Kultura

NADZIRANJE GUŠI SLOBODU ČOVEKA: Slikarka Biljana Đurđević, izložbom "Poslednja večera" u galeriji "Hestia" nastavlja svoju "Studiju slučaja"

M.Kralj

27. 02. 2024. u 15:00

JEDNA od naših najcenjenijih likovnih umetnica na svetskoj sceni, slikar, profesor beogradskog Fakuleteta likovnih umetnosti, a svojevremeno i gostujući predavač na njujorškom Univerzitetu Parsons - Biljana Đurđević, predstaviće postavku "Poslednja večera" 28. februara u Galeriji i umetničkoj rezidenciji Hestia (Topličin venac 14).

НАДЗИРАЊЕ ГУШИ СЛОБОДУ ЧОВЕКА: Сликарка Биљана Ђурђевић, изложбом Последња вечера у галерији Хестиа наставља своју Студију случаја

Reč je o nastavku njenog višegodišnjeg projekta "Studija slučaja" koji obuhvata slikarstvo, animacije i grafički roman, a fokus je na eksploatisanom, umornom telu - našem zajedničkom, globalnom telu.

Uporište njenih novih radova je Fukoovo delo "Nadzirati i kažnjavati" (1975), koje je prikaz istorijske promene kažnjavanja u zapadnim sistemima u kojem autor, piše u najavi izložbe, prati promene u društvu koje su dovele do zatvora kao dominantne forme kažnjavanja, a sam zatvor povezuje sa različitim mehanizmima kontrole.

- Fuko svoje delo najviše bazira na nadziranju, odnosno odsustvu momenta sposobnosti da čovek deluje samostalno - kaže, za "Novosti", umetnica. - Njegov značaj kao mislioca, kao i ove njegove knjige je mnogo širi od ovog što će biti prikazno na mojoj izložbi. U tim radovima bavila sam se oksinicom Fukoovog pristupa arhitekturi kaznenih domova, koji on kasnije proširuje na škole, fabrike, bolnice, kasarne...

Najveća opasnost od ovog fenomena, prema mišljenju Đurđevićeve je to što nam je nadzirana sloboda mišljenja:

- Ogroman problem je gušenje slobodnog izražavanja. Socijalne mreže su otelotvorenje nadziranja. I to otvorenog i brutalnog, jer pojedinac misli da na njima širi neku slobodnu ideju, a u stvari je deo jednog sistema nadziranja.

Na pitanje da li tema nadziranja više nije iz korupusa negativnih utopija, već predstavlja nešto što je duboko ukorenjeno u našu stvarnost, sagovornica kaže:

- To jeste realnost. Dugo sam verovala da je ono što sam do sada radila bila distopija, a ispostavilo se sada da svako do nas prolazi kroz to na ovaj ili onaj način.

Bez mitologije i herojskih dela

"POSLEDNjA večera" je postmoderni, gotovo epski projekat, lišen mitologije i herojskih dela - piše u tekstu Neve Lukić. - Protagonisti su napustili scenu, a narativ je prigušen nestajanjem energije savremenog čoveka. Prostor na slikama zauzimaju krevet na sprat, stolice, stolovi, dakle, elementi domaćinstva. Međutim, reč domaćinstvo zvuči previše toplo, asocira na dom, dok su ovi elementi hladni, mogli bi da pripadaju školama, bolnicama, fabrikama, psihijatrijskim i svim ustanovama koje mogu da podsećaju na zatvor, te naravno pripadati i samom zatvoru.

Prema rečima istoričake umetnosti Neve Lukić, kustoskinje Galerije Hestia, izložba se bavi opštom slabošću društva izazvanom sve većom instrumentalizacijom ljudskog bića od strane industrije, tehnologije i medija, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou.

- Crno-bele, naturalistički intonirane slike Biljane Đurđević deluju na posmatrača kao sablasna upozorenja, upravo zbog odstupanja stvorenog snagom medija slikarstva, jer se u ovom slučaju iskustvo ne predstavlja direktno - ističe Lukićeva, koja je i kustos "Poslednje večere". - Upravo tom indirektnošću, koja se postiže i odsustvom boje, umetnica žudi da savremenom čoveku vrati osećaj ovaploćenja, a sve da bi tim ahromatskim slikarstvom upozorila na totalitarne aspekte neoliberalnog sveta u kome živimo i pokrenula nas na promenu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 22

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32