ČUVAJMO BIBLIOTEKE, ONE SU NAŠA SIDRIŠTA: Dan BMS svečano obeležen uručenjem "Zlatne knjige" profesoru Aleksandru Jerkovu

O DVESTOGODIŠNjICI Letopisa, najstarijeg književnog časopisa Evrope i uoči dvodvekovnice Matice srpske koja će "pasti" na 2026. godinu, Matičina Biblioteka svečanom akademijom obeležila je svoj dan sećajući se 28. aprila 1864. godine kada je Matica iz Pešte preseljena u Novi Sad.

Foto Privatna arhiva

Tog "datuma nad datumima" za srpsku kulturu, sve Matičino književno blago stalo je u 61 sanduk. O trošku bečkerečkog (zrenjaninskog) trgovca Jovana Forovića, parobrodom "Napredak", Matica srpska doplovila je kući u Srpsku Atinu. U minulih 160 godina književni fond Biblioteke Matice srpske umnožio se u četiri miliona naslova i dokumenata.

Skup je, u ime Njegovog preosveštenstva episkopa bačkog Irineja, blagoslovio episkop mohački Damaskin i uputio prisutnima pozdravne reči, istakavši da Biblioteka Matice srpske - svojim znanjem, umećem i radom - u mnogo čemu pomaže čuvanje našeg nacionalnog blaga, koje se čuva kako u eparhijskim, tako i u manastirskim bibliotekama Srpske pravoslavne crkve.

Predsednik Matičin prof. dr Dragan Stanić kazao je da Biblioteka, zajedno sa Galerijom i Izdavačkim centrom Matice srpske izvrsno radi. Dodao je da nas samo knjige i čitanje o iskustvu koje su nam prethodne generacije ostavile mogu vratiti umnoj smirenosti i izlazu iz sveopšteg apokaliptičkog stanja u koje je danas zagazilo celo čovečanstvo.

Upravnik BMS Selimir Radulović kazao je da je taj dan značajan za Maticu srpsku, za kompletnu srpsku kulturu i srpsku državu. Podsetio je na 1824. godinu, kada je Georgije Magarašević pokrenuo Letopis. Dve godine kasnije, neposredno po osnivanju Matice srpske, rodila se inicijativa za osnivanje Biblioteke koja je 1838. godine otvorena za javnost.

- Danas je BMS na jednoj strani klasična biblioteka, klasično knjigohranilište u kojem se osećaju ukus i miris knjiga, a na drugoj strani moderna institucija kulture koja ide u korak sa novim komunikacionim i informacionim tehnologijama - rekao je Radulović u svečarskoj besedi.

Na istorijski kontekst posle Mađarske revolucije 1848/1849. godine, te 1859. kada je ukinuto Srpsko Vojvodstvo, a Srbi u Austrougarskoj bili prinuđeni da se suoče sa slabljenjem svog kulturnog života, ukazala je pokrajinski sekretar za kulturu Dragana Milošević.

- Preseljenje u Novi Sad bio je prelomni događajaj za ceo naš nacionalni korpus. Matica i njena biblioteka postale su mesto gde se snažnije definisao naš kulturni i politički identitet. Postale su sabiralište svega što je usitnjeno i u više država razbacano, onoga što je u srpskom narodu bilo najvrednije, najkreativnije i najodanije viziji zajedničkog napretka - podsetila je Miloševićeva.

Najsvečaniji trenutak ostavljen je za finale akademije, kada je dr Zoran Đerić, član žirija (dr Milan Micić, predsednik i član mr Gordana Đilas), obrazložio odluku o laureatu "Zlatne knjige" koju BMS od 2015. godine dodeljuje za doprinos razvoju bibliotekarstva i izuzetnog bibliografskog rada naučnika,književnika i umetnika.
Laureat dr Aleksandar Jerkov (64) predaje na Filološkom fakultetu u Beogradu srpsku književnost XX veka, kao i posebne kurseve na masteru i na doktorskim studijama. Bio je i upravnik Univerzitetske biblioteke, urednik više književnih časopisa i izdavačkih kuća. Autor je niza knjiga i antologija.

- Ovu nagradu osećam kao deo moje Vojvodine. Meni ona nešto posebno znači jer ja sam vojvođanski Srbin, rođen i odrastao u Beogradu - rekao je Jerkov pošto mu je upravnik Radulović uručio nagradu, a zatim upozorio da biblioteke valja sačuvati kao sidrišta u dugom i neizvesnom putovanju.

Jer, nastavio je laureat, grdni talasi svetske istorije lome duhovnoistorijsko korito naše nejake korablje u kojoj brodimo.Sloterdajk dovikuje da smo u istom čamcu, ali se ne čini da je tako, niti da na ovom Titaniku savremene istorije ima dovoljno čamaca. Nije ih bilo ni pre sto godina, naročito za one sa treće palube.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije