OSLUŠKIVAO NARODNI JEZIK I POSTAO "NJEGOŠ U PROZI": Dvesta godina od rođenja Stefana Mitrova LJubiše, pripovedača i velikog borca za svoj rod
PROĐOŠE dva veka od rođenja Stefana Mitrova Ljubiše, izvanrednog pripovedača, književnika i doslednog borca za srpski jezik u epohi ništa manje nemirnoj od ove danas. Na tu godišnjicu podseća Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu elektronskom izložbom dokumenata o ovom velikanu iz Paštrovića, rođenom poslednjeg dana februara prestupne 1824. godine.
Foto BMS
Ostavio nam je značajno kulturno nasleđe, sačuvao narodni duh i etičke norme 19. veka, opisujući posebno slikovito običaje i duh naroda, čestite i velike junake, kakvih je među Srpstvom toga doba bilo mnogo.
- Majstor pripovedanja i veliki romantičar, ponosan i častan, borac za svoj narod i pravoslavnu veru, težio je da ostvari ravnopravnost za svoje sunarodnike kako bi se školovali i napredovali na isti način kao i drugi narodi - kaže, za "Novosti", Tatjana Bogojević, autorka izložbe (urednik Selimir Radulović, upravnik BMS) koja će u javnom katalogu BMS i na njenom veb-sajtu (www.bms.rs.) biti dostupna do 23. juna.
Stefan Mitrov Ljubiša potekao je iz hercegovačke porodice junaka i sveštenika. Sasvim je verovatno da je njegovu posvećenost srpskom jeziku pojačalo upravo to što je kada je on stasao za školovanje, u Budvi, kao i u celom Primorju, postojala samo osnovna škola na italijanskom jeziku.
Kasnije je svoje znanje upotpunio samoučki te postao prvi građanski intelektualac među Paštrovićima, kod kojih se, kako je zabeleženo, "do tada samo kaluđeri nisu bavili fizičkim radom". Vrlo rano spoznao je moć politike u ostvarivanju viših ciljeva. Postao je jedan od najistaknutijih članova Narodne stranke, u više navrata bokeljski predstavnik na Dalmatinskom saboru i saborski predstavnik na Carevinskom veću u Beču.
Svoj program izneo je na Bokeškoj skupštini (1848), zalažući se za: ravnopravnost jezika, pravo veroispovesti u svim konfesijama i ekonomski razvoj Boke i Dalmacije. Posebno je naglašavao da Dubrovnik i Boka Kotorska nikada nisu pripadali ni Dalmaciji, a naročito ne Hrvatskoj. Ubrzo mu je oduzet poslanički mandat.
- Ja znam da vi mene ne trpite jer sam Srbin pravoslavne vjere. Izlazeć odavle, ostavljam u saboru mladijeh sila, koji, ako ih je Srpkinja zadojila, znati će braniti prava svoje narodnosti i vjere... Tko je to ovdje bolji Srbin od mene? Moj se grob znade od Kosova - odgovorio je napuštajući Dalmatinski sabor.
Spisateljstvu se posvetio tek u zrelijim godinama. Prvi njegov samostalni rad bila je pripovetka "Šćepan Mali" (1868),inspirisana Njegoševim spevom o Lažnom caru a objavljena u almanahu "Dubrovnik". Objavio je zatim "Prodaju patrijara Brkića" i "Kanjoša Macedonovića", te "Skočiđevojku", "Pop Andrović novi Obilić", "Krađa i prekrađa zvona" i "Gorde".
Njegove priče štampane su 1875. latinicom kao "Pripovijesti crnogorske i primorske", a onda su 1876. štampane ćirilicom u Beogradu. U poslednjim godinama radio je najviše na "Pričanjima Vuka Dojčevića". Zbog prerane smrti napisao ih je samo 37, koje je objavljivao u listu "Srpska zora". Njegova najpoznatija pripovetka "Kanjoš Macedonović" dramatizovana je više puta. Celokupna dela objavljena su 1928-1929, a Sabrana djela, 1985. i 2022. Knjige su mu prevedene na češki, ruski, engleski, poljski, italijanski, nemački, rumunski, bugarski, mađarski, francuski i albanski. Posebna izdanja pripovedaka objavljena su na italijanskom.
U svojim pričama osluškivao je ne samo sadržaj već i zvuk narodnog govora, a to je predstavljalo novinu u srpskoj književnost tog vremena. Bio je dobar poznavalac svoga kraja, pun ljubavi za Boku i njene žitelje.
Jedan od najpotpunijih osvrta na pripovedanje Stefana Mitrova Ljubiše dao je Radomir V. Ivanović, srpski univerzitetski profesor i književni kritičar:
- Nije nikakvo čudo što ga je V. Đorđević proglasio "Njegošem u prozi", što je inventivni S. Vulović jedan period razvoja srpske književnosti nazvao "Ljubišinim periodom", što ga strogi logičar Lj. Nedić naziva "nacionalnim piscem" i "retkim umetnikom", a lucidna I. Sekulić kaže da je delo Ljubišino "čista klasika i ovejano duhovno blago".
Stefan, Stjepan i Stevan
KAKO tačno glasi kršteno ime Ljubišino nije utvrđeno jer pisani trag o njegovom krštenju u Pravoslavnoj parohiji budvanskoj nije nađen. U literaturi, pak, javljaju se različiti njegovi potpisi.
- Od svih sačuvanih potpisa S. M. Ljubiše, nalazimo 45 potpisa sa imenom Stefan i to ćirilicom, pet potpisa Stefan latinicom, četiri potpisa Stefano latinicom, sedam potpisa Stevan ćirilicom, 39 s inicijalom S. (na oba pisma) i devet s inicijalom St. (oba pisma)- navodi Ivan T. Kaluđerović u tekstu "Ne/poznati Ljubiša".
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
DONEO KONAČNU ODLUKU: Mitrović otkrio gde nastavlja karijeru (VIDEO)
Srpski napadač Aleksandar Mitrović ponovo je u centru pažnje oko povratka u Premijer ligu.
21. 12. 2024. u 16:13
RUSIJA JE ZGROŽENA: Ova devojka je šokirala sve ponašanjem na Svetskom prvenstvu, a njena zemlja je sad povukla neverovatan potez
Otkako je rat u Ukrajini izbio početkom 2022, Rusija je, kada se o svetskim sportskim vestima radi, bila spominjana samo kao strana koja trpi sankcije zbog pomenute vojne intervencije. Ali to se promenilo danas, i to zbog jedne sportistkinje - iz Litvanije.
21. 12. 2024. u 20:00
"NISAM SE OPROSTIO OD AJAKSA": Tadić najavljuje povratak, ali postoji jedan uslov, evo i koji
Srpski fudbaler Dušan Tadić ima u planu povratak u Amsterdam i Ajaks, ali i želju da sa Fenerbahčeom produži ugovor koji ističe po završetku sezone.
21. 12. 2024. u 19:45
SRPSKI GRAD SA NAJVIŠE CRKAVA: Znate li o kom mestu je reč?
SRPSKO istorijsko predanje govori da je samo jedan grad imao "onoliko crkvi koliko je dana u godini“. Iako je taj epitet preuveličan, on ipak prenosi suštinu da se jedan grad po broju crkava i manastira daleko izdvajao od ostalih gradova.
22. 12. 2024. u 07:34
KAKVA BOMBA U BANjALUCI! Borac doveo najveću ikonu bosanskohercegovačkog fudbala
FUDBALERI Borca iz Banjaluke obezbedili su evropsko proleće, a već su prionuli radu kako bi i naredne godine otišli još korak dalje.
21. 12. 2024. u 08:58
PEŠIĆ TVRDI: Stojaković će igrati za Srbiju, stigla reakcija mladog košarkaša
Svetislav Pešić podelio je informaciju koja je obradovala ljubitelje košarke u Srbiji, bar na kratko...
21. 12. 2024. u 21:23
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
MAJKA JOJ SE ODREKLA PRAVOSLAVLjA, TITO JOJ SE DIVIO: Ona je bila najmoćnija žena Jugoslavije (FOTO/VIDEO)
BILA je najmoćnija političarka u velikoj Jugoslaviji u koju je maršal Josip Broz Tito imao toliko poverenja da je do danas ostala jedina žena premijer jedne komunističke zemlje
21. 12. 2024. u 21:27
Najnovije iz rubrike
ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“
21. 12. 2024. u 22:41
POEZIJA UŽIVO I NA RADIJU: Pesničko veče Miroslava Maksimovića u Kolarčevoj zadužbini
SVOJE stihove će večeras od 18 časova na Kolarcu govoriti pesnik Miroslav Maksimović, u okviru sedme sezone programa "Poezija uživo!", uz direktan prenos na talasima Radio Beograda 2.
21. 12. 2024. u 08:51
U BEOGRADU IZGRADIO SEBE: U Galeriji SANU do sada najveća izložba radove Miodraga Dada Đurića (1933- 2010)
U BEOGRADU je Miodrag Dado Đurić (1933-2010) pronašao svoj stil, kazala je njegova ćerka Amarant Zidon, predstavljjući u Galeriji SANU retrospektivu od 50 dela, kojima se slikarski velikan vraća u grad iz koga je krenuo u svet.
21. 12. 2024. u 08:18
NEGRIŠORCU "DEJAN MEDAKOVIĆ": Poznat dobitnik prestižnog priznanja IK "Prometej"
KNjIŽEVNIK Ivan Negrišorac dobitnik je književne nagrade "Dejan Medaković" za knjigu eseja "Svetlost, senke i šaputanja – eseji s povodom" (Beograd, Albatros plus), koju dodeljuje Izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada u znak sećanja na istoričara umetnosti, memoaristu, pesnika, hroničara ,prozaika i akademika Dejana Medakovića.Ime Ivan Negrišorac književni je pseudonim dr Dragana Stanića, aktuelnog predsednika Matice srpske.
20. 12. 2024. u 16:04
HAMLETOVA ŽURKA ZA PUBLIKU: Profesionalna scena na rumunskom jeziku, pri NP „Sterija“, izvodi adaptaciju Šekspirovog del
PRVI put u osam decenija dugoj istoriji NP „Sterija“ iz Vršca na repertoaru se našao najčuveniji dramski komad na svetu – Šekspirov „Hamlet“, ali u adaptiranoj verziji u dva čina, koju će Profesionalna scena na rumunskom jeziku izvesti 23. decembra na dve različite scene. Karte za premijeru već su rasprodate, a prva repriza će biti 22. januara.
20. 12. 2024. u 12:28
Komentari (0)