SMRTI ŽENA I DECE U MAGDALENSKIM VEŠERNICAMA: Zašto roman "Sve te sitnice" Kler Kigan privlači pažnju čak i Stivena Kinga

ROMAN irske spisateljice Kler Kigan "Sve te sitnice", koji je krajem prošle godine objavila Geopoetika, ne prestaje da izaziva pažnju javnosti.

Foto: Wikipedia

U fokusu je bio još 2022. godine, kada je ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu, kao "najkraći roman" koji se ikada našao u nominaciji. Mnogi su izdavaču zamerili na ovakvoj reklami, tvrdeći da je u pitanju novela, a ne roman. Ali, kampanja je uspela. Godinu kasnije, istoimeni film Endru Hajata, snimljen po knjizi, otvorio je poslednje Berlinale. Da je knjiga i dalje apsolutni hit postalo je jasno 5. marta ove godine, kada se oglasila i svetska književna zvezda Stiven King na svom nalogu, na mreži "Iks".

- Pravi mali dragulj od knjige. Ali, to jednostavno, nije dovoljno. Želim da znam šta se desilo sa Bilom i Ajlin, kao i devojkom iz manastira. Vreme je za nastavak - napisao je King.

"Najkraći roman" u nominaciji za Bukera bavi se decenijama skrivanom irskom tajnom - Magdalenskim vešernicama. Glavni junak Bil Ferlong pred Božić isporučuje ogrev lokalnom manastiru i naleće na devojku u jako lošem stanju, kojoj je očigledno potrebna pomoć, ali bez nade da će je i dobiti. Ovaj običan, "mali čovek", pojavljuje se u trenutku kada su svi okrenuli glavu, nevoljni da se suprotstave krutom katoličkom moralu i okrutnim pravilima zajednice. Sasvim tiho, bez velike pompe i bez obzira na posledice, Ferlong, zahvalan za sve prilike koje je sam u životu dobio, čini ono što bi svima moralo da bude normalno.

Magdalenske vešernice bile su domovi u Irskoj, kojima je katolička crkva prevaspitavala "bludnice" i njihovu decu, često na najokrutnije načine. Ove žene su pod nezamislivim uslovima radile bez naknade, bukvalno kao robinje, perući veš. Poslednja praonica, u Dablinu, zatvorena je tek 1996. godine. U jednoj od njih, u mestašcu Tuamu, na zapadu Irske, pre nekoliko godina otkrivena je masovna grobnica u septičkoj jami. Istragom je utvrđeno da su časne sestre iz doma, u kom su držale nevenčane majke, bacale bebe i fetuse. Pronađeni su ostaci oko 800 tela!

Клер Киган, ПрофимедиаFoto: Фото: Wikipedia

POGLEDAJ GALERIJU

Između 1922. godine, kada je Irska stekla nezavisnost, i 1996. godine, kroz Magdalenske vešernice prošlo je oko 10.000 žena. Neke su bile žrtve silovanja, neke su prosto rodile vanbračnu decu, a čak četvrtinu su tamo smestili sudovi zbog sitnih prestupa, poput bežanja iz škole, ili zato što su beskućnice. neke su poslali i roditelji, da ih "ne brukaju".

Komisija sastavljena od zvaničnika različitih ministarstava utvrdila je da je oko 15 odsto devojaka živelo u praonicama duže od pet godina, a policija je hapsila i vraćala one koje su bežale. Žene su bile uvek zaključane, daleko od pogleda javnosti. Izlazile su jednom nedeljno, u pratnji časnih sestara, u nabavku. Mnoge su pokušale, a mnoge i uspele da se ubiju.Takođe, mnoge institucije, poput ministarstava, banaka, čak i pivare "Ginis", slale su veš na pranje u ove praonice.

Margaret Bulen je u vešernicu u mestu Kork zatvorena sa dve godine, jer je imala oca nesposobnog da brine o njoj. Trebalo je da izađe u tinejdžerskim godinama, ali je provela zatočena ceo život. Tu je ostala trudna i rodila blizance. Deca su data na usvajanje i prvi put se srela sa majkom tek kada su imala 23 godine. Margaret je umrla od posledica korišćenja hemikalija u praonici.

Irski premijer Enda Keni zvanično se izvinio žrtvama 2013. godine. Država već godinama unazad iz odštetnog fonda isplaćuje žrtvama milione evra, ali nikada nijedan katolički red koji je učestvovao u zlostavljanjima, nije uplatio ni cent.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije