Kultura

ŽIVOTNI PUT I SVETSKI SJAJ POMORIŠCA: Galerija Matice srpske izložbom i monografijom oživela sećanje na velikog umetnika

J. Simić

01. 03. 2024. u 05:00

PREDSTAVLjANjEM monografije posvećene slikaru Vasi Pomorišcu, večeras u 19 sati, Galerija Matice srpske u Novom Sadu zaokružiće proslavu svog jubileja 175 godina trajanja, a još samo dva dana potom biće otvorena izložba 140 Pomoriščevih dela, koja je od oktobra prošle godine do danas privukla ogroman broj poštovalaca.

ЖИВОТНИ ПУТ И СВЕТСКИ СЈАЈ ПОМОРИШЦА: Галерија Матице српске изложбом и монографијом оживела сећање на великог уметника

Monografska studija "Vasa Pomorišac. Slikar modernosti i kontinuiteta" istoričarke umetnosti dr Ane Ereš, ujedno je i prva sveobuhvatna publikacija posvećena ovom autoru (Modoš, 1893 - Beograd, 1961), poslednjem, jedanaestom, stipendisti Matice srpske i jedinom srpskom slikaru prve polovine prošlog veka, školovanom dvadesetih godina u Londonu na Kraljevskoj akademiji St. Martin's School of Art.

Upravo uticaj britanskog perioda na njegovo stvaralaštvo u međuratnom periodu, kao i odnos prema tradiciji sopstvenog, ali i drugih naroda, bili su u fokusu dr Ane Ereš.

- Posebnu pažnju posvetila sam njegovim portretima i autoportretima, slikanju na staklu i žanru istorijskog slikarstva, a sve to kroz priču o njegovom zanimljivom životnom putu - kaže, za "Novosti", autorka monografije.

Ovim izdanjem kao i izložbom, priređenom u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu i porodicom Pomorišac, naglašava upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski, stvaralaštvo Vase Pomorišca, umetnika visokih vrednosti i dometa dostojnih evropskog priznanja, sada je postalo dostupnije i poznatije javnosti.

- Novi pogled dr Ane Ereš kroz otvoreniji pristup u tumačenju i razumevanju bogatstva Pomoriščevih tematskih i likovnih opredeljenja učinio je ovog umetnika bližim i jasnijim savremenom trenutku, ali i za neka buduća vremena - smatra upravnica Galerije.

Reč je o slikaru čija se dela čuvaju u brojnim privatnim kolekcijama u Evropi, ali i u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu. Za svoj rad Pomorišac je nagrađen Srebrnom medaljom Udruženja francuskih umetnika.

Bio je i univerzitetski profesor Likovne akademije i Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, a bavio se i likovnom kritikom. Njegov umetnički put, od rodnog Modoša (danas naselje Jaša Tomić u srednjobanatskoj opštini Sečanj), odvijao se preko Zagreba, Minhena i Beograda, pa sve do Londona i Pariza.

U Parizu je proveo četiri naredne godine, pa se vratio u Beograd da bi predavao u Kraljevskoj umetničkoj školi. Godine 1942. postao je profesor Akademije likovnih umetnosti, da bi 1950. predavao i u beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti.
Slikao je raznovrsno - od portreta, religioznih i mitoloških kompozicija u ulju, preko istorijskih i narodnih motiva u freskoslikarstvu, vitražima i ilustracijama za knjige.

Sve to nailazilo je na veoma pozitivan odjek kod stručne kritike, kao i njegovih kolega.

Bio je i veoma cenjen portretista. Njegov stilski razvoj se kretao od umerenog konstruktivizma, preko neoklasicizma do hladnog, monohromnog kolorizma. Naročito je isticao svoju privrženost prošlosti, srpskoj i vizantijskoj, koju je dobro poznavao i unosio u svoje slikarstvo. Često je kopirao freske iz naših srednjovekovnih crkava i manastira koje je izlagao u Parizu i Londonu. Bavio se i primenjenom umetnošću. Autor je idejnog rešenja nekoliko novčanica Narodne banke Jugoslavije.

Neumorno je učio, istraživao, slikao i u tom stvaralaštvu uživao govoreći: "Život mora jednom da vrisne". I jeste vrisnuo u Pomoriščevoj umetnosti. Posle Paje Jovanovića i Uroša Predića, uspeo je da se izdvoji po zanatskoj spremnosti i sigurnosti likovnog izraza. Spojio je Istok i Zapad, prošlost i budućnost, eksperiment i akademizam.

Preživele slike na staklu

POMORIŠAC je prvi naš slikar koji se posvetio slikanju na staklu, tehnici koja se u Nemačkoj razvila u IX veku. Od njegovih brojnih dela na staklu koje je izradio u Beogradu, posle bombardovanja u Drugom svetskom ratu, preživeli su samo vitraži u Starom dvoru i u Hotelu "Metropol", kao i u zgradi Aero-kluba u Uzun-Mirkovoj ulici.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije