VELIČANSTVEN LIKOVNI DAR I PRAGMATIČNA PAMET: Predstavljena monografija "Geroslav Zarić Gera, Čarobnjak scene" Živadina Mitrovića

IZLAZAK iz štampe veoma sadržajne i zanimljive monografije "Geroslav Zarić Gera, Čarobnjak scene", nažalost, njen autor Živadin Mitrović (1947-2023) nije dočekao. Zato je s izuzetnim pijetetom o njegovom velikom angažmanu u stvaranju knjige posvećene scenografu koji je svojim delom obeležio srpsku i pozorišnu scenu krajem 20. i 21. veka, juče posebno bilo reči. Jer, autor je ostavio uzbudljivu priču o odrastanju glavnog junaka, njegovom sazrevanju, profesionalnom radu kao scenografa, slikara i profesora FPU.

foto N.Skenderija

- Knjiga je sklapana temeljno i polako. Dugogodišnje prijateljstvo autora i aktera monografije na specifičan način doprinelo je razumevanju Zarićevih umetničkih putanja, oblikujući kritički tekst kroz ljudski lik. Pored životne priče, tu je i jedna ozbiljna likovna analiza Gerinog stvaralaštva i slikarstva, način na koji je sarađivao kroz priče njegovih najbližih saradnika. Pored biografske, postoje i delovi autobiografske priče koji knjigu čine zanimljivom, čitljivom i interesantnom širokom krugu čitalaca - kaže o knjizi (koju su objavili "Službeni glasnik" i Zepter Book World) urednica Gordana Milosavljević Stojanović.

Možda je u jednoj rečenici Egon Savin najbolje sažeo značaj Gerićevog dara i rada u knjizi, zapazivši da je "malo u srpskom pozorištu bilo scenografa koji su kao on spojili veličanstven likovni dar i scenografsku pragmatičnu pamet u razumevanju literature". Priređivač Aleksandar Milosavljević istakao je da izuzetno poštuje rad Geroslava Zarića, što je bio motiv da se posle autorove smrti uključi u rad na delu:

- Drugi razlog je Živadin Mitrović. Ovu knjigu mogao je da uradi neki teatrolog, istoričar pozorišta, pozorišni kritičar. Ali, dok je pažljivo čitate, vidite da je autor kao istoričar umetnosti, imao adekvatno znanje da pristupi temi - objašnjava Milosavljević. - Doživljavam je i kao udžbenik. Voleo bih kad bi moje kolege knjigu uzele u ruke da nešto nauče o procesu rada, mišljenju o pozorištu, razmišljanju o teatarskoj umetnosti. Jedna od prvih lekcija koje mi je nesvesno dao Gera je objašnjavanje razlike između dekora i scenografije: scenografija može da bude dekor, ali ideju kreira reditelj u prostoru i u saradnji sa scenografom.

foto "Carev zatočnik"

Nebojša Bradić do sada je sa Zarićem uradio devet predstava,pa i poslednju na svom rediteljskom repertoaru, Company na sceni Madlenijanuma.

- Čitajući ove stranice pronalazimo mnogo više od umetničke biografije, upoznajemo život umetnika i njegovu sudbinu. Uvek sam znao za koju predstavu i zašto meni treba Gera. Sve naše predstave bili su veliki formati, od "Jadnika" do "Falstafa". Gera je od onih ljudi koji hoće da čuju reditelja, da razgovaraju. Nekad se jasno suprotstavi, ali je uvek deo tima i nikad sebe ne stavlja ispred predstave - naglašava Bradić.

A glavni junak Mitrovićeve monografije, objašnjava kako je tekla saradnja sa autorom:

- Dobro je poznavao moj život i karijeru, bio redovan posetilac predstava. Najbolji je izbor za takvo štivo: s jedne strane, kao istoričar umetnosti koji se dugo bavio likovnim umetnicima, a s druge, dobar poznavalac pozorišta. Takvih nema mnogo kod nas. Ili su pozorišni kritičari koji nemaju veze sa likovnim umetnostima, ili su samo "likovnjaci", pa ne znaju mnogo o zadatku i ulozi scenografije u predstavi. Nažalost,pozorišni kritičari ne poznaju dovoljno ni scenografiju ni terminologiju. Njihovo glavno zapažanje je "scenografija je funkcionalna"... Živadin je godinama radio na monografiji. I kada mu se stanje naglo pogoršalo, nije odustajao. Knjiga je na stolu, ali njega nema i to mi ne dozvoljava da se radujem...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije