Kultura

ZAMRZNUTI KADROVI - NESANICE: Novi radovi Nemanje Mate Đorđevića u novosadskoj Kulturnoj stanici "Svilara"

M.Kralj

01. 04. 2024. u 20:20

UMETNOST Nemanje Mate Đorđevića je u konstantnoj transformaciji, evoluciji, preispitivanju, sa akcentom istraživanja psihološkog, tamnog i ne uvek prijemčivog, zapisuje Dejan Vučetić, povodom izložbe "Slikarstvo nesanice", koja će predstaviti radove ovog istaknutog umetnika mlađe, srednje generacije u novosadskoj Kulturnoj stanici "Svilara".

ЗАМРЗНУТИ КАДРОВИ - НЕСАНИЦЕ: Нови радови Немање Мате Ђорђевића у новосадској Културној станици Свилара

Postavka koja će biti svečano otvorena sutra u 19 časova, predstavlja 15 slika i skulptura, od kojih su neki radovi nastali namenski za ovu izložbu, na kojima autor, kako piše u najavi, posvećeno beleži, gotovo u dnevničkim zapisima hroniku vremena, stanja i iskustva savremenog čoveka.

- U susretu s likovnim svetom Nemanje Mate Đorđevića ističe se jedna crta hermetičnosti, dubine, snažnog "zvuka" koji je na nivou sadržinskog sloja koja poput neke zakonitosti uobličava i kreira osnovni ton likovnoj predstavi - ističe, između ostalog, Vučetić. - Ona bi se mogla dočarati na primeru muzičkog dela gde dubina basa, koji prati i stvara ton u nižem registru, upotpunjuje melodiju i ritam aleternacijama, ne remeteći ih, već uobličavajući celokupnu kompoziciju. Na sličan način, poigravajući se ritmom, umetnik kreira radove u vidu poliptiha, sačinjenih od uzanih vertikalnih formata stvarajući "zamrznute kadrove"... Zanimljivo je istaći i lakoću stvaranja iluzije prostora, koji kao da je u suptilnoj izmaglici, projektovanjem linija kretanja u više pravaca kreirajući privid dubine i treperenja vazduha.

Svet Đorđevićevih slika, smatra Vučetić, odvija se u zamahu, snažnom pokretu, uskovitlanoj energiji i u njemu nema mesta za statičnost, stišanost tonova i impresije spokoja:

- Motivi preneti na platna ili papir izazivaju budnost, jednu vrstu vertiga u kome svi likovni elementi bivaju udruženi s namerom da uzdrmaju, provociraju i magnetično privuku pažnju posmatrača.

Preživeće seoski narodi

MI sami kao oslonac, razaramo svet, gore nego bilo koji živi stvor - smatra umetnik. - Današnje vizije sveta su na bolestan način prihvatljive u svakom obliku, pa sve do zlokobnog aspekta, koji kušamo upravo sada. Nesumnjivo je da će sve ovo preživeti seoski narodi, koji imaju unutrašnju toplinu, koji se ne udvaraju svetu. I to je odavno tako. Ako recimo dođe do nekog apsolutno bizarnog pogroma ili nekog višeg oblika katastrofe, ubeđen sam da će sve te moje slike biti spaljene a i ja sa njima! To je svojevrsna avantura i ludorija po sebi.

I na izložbi, koju sa "Svilarom", organizuje beogradsko Umetničko udruženje "Podr.um", prisutni su veliki formati sa intenzivnim bojama i prepoznatljivom Đorđevićevom poetikom košmara. Rođen u Beogradu 1983. gde je završio slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi Gordana Nikolića, ovaj umetnik pripada generaciji koja nosi iskustvo ratova, pustošenja i duhovnog razaranja. Dok je živeo i stvarao u Francuskoj, gde je na predlog Vladimira Veličkovića dobio priznanje Akademije lepih umetnosti za podstrek slikarstvu iz fonda Roux et Tronchet - francuske Akademije nauka i umetnosti, takošnji ugledni kritičar Žan-Lik Šalimo primetio je da je reč o autoru kod koga je upadljivo da se slike pojavljuju kao "noćne more", kao posledica egzistecijalne anksioznosti.

- Poput živog organizma, zaraze ili druge pošasti, Nemanja uvodi slikarski pojmovnik strahova, nemoći, mora i stvorenja koja izranjaju iz podsvesti - poput utvara, one su odomaćene u našim iskustvima - piše u najavi koja prati postavku "Slikarstvo nesanice".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

PRVE FOTOGRAFIJE OREŠNIKA: Ukrajinski istražitelji ispituju ostatke ruske rakete (FOTO)

Svet

0 4

PRVE FOTOGRAFIJE "OREŠNIKA": Ukrajinski istražitelji ispituju ostatke ruske rakete (FOTO)

UKRAJINSKI istražitelji počeli su da ispituju ostatke Orešnika, nove ruske balističke rakete srednjeg dometa, koja je nedavno upotrebljena u napadu na Dnjepar, i predstavlja najmoćnije oružje upotrebljeno u ratu do sada.

24. 11. 2024. u 15:26