"UBRZO ĆE BITI POVEĆANE PLATE U KULTURI": Intervju - Maja Gojković, ministar kulture i potpredsednik Vlade

SASVIM mi je u redu da neko kritikuje rad ministra u svom resoru, to me za 33 godine nije mimoišlo ni u jednom poslu koji sam radila. Ono na šta ne mogu još da se naviknem, a postaje gotovo normalno, jeste da svako čuje samo sebe. Dešava se da oni koji kritikuju, napadaju, ili nekad šire dezinformacije, kada dobiju odgovore od ministra, ne žele da ih čuju. Nego: ili treba podržati njihove stavove, ili ćeš proći kroz neku vrstu javnog lična.

Foto Z.Nikolić

Ovaj stav iznosi Maja Gojković, ministar kulture i potpredsednik Vlade, u razgovoru za "Novosti", u kome podvlači crtu iza svog trogodišnjeg mandata i govori o gorućim pitanjima u svom resoru. Otkriva prvi put i da će tokom Olimpijade u Parizu, naš Kulturni centar pripremiti program posvećen istorijatu olimpizma kod nas, ali i predstaviti dela umetnika koja su na bilo koji način povezani sa sportom.

I jednu ekskluzivu: Muzej grada Beograda ubrazno završava pripreme za izlaganje slike Paje Jovanovića "Odmor bašibozuka", njeno opremanje i restauraciju rama, i prema informacijama koje ima od direktorke Muzeja, građani će moći da vide ovo izuzetno vredno delo već od 5. marta! A na pitanje, šta očekuje od radne grupe koja bi trebalo da reši status zaposlenih u kulturi, formirane posle istupanja članova Beogradske filharmonije, SNP-a i Narodnog pozorišta, kaže:

- Sve smo već definisali sporazumom koji smo posle tromesečnih, dugih pregovora sa reprezentativnim sindikatima radnika zaposlenih u kulturi, zaključili još u decembru. Potpisala su ga predsednica Vlade, predstavnici sindikata i ministar kulture, i u njemu je predviđena radna grupa, ali su nedavni događaji u delovima nekih republičkih i pokrajnskih ustanova kulture ubrzali njeno formiranje. Komisiju će činiti, pored predstavnika sindikata, i predstavnici ministarstava rada, državne uprave, finansija i kulture, a naše ministarstvo nikada nije bilo prepreka predlozima i zahtevima umetnika i zaposlenih u kulturi. Prema sporazumu, ta komisija će se baviti radnim i socijalnim statusom svih zaposlenih u ustanovama čiji su osnivači republika, pokrajna, grad Beograd i lokalne samouprave, a ne samo u Beogradskoj filharmoniji, SNP i Narodnom pozorištu. Nije nam tendencija da bilo koga favorizujemo, niti da bilo čiji rad potcenimo. Sindikatima su vrata Ministarstva kulture uvek bila otvorena, i do sada smo pronalazili dobra rešenja. Ne sumnjam da će posle jednog sadržajnog rada i komisija doći do modela kako da se u 2024. poboljša materijalni status zaposlenih u kulturi, odnosno da će se u kratkom roku izaći sa rešenjima problema. Ključnu ulogu u tome, uz reprezentativne sindikate će imati i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje utvrđuje koeficijente. I, naravno, Ministarstvo finansija, koje je jedino vlasno da proceni u kom pravcu mogu da idu povećanja.

Kakav je vaš odnos prema zaradama zaposlenih u kulturi?

- Lično se slažem da treba raditi na poboljšanju njihovog materijalnog statusa. Problem datira iz vremena kada je Ivan Tasovac bio ministar kulture, i kada je u talasu povećanja zarada u ostalim sektorima, prosveti i zdravstvu, kultura izostavljena. Od tada povećanja u ovoj oblasti kaskaju. Ljudi nekada imaju iluziju da su zaposleni u kulturi zvezde serija ili filmova, koji na neki drugi način, ipak, mogu da poprave te male plate u ustanovama. Ali, mnogo je više onih koji se bave poslovima bez kojih nema umetnosti - scenskih radnika, šaptača, kustosa, bibliotekara... Oni ne mogu da stanu na scenu, pa da čitaju saopštenja. Njih niko ne vidi.

Foto Z.Nikolić

Koliko smo daleko od toga da se za kulturu odvaja onih čuvenih jedan odsto od državnog budžeta?

- Čitala sam jednu studiju dugogodišnjeg šefa kabineta brojnih ministara kulture Francuske, i vidim da, bez obzira koliko je bogata neka država, opšta je stvar da se uvek za kulturu traži više. Niko u ovoj državi ne misli da je kultura trošak, jer ne bi bilo toliko infrastrukturnih projekata, niti bi se radilo na tome da se obezbede uslovi za rad širom države, a ne samo u Beogradu i Novom Sadu, na moje veliko zadovoljstvo. Svaki ministar kulture će reći da želi više novca, i ja to uvek govorim i na sednicama Vlade i ministru finansija. Kao što uvek koristim priliku da istaknem da se u ukupna izdvajanja za kulturu moraju uračunati pored republičkog, i budžeti AP Vojvodine i svih lokalnih samouprava u Srbiji. S druge strane, zadovoljna sam što smo dobili milijardu dinara više nego prošle godine, o čemu niko ne govori.

Pokrenuli ste projekat "Prestonica kulture Srbije". Šta se do sada postiglo?

- Mnogim mojim sagovornicima iz inostranstva se taj projekat, po ugledu na Evropsku prestonicu kulture, veoma svideo i zainteresovani su da preuzmu model za svoje države. Već ovim prvim, skrenuli smo pažnju na jedan prelepi grad, Čačak koji je ove godine posetilo 170.000 ljudi samo zahvaljujući kulturi. Tako da postiji i ekonomska komponenta koju projekat donosi. Tim povodom sagrađene su neke nove ustanove kulture, a mnoge su rekonstruisane, adaptrirane... Titulu će 21. marta preuzeti Užice, a ovih dana će komisija odlučiti koja će biti prestonica kulture u 2025.

A kada je reč o "Gradovima u fokusu"?

- Svake godine, kroz ovaj projekat, 350 miliona dinara izdvajamo za infrastrukturu u lokalnim zajednicama, za domove kulture, koncertne sale, bioskope, galerije, biblioteke. Verovali ili ne, 108 objekata kulture je adaptirano, obnovljeno, rekonstrusano širom Srbije, za tri godine. Ni o tome se, međutim, ne govori dovoljno, jer smo svi okrenuti ka Beogradu, eventualno Novom Sadu i Nišu.

Većina domova kulture, čija je mreža bila veoma razgranata, vremenom je potpuno devastirana...

- U jednoj bezidejnosti, koja je vladala dobrih 12 godina, kada smo mislili da sve što je nekada urađeno treba da nestane, desilo se i da je kultura udaljena iz malih sredina. Ljudi su dolazili u Beograd da bi pogledali film, ili pozorišnu predstavu, a sada velika pozorišta mogu da igraju širom Srbije.

Ovih dana se obavljaju konsultacije o novom kabinetu. Ostajete ili idete?

- To ne znam. Mogla bih da vam odgovorim za nekih 15 dana.

Da li biste lično voleli da ostanete i dovršite ono što ste započeli?

- Kao ministar nisam imala pun mandat, ali sam ponosna na rad i trud svoj i svog tima. Trebalo bi pre svega da se vrednuje ono što je urađeno za te tri godine. Mnogo još stvari mora da se preduzme, ovo je tek početak. Kada sam došla na ovo mesto mnogo zakona nije postojalo, osim iz ranijih vremena, čak iz SFRJ, što je menjano, dopunjavano, krpljeno. Sada imamo Zakon o muzejskoj delatnosti, Zakon o kulturnom nasleđu, Zakon o Hilandaru, Zakon o Sremskim Karlovcima, Zakon o upotrebi ćiriličnog pisma... Ipak, mnogi još nedostaju. Ne možemo samo da pričamo da nešto treba da se menja, a da bežimo od toga da krenemo od sebe. Nijedan ministar nije smeo da takne Zakon o pozorištu, jer svaki ministar koji je pipnuo tu temu mogao je da računa da će za nedelju dana biti oteran.

A zakon o kinematografiji?

- Na njemu se još radi, a mediji već pišu, što uopšte ne stoji, da sam nešto unela u njegov predlog. Zakon još nije ni u formi predloga, jer bi bio pred Vladom. Od ministara se očekuje da samo ćute i prihvataju predloge, a bilo bi dobro da se nekada i osnaže, iznesu mišljenje iza koga stanu. Zakon o audio-vizuelnoj i filmskoj delatnosti mora da bude dobar, savremen, primenjiv, ali svi učesnici moraju da budu svesni i limita države. Ali, moramo prvo u struci da se dogovorimo šta želimo. Radna grupa je završila nacrt, jedan deo je imao jedno mišljanje, drugi - drugo. A i previše je dezinformacija. U pojedinim medijima su Ministarstvo kulture napali i zbog odredaba Zakona o autorskim pravima, koji je u nadležnosti Ministarstva privrede. Istine radi, pomogla sam nekim filmskim režiserima koji su u nacrtu zakona uočili da njihov rad nije priznat kao autorsko delo, pa smo napravili mišljenje da se to izmeni i poslali ga Ministarstvu privrede.

Kakvo je vaše mišljenje o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, koji se odnosi i na rodno osetljiv jezik?

- Taj zakon je usvojen, a u javnoj raspravi nije bilo polemika koje se vode poslednjih meseci, i nije istina da će fizička lica plaćati kazne. Nedavno sam videla inicijative da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti. Na Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost iznela sam stav da sprovođenje zakona ne treba uslovljavati kaznenim merama. Zalažem se za zakonska rešenja koja suštinski pomažu ženama da budu ravnopravne sa muškarcima. Kroz celokupnu svoju karijeru sam pokazala da sam borac za ravnopravnost. S druge strane, zalažem se za zaštitu srpskog jezika i mislim da ga treba braniti od svega što može da ga ugrozi. A da li srpski jezik ugrožava žene da budu ravnopravne, veliki je znak pitanja pred svima nama. Sačekaćemo odluke Ustavnog suda, koje će biti obavezujuće za sve nas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije