SEĆANJE NA PROFESORA SENTIMENTALNOG VASPITANJA: Otkrivanjem spomen-ploče počela manifestacija "Momo Kapor: Čuvar adrese" u Istočnom Sarajevu

ZNAMENITOM profesoru sentimentalnog vaspitanja, hercegovačkom Srbinu, građaninu Beograda i sveta koji je žudeo za Sarajevom, ukratko - Momčilu Momi Kaporu, juče je pred velikom brojem njegovih poštovalaca svečano otkrivena spomen-ploča u Ulici Moma Kapora br. 1 u Istočnom Novom Sarajevu. Time je započela manifestacija "Momo Kapor: Čuvar adrese", koja će trajati od 2. do 4. marta.

Foto P. Krstović

- Ovim događajem je nekom višom promišlju zatvoren veliki krug od Sarajeva do Sarajeva, čiji je tragični centar nacrtala u aprilu 1941. nemačka aviobomba kada je pogodila sarajevsku kuću u kojoj su se nalazili Momina majka Bojana, njegova baka i četvorogodišnji Momčilo - rekao je prof. dr Duško Pevulja sa Filološkog fakulteta u Banjaluci, koji je govorio na književnoj večeri posvećenoj Kaporu.

Podsetio je da je iz ruševine, kao drugi put rođen, živ izašao samo uplakani dečak koga je majka Bojana spasla štiteći ga svojim telom i tako poginula. Od tog trenutka počelo je Momino lutanje velikim svetom sa večnom čežnjom za imaginarnim rodnim gradom i domom.

- Izuzetno sam uzbuđena, jer sam sigurna da nije slučajno što je upravo pre ove svečanosti otkriven grob Momine majke, koja ga je spasla svojim telom i tako i po drugi put rodila. Njegov život je počeo tom velikom dramom i on je do kraja patio jer nije znao gde Bojana počiva. Sigurna sam da su se oni sreli na onom svetu i da su izveli da baš sada, kada je postavljena spomen-ploča Momi, simbolično ponovo sretnu i u zemaljskom Sarajevu - rekla je Ljiljana Kapor za "Novosti", nakon što su se ona i akademik SANU Jovan Delić obratili velikom broj posetilaca manifestacije kojom je na 14. godišnjicu smrti svog akademika i senatora Kapora, Republika Srpska odala poštu velikom piscu, slikaru i novinaru.

Sledeće godine u Parku velikana biće postavljena i bista Mome Kapora, lucidnog svetskog "Provincijalca", koga su velikani avangardne umetnosti u Njujorku smatrali jednako svojim kao i njegovi Srbi iz Mirilovića u Hercegovini, ponosni na to što su baš oni iznedrili Kapore. On je već za života postao deo svesrpske baštine, pridruženi član svakog domaćinstva koga su obožavali i akademici i "keve" u kućnim haljinama, jer je jedini umeo da napiše odu tim nevidljivim vaspitačicama i hraniteljkama gradskih lepotica i mangupa, čuvenih Mominih "Foliranata".

Foto P. Krstović

Kapor, simpatična lutalica i pričalica, poslednji trubadur jednog nepovratno izgubljenog sveta, sigurno se na nebu smeje posmatrajući kako je posthumno postao uzrok jednog od čuvenih mudrih i beskrajnih srpskih sporova, o kakvima je za života pisao: da li je on Moma ili Momo, da li je samo rođeni pripovedač iz Hercegovine mogao da postane simbol Beograda, ili je on ipak bio beogradski Sarajlija...

- Momo Kapor je sa čudesnom lakoćom sve što je video, doživeo i dotakao pretvarao u priču. Govornik izuzetnog dara on je sa lakoćom i sastavljao svoje priče. Jedan je od retkih koji je pomirio usmeni i pisani dar, a dobro je znano kolika je to retkost. Logika usmenosti i pisana procedura su se kod Kapora tako lepo dozivale, pa bi se za sve što nam je napisano ostalo od njega moglo označiti sintagmom pisana usmenost. Zato je bio toliko omiljen kod čitalaca, zato ih je, kako je pisao Dobrica Ćosić, Kapor jednostavno zavodio. Zato što usmenost uvek podrazumeva aktivnu ulogu slušaoca, Kaporovi čitaoci su se prepoznavali u njegovim pričama, kao da su baš njima bile adresirane. Ta prividna lakoća zapravo je ideal do koga su se izvijali samo najbolji - pripovedao je juče o pripovedaču Kaporu dr Pevulja.

Da je Moma mogao da se javi iz rajskog naselja sigurno bi dodao duhovito, kao u "Uspomenama jednog crtača", autobiografiji o sebi i drugima: "Sedeći jedne noći pokraj vatre u planini Viduši, po kojoj su zavijali vukovi, slušao sam jednog starca kako tvrdi da su Hercegovci, i kada su nepismeni, najnačitaniji među Srbima. Budući da su kupovni papirići (zvani ćati) retki i skupi, oni duvan zamataju u novine i istrgnute listove iz slučajno zalutalih knjiga. Sagorena, odštampana slova, u obliku dima ulaze im u pluća i u krvotok i talože im se u glavi. To su čitave biblioteke, kojih Hercegovci nisu ni svesni".

Profesor Pevulja je podsetio da je Kapor bio urbani pisac po tematskim-motivskim okosnicama, a po tehnikama i formama pripovedač u starovremenskom smislu: "Verujući u snagu dobre priče, on joj je predano služio, dobro znajući da je u pričama - Andrić bi rekao legendama - sadržana istina o svetu i tajnama ljudskog ovozemaljskog bitisanja. Kapor je bio jedinstven po tome što je utiske, slike, sekvence, fakte različitih vrsta, istorijske pojedinosti, geografske odrednice, ukratko, sve što je moglo poslužiti za postavu, tkivo ili makar "skelu" njegovih priča, uzdizao do nivoa literarnih činjenica, i to radio majstorski".

Momo Kapor je po unutrašnjem ljudskom i dubljem stvaralačkom instinktu da pronikne u fenomenologiju svoje epohe, "da joj prikaže i našminkano lice i razobliči prilično sumorno naličje".

- Iskazujući krajem 20. veka upadljivi otklon prema zapadnim vrednostima, čiji je zagovornik i promoter bio u našoj kulturi, on je sve više uviđao, i o tome ostavio vidnog traga u svojim novinskim tekstovima, da čovek s kraja dvadesetog i početka dvadeset i prvog veka više ne živi epohu, već odgađa katastrofu. Demistifikujući fenomene jednog nadmenog vremena i kulture koja se sve više transformiše u banalni spektakl, Kapor po pravilu nikad nije bio zajedljiv, sarkastičan i ciničan. Kao i veliki Branko Ćopić, i Momo Kapor je blagohumoran, lirski humorističan, kod njega je humor nadmoć kritičkog i spisateljskog duha, a ne malodušna prizemnost kritiziranja koja uvek ponajviše raskriva duhovnu prazninu onoga koji je praktikuje - podsetio je dr Pevulja.

Profesor dr Ranko Popović, član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, je podsetio da u "Enciklopediji Kapor" može da se sazna sve o svemu, od tajni srpske kuhinje na čelu sa pasuljem, do moderne umetnosti.

Foto P. Krstović

- Želite li da saznate sve najvažnije pravoj srpskoj zimnici, na čelu sa ajvarom, o čarima kafenisanja sa obaveznim ogovaranjem, o magičnoj privlačnosti mesta kakva su Ada Ciganlija, Skadarlija, "ta mlađa sestra Monmartra", ili beogradski Klub književnika - i još toliko važnih, nezaobilaznih stvari - uzmite i čitajte Vodič kroz srpski mentalitet. Ako vas pak zanima istorija moderne umetnosti, eto vam Uspomena jednog crtača. Za istoriju moderne svetske književnosti nadležno je, uz najlepše uzorke stila, Sentimentalno vaspitanje. I tako redom, samo pazite da se ne zabrojite do pedesetog naslova, a toliko ih je Kapor nanizao za četrdesetak godina pisanja, doslovno do poslednjeg daha, gradeći tako neposustalo monumentalnu i neodoljivu proznu Enciklopediju Kapor. Ona je pisana u neskriveno sentimentalnom tonu, u stavu ležernosti, često mangupski osmehnute nonšalantnosti, koja bi se u njemu svojstvenom duhu lake parafraze mogla imenovati kao nepodnošljiva lakoća pisanja... Za kraj, evo i parafraze završetka jednog njegovog romana: iza onoga što je on pisao za jedan dan ili jednu noć, stajao je zaista čitav život.

Molitva i predstava

U OKVIRU manifestacije "Momo Kapor: Čuvar adrese" održaće se danas molitveno sećanje na umetnika i njegove roditelje u Staroj crkvi u Sarajevu, kao i poseta nedavno otkrivenom grobu njegove majke Bojane na starom Koševskom groblju.

U 18.00 časova u Kulturnom centru Istočno Novo Sarajevo biće izvedena predstava "Vodič kroz srpski mentalitet" po istoimenoj Kaporovoj knjizi, a dramski tekst je priredila Vjera Mujović. U ponedeljak, 4. marta u 10.30 časova, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu biće održan okrugli sto posvećen značaju i ulozi Mome Kapora.

Pokrovitelji i organizatori manifestacije su grad Istočno Sarajevo, opštine Istočno Novo Sarajevo i Istočna Ilidža, Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Kulturni klub "Fronesis" iz Istočnog Sarajeva i zadužbina "Momčilo Momo Kapor" iz Beograda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije