KORAČAO ISPRED I IZVAN SVOG VREMENA: Retrospektiva Vladana Radovanovića (1932-2023) u beogardskom Muzeju savremene umetnosti (FOTO)

KOMPOZITORU, piscu, višemedijskom umetniku, teoretičaru umetnosti i pedagogu, koji je od polovine 20. veka koračao ispred svog vremena, Vladanu Radovanoviću (1932-2023), posvećena je retrospektivna izložba u Muzeju savremene umetnosti na Ušću, koja će svečano biti otvorena u četvrtak, 28.marta, u 18 časova.

Foto Marija Ćalić

Autor koncepcije i kustos izložbe je istoričar umetnosti Saša Janjić, a kustos iz Muzeja savremene umetnosti je Una Popović, rukovodilac Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.

Pod imenom "Ispred vremena i izvan" postavka će predstaviti pregled njegovog višedecenijskog stvaralaštva u mnogim oblastima umetnosti. Istovremeno biće to i novo čitanje Radovanovićevog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi. Izgradivši jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja, on je pionirski krenuo u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih radova, kompjuterskih grafika, video-radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze.

Foto Ivan Zupanc

- Kada Radovanović započinje svoja umetnička istraživanja 1953. godine, u svetskoj, pa i srpskoj umetnosti, nakon kratkotrajnog soc-realizma, preovlađuje modernizam koji kao novi kanon ulazi u sve oblasti stvaralaštva - objašnjava Saša Janjić, u tekstu koji prati izložbu. - U to vreme utvrđivanja autonomije umetnosti i čvrstih "granica" među različitim medijima ali i same umetnosti od drugih realnosti, Vladan Radovanović intenzivno radi na razvoju ideja o potpuno drugačijem vidu stvaralaštva, na samim granicama umetnosti, pa i izvan njih. Nezavisno od proto (neo)avangardnih zbivanja u svetu i često prethodeći tim zbivanjima, sam istražuje u sličnim smerovima i različitim medijima, šireći polje vizuelnog na misaono i jezičko (konceptualna umetnost), telesno, kinetičko i prostorno (telesna umetnost, performans). Novi rodovi umetnosti koje je Radovanović otkrio i u kojima je posvećeno stvarao, u kojima se slobodno, ali ne i proizvoljno spajaju različiti verbalni, muzički, vizuelni i kinetički mediji, preispituju prirodu stvaranja, doživljavanja i smisla same umetnosti u moderno, postmoderno, tehničko i digitalno doba druge polovine 20. veka.

Foto Vladimir Radovanović

Rođen u Beogradu, gde je diplomirao na Muzičkoj akademiji, u klasi Milenka Živkovića, Radovanović je bio suosnivač grupe Mediala i osnivač Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Napisao je više od 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti. Radio je u studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti, održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Tokom gotovo sedam decenija karijere dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima prvu nagradu za video u Sao Paulu, nagradu SANU "Milan Tabaković", nagradu "Mića Popović", Politikinu nagradu), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture. Bio je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost, kao i počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, u Ohaju.

Radovanović će u široj javnosti ali i u stručnim krugovima ostati upamćen kao tvorac originalnih koncepata poput vokovizuela, taktilizma i projektizma kao posebnog oblika mentalne umetnosti.

Foto Vladan Radovanović

- Prethodeći čitavu deceniju potonjoj konceptualnoj umetnosti, Radovanović već 1954. godine počinje da eksperimentiše sa "mentalnim" koje će činiti neprestani tok njegovog bavljenja umetnošću. "Mentalno" za njega obuhvata intelektualno, emocionalno i voljno. Kao poseban oblik stvaralaštva koje je sam Vladan definisao kao "duhotvorstvo" koje se ispoljava pomoću jezičkih struktura koje, zavisno od konteksta, svojim drugostepenim (metajezičkim) značenjem deluju na razum, projektizam je pored verbalno-semantičkog medija, koristio i sliku, zvuk i pokret, koji ne teže estetičnosti - objašnjava Janjić Radovanovićev pojam projektizam.

Kao rod nove umetnosti Radovanović je prvi definisao i vokovizuel, koji je spoj pisane i izgovorene reči koje posebnim formatiranjem tvore sliku, vizuelnu predstavu koja se spoznaje istovremeno i kao tekst i kao slika, obuhvatajući zvučno i vizuelno, da bi kasnije bio razvijan i kroz prostorno, kinetičko i taktilno. Vokovizuel predstavlja jedan od centralnih Radovanovićevih koncepata, smatra Janjić, kao i polimedij, koji autor izložbe tumači:

- U Radovanovićevom slučaju to je bio termin višemedijska umetnost (ili polimedij) koji je po njemu na najbolji način sintetisao ideju međusobnog prožimanja i spajanja različitih medija. Po Radovanoviću, puko spajanje različitih medija, kao neka vrsta praktične primenjive sinergije, koju podrazumeva pojam multimedijalnosti, ne odgovara niti Radovanovićevom pojmu medija, niti njegovoj umetničkoj filozofiji.

Krajem osamdesetih formulisao je i pojam sintezijske umetnosti, koja nije samo sinteza različitih medija nego i sinteza bitnih svojstava pojedinih modela višemedijske umetnosti (pozorišta, baleta, opere, gezamtkunstverka, performansa). Izložba u čast Radovanovića biće otvorena do 10. septembra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije