SRBI I RUSI NE MOGU BITI BLIŽI, U SRCU I U DUŠI: Nikolaj Burljajev, čuveni glumac i reditelj, gost "Novosti"

BEOGRAD i Moskva možda jesu udaljeni geografski, rastojanje između Srbije i Rusije jeste veliko, ali samo u kilometrima - jer naše su dve zemlje toliko blizu da ne mogu biti bliže, u srcu, po duši.

Novosti/V. Danilov

Tako je, tokom jučerašnje prijateljske posete redakciji "Novosti", pravo iz srca i duše, govorio Nikolaj Petrovič Burljajev. Proslavljeni je sovjetski i ruski glumac i filmski režiser u Beogradu bio mnogo puta, stajao je čak na beogradskom mostu braneći ga, kako veli, od NATO bombi, kao drag gost Srbije i čelnik uglednog filmskog festivala "Zlatni vitez" odlikovan je 2013. i Ordenom Svetog Save prvog stepena, jednim od najvećih odlikovanja koje dodeljuje Srpska Pravoslavna Crkva.

Ovoga nas je puta posetio u ovoj potonjoj, rediteljskoj ulozi - njegov je film "Gospode, osećam prisustvo tvoje" beogradsku premijeru doživeo sinoć u Domu omladine, u sklopu "Svetske panorame" na 71. Martovskom festivalu.

Dokumentarac koji Burljajev potpisuje kao scenarista te koreditelj (uz Dmitrija Černecova), slojevit film o poetici Tarkovskog ali i o izvorima njegove duhovnosti i religioznosti, kombinuje klasične scene iz njegovih filmova sa savremenim prizorima, u kojima se pojavljuju nekadašnji objekti snimanja i preživeli junaci, a dnevnike Tarkovskog sa arhivskom i dokumentarističkom građom. Snimljen povodom 90 godina od rođenja, film vodi gledaoca kroz život i stvaralaštvo genija, i svojevrsni je omaž Tarkovskom, stvaraocu uz čija je ostvarenja svet upoznao, i zavoleo Nikolaja Burljajeva - glumca.

Jer iako je debitovao u kratkom filmu Končalovskog, a prethodno igrao i u jednom studentskom radu Tarkovskog, da bi se posle uloge Ivana pojavio i u drugom njegovom dugometražnom ostvarenju "Andrej Rubljov" - Burljajeva će svet zauvek pamtiti kao naslovnog junaka, dvanaestogodišnjaka u "Ivanovom detinjstvu". Debi velikana, koji ga je među te velikane i lansirao, ovenčan "Zlatnim lavom" posle premijere u Veneciji, vizuelno zadivljujuć, zanatski maestralan, beskrajno gorak, ostaje jedan od najsnažnijih krikova protiv rata u istoriji kinematografije, delo koje je dodirnulo i preobratilo Bergmana, oko kojeg su se sporili Sartr i Moravija, sam vrh (ne samo) sovjetskog filma.

Novosti/V. Danilov

A Nikolaj Burljajev - ostaje onaj dvanaestogodišnji Ivan. Uprkos brojnim, i glavnim, rolama, među desetinama filmova i serija koje je snimio, uprkos činjenici da je 1991. godine osnovao godišnji Moskovski filmski festival slovenskih i pravoslavnih naroda "Zlatni vitez" čiji je do danas direktor, i pored toga što je 1996. osnovao Međunarodno udruženje kinematografa slovenskih i pravoslavnih naroda, kojim predsedava, što je član ruske Državne dume i nosilac zvanja narodnog umetnika...

Svoju posvetu filmskom velikanu a svom prijatelju Tarkovskom, Burljajev je, kako je ispričao juče u "Novostima", snimao oko četiri godine, ali samo "spolja":

- Ali u biti - stvarao sam taj film puna 62 leta, od prvog susreta sa njim, otkako sam kao četrnaestogodišnjak zaigrao kod njega, on je tad imao 28 godina. Uvideo sam još tada koliko je to osoben čovek, kako on živi, više u "gornjem svetu". Mnogo je knjiga napisano i filmova snimljeno o njemu, ipak ovo je prvi film u istoriji koji o Andreju Tarkovskom govori na način na koji niko do sad nije - o duhovnoj, religioznoj suštini njegovog bića, života i stvaralaštva.

Dokumentarac naslovljen rečima molitve koje je Tarkovski zapisao 1979, a koju je Burljajev pročitao u njegovom dnevniku, poručuje gledaocu ono o čemu Nikolaj godinama već, decenijama govori, što je oduvek osećao - iako o tome sa rediteljem nije razmenio ni reči:

- Osećao sam intuitivno, svim svojim bićem, tu nepokolebljivu njegovu veru, koliko je taj spolja običan, praktičan čovek, svojom dušom, iznutra, bio ustremljen ka Tvorcu, a "provodnik" je bio sam on sa svojim filmovima.

Burljajev naglašava da je upravo "Ivanovo detinjstvo" koje je jednog od njih rodilo kao glumca a drugog kao velikog reditelja - sam ključ za razumevanje Tarkovskog, za spoznaju duhovnosti tog umetnika koji je verovao u spasenje kroz film.

- Život i delo Tarkovskog njegovo su iskupljenje - smatra Burljajev. - Dostojevski je govorio o najvećoj borbi, onoj između Đavola i Boga, ističući da se ona najvećim delom odvija u srcu čoveka. Kada pitaju zašto se Kulturni front Rusije, u kome su i Končalovski i Valerij Gergijev i Jurij Bašmet, naziva "ratnički", front, a reč je o kulturi, ja citiram Gogoljeve reči, iz sredine 19. veka: "Glavna je bitka ona za dušu čoveka", slično tome što je govorio Dostojevski.

Privatna arhiva

Burljajev, osim što delom dokazuje da je i u sovjetsko doba ruski film u suštini bio hrišćanski, rado govori o tome da Rusija može i treba da pokaže celom svetu kakav može da bude film, jer "u suprotnom ćemo izgubiti, a u tom slučaju nema spasa, jer je spasenje Rusije - spasenje sveta". I dok parafrazira reči Nikole Pašića kako "moramo pobediti, nema nam izbora niti drugog puta", naš gost priča o svojoj podršci planovima velikog Nikite Mihalkova, o pokretanju "evroazijskog Oskara", istočnog pandana nagradi američke Akademije za film.

- Nikita je u potpunosti u pravu što želi da utemelji to, jer "Oskar" je odavno, ako ne oduvek, politička stvar, forma bez ikakve suštine, praznina, statua bez značenja - smatra Burljajev. - I naš je "Zlatni vitez" mnogo bolji od Oskara po tome što se rukovodi stvarnim idealima, stremi uzdizanju duše čoveka, već 33 godine. Gore od svega je što ta američka Akademija otvoreno propagira sve negativno, razvrat, besramnost, nemoral... Sve ono čime Zapad pokušava da preplavi i unizi našu kulturu kao i vašu srpsku. Zaglupljuju nas, i to donosi nekom prihod, ali kao deputat u Dumi govorim da je neophodno šou biznis izuzeti od onoga što se smatra kulturom, jer nije kultura ono što ponižava duhovno biće naroda.

Umetnik ukrajinskog porekla tuguje poslednjih godina jer je ustao brat na brata i drug na druga, ali nadasve tuguje zbog ćutanja ukrajinskih intelektualaca i umetnika nad dugotrajnim, očiglednim rastom nacizma u toj zemlji.

- Naš predsednik je objasnio da se rat ne vodi toliko za nekakvu svetu Rusiju i Ruski sve, jer šta je to Sveta Rusija: Ukrajina, Rusija, Belorusija, mi smo jedan narod - navodi Burljajev. - Moji su preci Ukrajinci, kako ja mogu odrediti koji je deo mog bića i tela ruski, a koji i koliki - ukrajinski? Ne, ruski je predsednik jasno rekao: Rusija se bori protiv svetskog satanizma. Zapad je inicijator, krivac, izvor, koji podgreva sve ono što se dešava u Ukrajini, spreman da "ratuje do poslednjeg Ukrajinca", a na nama je da se izborimo protiv nacizma u Ukrajini i vaspitavamo nove generacije bez rusofobije - svi smo mi jedan, ruski narod.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije