SPOJIO BATU I ORSONA: U Zagrebu u 97. godini preminuo reditelj Veljko Bulajić, autor "Bitke na neretvi" i "Kozare"

J. Kerbler. - M. Mirković REDITELj Veljko Bulajić koji je ostavio zapažen trag u evropskoj kinematografiji, autor čuvenih partizanskih filmova "Bitka na Neretvi" i "Kozara", umro je u Zagrebu u dubokoj starosti, devedeset i sedmoj godini. Živeo je za film i sve donedavno Bulajić je izlazio, družio se sa prijateljima i maštao da i njegov poslednji projekat "Bijeg do mora" dođe u bioskope, što se verovatno nikad neće dogoditi, jer prvi put Veljko nije uspeo da prikupi novac i dovrši delo.

Jutjub

Crnogorac rodom, Zagrepčanin odabirom, proživeo je buran i zanimljiv život. Porodica se iz Crne Gore preselila u Sarajevo i zatim je Bulajić otišao u partizane gde je teško ranjen, a posle rata izabrao je Zagreb za grad u kojem će provesti ceo život. Radeći u Domu JNA zainteresovao se za film, diplomirao filmsku režiju u Rimu i asistirao velikanima Federiku Feliniju i Vitoriju de Siki. Kada je realizovao prvi dugometražni film 1959. godine "Vlak bez voznog reda" bio je to potpuni uspeh. Priča o migracijama stanovništva u Jugoslaviji posle rata oduševila je i publiku i kritiku, dobio je prve Zlatne arene u Puli, a nakon filma "Rat" veliki uspeh usledio je za film "Uzavreli rat".

Već tada je i zvanična politika prepoznala u Bulajiću režisera koji ume da ispriča priče iz rata i godina obnove zemlje na način da to sjajno prihvati i naša, ali i inostrana publika. I tada Bulajić vešto i neponovljivo, ali briljantno spaja umetnički deo sa onim organizacijskim i po mnogima postaje "državni režiser". Tako nastaju "Kozara" i "Bitka na Neretvi", spektakli koji su koštali brdo novca, ali je Bulajić ostvario neostvarivo, angažovao vojsku, pridobio generale, direktore velikih preduzeća i na kraju Josipa Broza Tita, koji je na Brionima sa posebnim užitkom gledao njegove filmove.

Samo je Bulajić umeo da svoje filmske spektakle pripremi do najsitnijeg detalja, da angažuje i najveće svetske zvezde - Orsona Velsa, Jula Brinera, Franka Nera, i da mu Pablo Pikaso napravi plakat za "Bitku na Neretvi", najgledaniji inostrani film godinama u Kini, najskuplji jugoslovenski film, koji je pre pedeset i četiri godine bio nominovan i za Oskar.

Kada mu se zameralo da je Titov "lični režiser" odgovarao je da ga je upoznao posle "Kozare" i da mu je za "Neretvu" dao punu podršku:

- Mislio sam da je pristojno da mu pošaljem scenario na uvid. Njegovi savetnici su ga kritikovali jer Tito nije dobio značajno mesto u filmu, ali Broz nije imao ništa protiv takvog pristupa. Tito je došao na premijeru u Sarajevo.

Sledio je "Sarajevski atentat" i dokumentarni film "Skopje 63", koji je prikazan na svim televizijama širom sveta. Ređale su se nagrade: u Veneciji, na festivalima u Moskvi, u San Sebastijanu do nagrade za životno delo u Rimu. Senzacija je bila dokumentarni serijal "Tito", nedovršen jer je Bulajiću ostalo materijala koji nikada nije prikazan. Ali, posle četrdesete godine života Bulajić više nije imao snage za velike projekte, pa "Veliki trasport", "Visoki napon", "Obećana zemlja", "Donator" i "Libertas" nisu postigli uspehe kao njegovi raniji filmovi, među kojima je i "Čovjek kojeg treba ubiti". Družio se sa Karlom Pontijem i Sofijom Loren, njegove filmove gledao je i bivši američki predsednik Ronald Regan, a neumorni Bulajić sve je šarmirao. Bio je duhovit, neverovatne energije, sa velikim interesom za književnost, teatar, likovnu umetnost.

Obožavao je svoju porodicu, suprugu koja je uvek "bila tu negde" i dve kćerke, od kojih je jedna lekarka, a druga uspešna u svetu filma. Svako popodne sedeo je u hotelu "Palas" na Zrinjevcu, gde su se ređali ljudi sa kojima je radio. Voleo je glumce, Batu Živojinovića, na koga ga je uputila Olivera Marković, da bi mu Bata potom otkrio Ljubišu Samardžića... Bio je i savršeni producent za vlastite filmove. Sve je rešavao lako, kada bi neki projekat stao, Veljko bi posegnuo za svojom knjižicom sa važnim brojevima - i sve rešio. Za svaki dovršeni film govorio je "ovo mi je najbolji" i već stvarao planove za novi.

- Bulajić je svojim najpoznatijim filmovima obeležio jednu epohu i postao simbol glavnog toka jugoslovenske kinematografije prema kome su se određivali svi - kako oni koji su taj tok sledili, tako i oni koji su išli mimo njega - rekao je Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke.

- Otišao je "vlakom bez voznog reda" velikan jugoslovenskog filma i reditelj koji je obeležio vreme u kojem je živeo i stvarao. Zahvalan sam mu jer sam pre pola veka debitovao sa ulogom Nedeljka Čabrinovića u njegovom superspektaklu "Atentat u Sarajevu" - i zakoračio u čarobni svet filmske umetnosti. Pre mene njegovo otkriće su bili velikani glumačke umetnosti Bata Živojinović, Smoki Samardžić, Milena Dravić, Boris Dvornik..Ožalošćen sam što nas je napustio neko ko je obeležio epohu kinematografije na ovom prostoru, i istovremeno ponosan što sam imao priliku da sa njim sarađujem, jer je ostavio iza sebe monumentalno delo vredno svakog poštovanja - rekao je, za "Novosti", danas priznati reditelj Radoš Bajić, jedan od glumaca otkrio upravo Bulajić.

Opsednut Milom

Čovek koji je bio učesnik i svedok burnih političkih dešavanja u Crnoj Gori i regionu uvek je bio uz ideologiju koju je personifikovao Milo Đukanović. I na majskom referendumu 2006. godine, a i kasnije sve do pada Đukanovića na predsedničkim izborima pre dve godine, kada je dajući mu podršku rekao da je Milo "istorijska ličnost čiji je doprinos nezavisnoj Crnoj Gori nemerljiv".

Bulajić je isticao da je Đukanović mnogo uradio za svoju državu i da zbog toga treba da ostane na njenom čelu.

- Kad pogledam šta je sve napravio, od vremena kada se izborio za nezavisnost i samostalnost Crne Gore, pa sve do dana današnjega, objektivno govoreći - napravio je mnogo. Tako da gledajući i sabirajući sve činjenice, mirne savesti slobodno mogu reći da je Milo Đukanović postao istorijska ličnost Crne Gore. I ta istorijska ličnost Crne Gore treba da ostane na čelu države - poručio je iz Zagreba Bulajić uoči drugog kruga predsedničkih izbora.

Tokom poslednje zvanične posete Đukanovića Zagrebu i susreta sa članovima nacionalne zajednice Crnogoraca Hrvatske najsrdačnije ga je dočekao upravo Veljko Bulajić, koji je svojevremeno lobirao da Crna Gora i Hrvatska zbog ratnog konflikta oko Dubrovnika devedesetih izgrade prijateljski odnos. Milove dolaske u Zagreb izuzetno je cenio jer su oni bili "istorijski" u trenucima kada se Crna Gora nalazila "pod udarima druge države i u dramatičnoj odbrani svoje državnosti".

Cenio je Đukanović svu podršku koju je dobijao od Bulajića koga je 13. jula 2022. nagradio Ordenom prvog stepena zbog ogromnog doprinosu crnogorskom društvu.

- Kao jedan od Crnogoraca rasutih po bijelome svijetu, očekujem vaš snažni glas za suverenu, demokratsku, multietničku i antifašističku Crnu Goru, neopterećenu šovinizmom i etničkom mržnjom, za Crnu Goru kakvu su nam ostavili na čuvanje naši preci - modernu i ravnopravnu državu u okviru Evropske unije i NATO, a posebno za miran život crnogorske mlade generacije koja dolazi - jedna je od poslednjih poruka Veljka Bulajića upućenih nacionalnim Crnogorcima.

Svoju političku biografiju "overio" je nimalo slavno unuk sveštenika Stevana Bulajića, kada je sa Trga Bana Jelačića stao u red protivnika ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija na Cetinju!

V. K.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije