstava se zvala "Drumski rezovi", a pozrišne snage odmerili su,zapravo, profesor književnosti i arheolog. Tako je dramska igra postala najvažnija "sporedna stvar" za obojicu izvođača, odraslih u umetničkom okruženju.

Sticaj okolnosti hteo je da se na istom mestu, davne 1963, upoznaju i Tomićevi roditelji. Mama Milica imala je dvadeset godina, studirala filozofiju i učestvovala u nekoj predstavi na Čukarici. Već popularni Mića Tomić naišao je slučajno i pitao je kako se zove. Kada je odgovorila, rekao je da se tako zvala njegova majka, a zove se i ćerka. I odmah joj je ponudio da zaigraju u predstavi "Slatke gorke trešnje" Slobodana Stojanovića...

U to vreme Milivoje Mića Tomić (1920 - 2000) već je upisao u biografiju neka popularna filmska i TV ostvarenja ( "Diližansa snova", "Prvi građanin male varoši"),ali u godinama koje će uslediti postaće nezamenljivi komičar osobenog stila u mnogim antologijskim naslovima : dovoljno je setiti se samo njegovog "nemog" teča Vukoja u "Pozorištu u kući", Vuksana u filmu "Majstori, majstori", Alekse u "Ko to tamo peva", nezaboravnog Pantelije u "Maratonci trče počasni krug"... Kakav je taj pomalo zagonetni, najčešće namćorasti starac, bio u svom privatnom okruženju?

- Mića se tri puta ženio. Prva žena bila je Lola Vlatković koja se kasnije udala za pisca Boru Ćosića. Druga Marija Milutinović, članica čuvene pozorišne Družine A i glumica JDP. Kad se oženio treći put, mojom mamom, Ćosić je u društvu rekao: "Znate šta ima novo? Mića se opet oženio. Ima model Sutjeska, 1943." To je godina čuvene bitke i godište moje mame. Razlika između njih bila je 23 godine,a ja sam se rodio kada je tata imao već 46 - sa osmehom pripoveda Miodrag Miško Tomić, muzejski savetnik u Narodnom muzeju Srbije. - Kada bismo negde izlazili u mom ranom detinjstvu, bilo mi je malo neprijatno. Ljudi su se došaptavali, gledali u nas, smeškali se. Stalno sam mislio šta nije u redu s nama. Nisam znao da je Mića popularan, niti primećivao razliku u godinama. Mama je bila mlada i lepa, on sed i proćelav, a kad bih ga pitali na koga sam ja plav, odgovarao bi: "Plav na stare Slovene!".

Naš sagovornik rodio se 1966, u vreme kad su u istom stanu živeli Mićina bivša supruga Marija i ćerka Milica, danas proslavljena likovna umetnica:

foto privatna arhiva

- U jednom trenutku bilo nas je sedmoro, zajedno sa zaštićenim stanarima. Stalno se nešto dešavalo, to su moji prvi utisci iz kuće. Shvatio sam kako je lepo kada je na okupu mnogo ljudi. Vrata uvek otvorena, česti gosti su bili Miša Janketić, Pljaka, Pepi Laković, Rade Marković, pa društvo za preferans - Mihiz, Eugen Verber, Duško Radović, koji je sa Verom Đukić (Lolinom ženom) kumovao na venčanju mojih roditelja. Naravno, posećivala nas je i Branka Petrić koja je sa Vokijem Kostićem bila prethodna kuma, Mići I Mariji na venčanju. Dolazilo je i mamino društvo sa Filozofskog fakulteta. Inače, broj telefona bio nam je sličan onom koji je imala uprava Kalenić pijace, pa bi od pet ujutru zvali i pitali za tezge... Ali, sve je to bilo simpatično. Tada smo stanovali na uglu Njegoševe i Prote Mateje, u kući koju je deda podigao 1934.godine.

Saznajemo da je Mića rođen i odrastao u Molerovoj, a kasnije se preselio u kuću na Dedinju. U nju se porodica vratila tek osamdesetih. Prodali su je petnaestak godina kasnije, sada je to vila "Ema" Filipa Ceptera. Glumčev otac Milan, industrijalac i ugledni trgovac, imao je zapravo nekretnine na četiri adrese : na Dedinju, u Molerovoj, Njegoševoj i Kralja Aleksandra.

- Kad sam bio mali govorio sam da se tata i ja slažemo kao dve pruge. Uvek smo bili zajedno. I mene i sestru Milicu vaspitavao je da uvek budemo svoji. Nikada se nije mešao u naše profesije,podržavao je sve izbore. Jedno vreme bio sam pomorski nautičar, plovio pomalo, a kad sam se vratio kući poželeo sam da upišem glumu. Posle prvog prijemnog profesor je rekao mojoj sestri da sam malo neobuzdan i nekako svoj. Nisam odustajao: za tri godine polagao sam prijemni deset puta - u Beogradu, Novom sadu, Sarajevu, Zagrebu... Na kraju me je profesor Arsa Jovanović upitao koji to put polažem prijemni, a kad sam rekao deseti, čestitao mi je jubilej! Onda sam otišao na arheologiju i o glumi više nisam razmišljao. Sada radim posao koji volim, u odeljenju sa publikom i odnosima s javnošću. Dobro mi ide.

Alan Ford

- UMEO je da se snađe i improvizuje. Tekst je prilagođavao sebi, svojoj ulozi i liku. Kad je radio "Maratonce" sećam se da je Šijan doneo hrpu "Alan Fordova" i rekao mu: "Uzmi ovo i obrati pažnju na Visosti, br.1, u kolicima". Mislim da je to i iskoristio u onoj sceni kada se zakači za auto - otkriva Miško Tomić.

U Muzeju Vuka i Dositeja naš sagovornik posvećen je "Muzejskom teatru" koji posetiocima pruža mogućnost da izložbeni prostor dožive kao scenografiju, dok kroz dramskog umetnika i istorijsku ličnost koju tumači taj prostor dobija sasvim drugu dimenziju i doživljaj.

- Nedavno je održana promocija monografije "Družina A" Vladimira Cvejića u Muzeju pozorišne umetnosti, na koju sam pozvao profesore Arsu Jovanovića i Boru Draškovića. Kad se završila promocija rekao sam da bih, kao jedan od dece Družine A, hteo da kažem da je moja sestra Milica napravila izložbu o Družini i da je njen rad uvršten u zbirku moderne umetnosti Muzeja grada. Podsetio sam i da smo imali i izložbu o prijateljstvu Miće Popovića i Mihiza (prvog kustosa u Muzeju Vuka i Dositeja), povodom sto godina njihovog rođenja...Tada je profesor Jovanović je ustao i, između ostalog, otkrio koliko sam puta polagao prijemni na Akademiji, želeći da ukaže kakva je to upornost bila ... Rastko, sin profesora Vlade Jevtovića, prisustvovao je istoj večeri i predstavio knjigu o svom ocu. Ubrzo me je pozvao telefonom i pitao da li hoću da glumim. Bio sam zatečen - otkriva Miško Tomić kako se "desila" njegova prva uloga i ostvario davni san.

Usput, Rastko ga je i ohrabrio rečima svog oca Vlade, jednog od najboljih profesora glume na FDU, da je zaparvo upornost najvažnija u svakom umetničkom radu.

- Pristao sam. Uradili smo nekoliko proba za "Drumske rezove", predstavu za koju je Rastko napisao tekst, muziku, scenografiju, režiju, a i igra u njoj inspirisan poezijom Vaska Pope.

foto privatna arhiva

Sa kumovima Duškom Radovićem i Verom Đukić

 

- To je amaterizam u kome možete da prepoznate iskrenost, ljubav i onu čistu iskru. Nešto iskonsko, slično naivnom slikarstvu. U publici je bila i moja majka Milica, inače, dugogodišnji filmski kritičar "Politike". Otvorena i direktna kao i uvek, podelila je sa mnom utiske posle predstave. Kao i nekada, kada je pisala o filmu, uradila je to na delikatan način kako bi skrenula pažnju na vrednost umetničkog rada, a i greške koje nikad nije stavljala u prvi plan.

Razgovor se ponovo vraća na oca Miću, savršenog komičara koji je umeo da izazove pravi efekat, a da mu ne zaigra ni jedan mišić na licu. Bez mimike, čak i gesta. Dovoljan je bio samo pogled njegovog ozbiljnog, namćorastog ili ekscentričnog junaka, da Mićina epizoda preraste u istinsku bravuru.

- Mama je govorila da ju je osvojio šarmom. Obrazovan i duhovit, s druge strane nekako i neuhvatljiv... U profesiji mu je komedija bila bliska iako je, u suštini, ozbiljan glumac. A glumac je postao sasvim slučajno. Po očevoj želji studirao je prava, učio i filozofiju, hteo na medicinu, da bi na kraju završio Muzičku akademiju - odsek gluma. Sve se desilo neplanirano. Naime, nekom prilikom krenuo je na železničku stanicu da sa prijateljima ode na izlet. Zakasnio je. Tako je naišao je na poznanike koji su ga pozvali na svoj nastup. Trebalo je da samo unese poslužavnik na scenu. Imao je veliku tremu, sapleo se i pao. Ipak, dobro se snašao i iz toga napravio komičnu situaciju. To se dopalo publici, tako je počeo da sarađuje sa Radošem Novakovićem, Sojom, Lolom Đukićem.

Iz nekih ozbiljnih situacija "izlazila" je kod Miće komedija, poput Baster Kitona ili Čarli Čaplina. Na malom prostoru uspevao je da napravi glumačke medaljone, po kojima su se pamtile (i prepričavale) scene iz mnogih domaćih filmova i serija. Voleo je sve uloge, ali je jednu gradio s posebnom ljubavlju:

- Duško Radović bi mu govorio "Mićo, ti si filmska vegeta" ili " ti si super star". Bile su to, uglavnom, markantne epizode, ali se sećam kako je posebno voleo lik Čika Jove Zmaja. "Neven" je sniman u Vizićima kod Novog Sada, bio sam sa njim. Prijala mu je ova uloga. Sećam se i kako se pripremao za neke zadatke. Nije znao da peva. Sebe je snimao, imao je i muzičke matrice. Jedan naš prijatelj prepričavao je kako su Draganu Nikoliću na prijemnom rekli : "Jedino Mića Tomić lošije peva od tebe!" Ipak, čini mi se, često je zanimljivije čuti nekog ko ne zna da peva jer to radi iz duše, kako god da zvuči.Uostalom, glumci se služe raznim alatima. Uvek mi je govorio da čovek iznutra treba da nađe šta treba da igra, da čeprka i pronalazi načine kako da dođe do suštine. Sećem se kako sam u vreme snimanja "Više od igre" imao neku kijavicu i stalno šmrkao. On se dosetio da to šmrkanje "iskoristi" za sopstvenu ulogu inspektora.

foto privatna arhiva

 

Najznačajniji filmovi omiljenog srpskog glumca nastajali su u vreme dok je rastao njegov sin jedinac. Uprkos velikom poslu i popularnosti, kod kuće je bio samo dobar suprug i otac:

- Miran, pun poverenja i tolerancije. Davao mi je podršku, divno smo se slagali. Zaista je bio moj najbolji prijatelj. Bili smo nerazdvojni. Svuda sam išao s njim, vodio me je na snimanja,festivale, gostovanja. Inače, nije hteo da se meša i "interveniše" kada sam imao neopravdane izostanke ili lošije ocene. Samo se jednom pojavio u školi. Razredni je hteo da mi opravda časove,ali mu je Mića rekao: "Ne dolazi u obzir, mora da bude svestan šta je uradio! Za ocene neka vidi kako da ih popravi." Nikada me nije udario, ali je puštao da snosim posledice. Takav sam i ja sa mojim sinom Milutinom: već sa 16 godina otišao je iz zemlje, sada radi doktorat iz biohemije u Engleskoj...

Mića Tomić preminuo je u leto 2000-te. Imao je osamdeset godina. Starost je dočekao bez većih zdravstvenih problema:

- Osim sa lumbalnim delom kičme. Sećam se kako mu je doktor posle odgledanog rendgenskog snimka kazao da bi po njemu trebalo da bude u ortopedskim kolicima. A on je stalno vozio motor! I stalno se na njemu truckao. Izgleda mu je to prijalo, kao neka vrsta masaže kičme. Nije silazio sa tog motorčića. Čak je jednom i u novinama pisalo: " Taksisti, čuvajte se Miće Tomića. I pazite ga"... Mama je u šestom mesecu trudnoće krenula s njim vespom iz Beograda u Budvu, kod Lole Đukića. Padali su tokom puta, čak su na vespi sušili i veš. Ipak, od vožnje nije odustajao, govorio je da kao general hoće da uđe u Budvu - na motoru. Voleo ga je kao lako prevozno sredstvo, nije imao problema sa parkiranjem i gužvom. Sećam se da je jednom došao poderen, pitamo ga šta je bilo,a on nam odgovori da je naleteo na zglobni autobuds u Sarajevskoj ulici! Padao je i u svojoj 77. godini, kada je meni kupio vespu. Hteo je da je proba, sleteo s motora od 120 kilograma i podvukao se pod šleper - bez posledica. Stvarno je imao sreće...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TAKER KARLSON UPOZORAVA AMERIKANCE: Svi smo veoma blizu smrti