SANJAO DA SE VRATI NA SVOJE KOSOVO: Akademik Svetomir Arsić Basara ostavio neizbrisiv trag u našoj umetnosti

VAJAR Svetomir Arsić Basara bio je dragocen čovek, stamen i nepotkupljiv u svojoj umetničkoj istini i istini života koji je proživeo. Njegovo delo sačuvalo je umetnički visoko artističan odnos prema srednjovekovlju, prema korifejima srpske srednjovekovne države, pritom je nosilo ozbiljan kubistički dah u svojoj struktovnosti.

Foto Dom kulture Gračanica

Ovako akademik i kompozitor Svetislav Božić za "Novosti" govori o svom prijatelju, akademiku Basari koji je pre dva dana preminuo u 96. godini. Tužnu vest saznao je od umetnikove starije ćerke.

- Basara je stigao da bude aktivan i aktuelan do dana do koga je fizički živeo i da njegova umetnost i njegova veština ne ostanu umoreni nekim davnim vremenom - kaže Božić. - On je progresirao svoje stvaralaštvo i njegov um je bio veoma bistar u kreativnom smislu. Nije samo konstatovao stvari nego je stvaralački bio bistar i progresivan. Verujem da će ostati jedna od najznačajnijih ličnosti u našoj istoriji, istoriji umetnosti, jer je uspostavio nove standarde na divnim i vrednim temeljima. Delo Svetomira Arsića Basare je nešto što će srpskom narodu kroz vremena koja dolaze biti velika uteha i veliko poznavanje onoga što smo videli, naučili i s čim treba da živimo. Sačuvao je Kosovo i Metohiju u svojim delima. To je put koji treba slediti i u geopolitičkim potezima koje budemo radili.

Svetomir Arsić Basara, Foto Z. Jovanović

Vesto o smrti Svetomira Arsića Basare iznenadila je akademika Dušana Otaševića.

- Nisam znao da je preminuo - rekao nam je Otašević. - Mnogo mi je žao. Dugo je bio aktivan, ali je u poslednje vreme retko dolazio na sastanke u SANU. Na poslednjih nekoliko nije ga bilo. Njegovo delo duboko je ukorenjeno u vlastito tle, u Kosovo i Metohiju i njihovu istoriju. Izborom tema, oslanjajući se na stare zanate za obradu drveta i gvožđa, a pri tome ne zapostavljajući dostignuća moderne umetnosti, Basarino delo zauzima izuzetno mesto u istoriji savremene srpske skulpture.

Rođen u selu Sevac podno Šar-planine, akademik, vajar, umetnik koji potiče sa Kosova i Metohije, umetničko obrazovanje sticao je u Nišu i Beogradu gde je diplomirao na Akademiji za primenjenu umetnost. Godine 1961. dobio je pokrajinsku Decembarsku nagradu, koju je vratio 1987. u znak protesta protiv albanskog nacionalizma i nasilja nad srpskim narodom. Njegova karijera se kretala uzlaznom linijom i dobijao je sve značajne pokrajinske i strukovne nagrade. Njegovo stvralaštvo vezano je za njegov zavičaj, tragičnu istoriju srpskog naroda, smisao življenja i žrtve. Od skulpture "Hirošima" (1975) njegovo delo odražava samu suštinu sudbine Kosova i Metohije. U to vreme biva izabran za dekana Akademije umetnosti u Prištini, ali kako je sve ugroženiji postaje angažovani umetnik, a njegove skulpture poprimaju militantnu formu. Posle toga slede godine sve snažnijeg interesovanja umetničke kritike i publike za njegov rad, posebno u beogradskim krugovima. Ciklusi iz tog perioda ostavljali su i kritiku i publiku zanemele od divljenja. Član je SANU od 1994. godine. Posle bombardovanja 1999. napustio je Kosovo i Metohiju i došao da živi i stvara u Beogradu. Osim skupturom, bavio se i pisanjem pripovedaka. U Akademiji nauka prošlog proleća predstavio je autobiografsku zbirku priča "Put za Dečane". Iako je u Beogradu živeo okružen brigom i pažnjom svojih, takođe uspešnih kćeri i njihovih porodica, Basara zavičaj nije zaboravio.

Dom kulture Gračanica

Foto N. Karlić

- Neprestano sanjam Kosovo, svoj zavičaj - govorio je Basara. - Sanjam kako se vraćam, ali nikada tamo ne stignem. Mnogo mi nedostaje, jer to je moj duhovni prostor. Čovek se oseća najsrećnije u prostoru gde se rodi. Ako je prinuđen da ode iz svog zavičaja, kao da je prestao da diše, da živi na pravi način. Ja radim, stvaram i time na neki način lečim sebe. Rad me smiruje, jer imam potrebu da radim. Rad je u stvari talenat koji čoveku ne da mira, on je u stalnom izazovu da nešto uradi.

Govorio je Basara da su njegova dela povezana sa sudbinom njegovog naroda:

- Rođen sam kao Srbin i ne mogu ništa drugo da budem. To nisam birao, to je moja sudbina. A ako sam to, to moram i da ostanem, da to budem. Pristalica sam toga da umetnik svoju zemlju izgrađuje. To nije nacionalizam. Daleko od toga. To je jedna humana težnja u čoveku da svoju zemlju svrsta u red lepih zemalja.

Istoričar umetnosti Jovan Despotović, koji se dugo bavio Basarinim delima, isticao je da su ona uspešan tumač dugog perioda od pedesetih godina prošlog veka sve do danas.

- Basara je živeo dva, čvrsto uvezana paralelna života, jedan zabeležen u njegovoj biografiji od dečačkog doba, đačkog, studentskog, profesorskog i akademskog perioda, i drugi utisnut u oblik, plastičnu formu drveta koje je doživljavao i tretirao kao istoznačnu i istovrednu stranu vlastite ličnosti - rekao je Despotović. - Malo je primera u srpskom savremenom likovnom stvaralaštvu da je toliko duboko u nečije delo utisnuta čista emocija autora, da je toliko intenzivno proživljavan svaki njegov deo, pa i onaj najmanji, gotovo nevidljiv element forme, da su toliko čvrsto prepleteni, uvezani spoljašnji i unutrašnji damari bremena, dramatičnih i lirskih trenutaka, usuda istorije, sadržaja individualne i kolektivne memorije.

Porodica je na fejsbuk-stranici objavila da će vreme i mesto sahrane biti naknadno objavljeni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije