ČUGUNOV O SAVREMENOM ČOVEKU I SVETU : Poznati ruski pisac prirediće predavanje u Matici srpskoj
RUSKI književnik Vladimir Arkadjevič Čugunov, čija su dela prevedena i na srpski jezik, prirediće u sredu, 14.februara (12.00 sati) predavanje na tribini „Savremeni čovek i savremeni svet" u Matici srpskoj.
Foto: Biblioteka Matice srpske
Rođen je 1954.godine u u Nižnjem Novgorodu (tada grad Gorki). Od 1972. do 1974. služio je vojsku u DDR. Posle demobilizacije iz vojske, radio je kao majstor za motore u Fabrici automobila u Gorkom, u fabrici sredstava veze „Popov“ uistom gradu ,a bio je i regulator radio aparature.
Takođe, četiri godine radio je na ilegalnim nalazištima zlata u Irkutskoj, Kemerovskoj i Amurskoj oblasti i u Altajskom kraju. Diplomirao je na Literaturnom institutu "Gorki" i Pedagoškom Univerzitetu u Nižnjem Novgorodu (smer praktična teologija).
Autor je knjiga proze: „Ruski dečaci“, „Sanjar“ (2017. godine roman objavljen u Italiji, 2018. godine – drugo izdanje, 2022. godine objavljen u Srbiji), „Mladi“ (prva knjiga tetralogije), „Nevesta“ (druga knjiga tetralogije), „Pričešće“ (treća knjiga tetralogije), „Deveti sat“ (četvrta knjiga tetralogije), „Provincijska apokalipsa“ (2019. godine objavljen i u Italiji), „Posle katastrofe“, „Plač Adama“, „Naše ljubavi“, „Zapuštena bašta“ (2019. godine objavljen u Italiji), „Crkva voinstvujušča“, „Seoce“ (2016. objavljena u Srbiji) i mnogo drugih.
Dobitnik je Međunarodne literaturne nagrade F.M. Dostojevskog za roman „Provincijska apokalipsa“, Sveruske literaturne nagrade Gorkog za knjigu „Crkva voinstvujušča“,zatim Sveruske literaturne nagrade "Aleksandar Nevski" za romane „Mladi“ i „Nevesta“ i brojnih drugih priznanja. Učesnik je prvog „Salona ruske knjige u Parizu“, međunarodnih sajmova knjiga u Beogradu, Frankfurtu na Majni i Moskvi.
osim knjige „Seoce“, na srpskom jeziku objavljeni su njegovi romani: ,,Sanjar "( Centar Alfa i Grafički atelje Dereta) kao i ,"Naše ljubavi" u izdanju Centra Alfa i Čigoje.
Živi u starinskom selu pored Volge u Nikolo-Pogost Grodenckom regionu Nižnje Novgorodske oblasti.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"KIRJOS JE PROVOKATOR": Francuska teniserka bez dlake na jeziku
Italijanski teniser Janik Siner imao dva pozitivna testa na doping prošlog marta, njegov najžešći kritičar je bio Nik Kirjos. Sve to prekipelo je Marion Bartoli, šampionki Vimbdona iz 2013. godine.
25. 12. 2024. u 18:20
UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji
RAT u Ukrajini, odnosno "specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, ponovo je za jednu od sporednih stvari iznedrio i sportski potez. Najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" stižu iz sveta sportova na ledu, za koje je dosad važila apsolutna zabrana za učešće ruskih ekipa, a i pojedinaca.
25. 12. 2024. u 18:59
Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta
Praznici nam stižu. A za jedan takav, najradosniji među Hrišćanima, desio se najneverovatniji prekid jednog rata. I to svetskog. Ovo je priča o tome šta jedna fudbalska lopta može. Ili, zapravo... šta može ljudska sloboda, kada reši da je ne sputava tuđa glupost.
25. 12. 2024. u 15:49
ALBANCI HISTERIŠU: Zbog pesme uz koju je Srbin ušao u ring u Tirani - u lažnoj državi ne mogu da dođu sebi! (VIDEO)
Albanija je dočekala da usred njenog glavnog grada odjekuje da je Kosovo - Srbija. I, u južnoj srpskoj pokrajini postoje neki koji su zbog toga besni.
25. 12. 2024. u 15:33
RODNIJU IZ "MUĆKI" UMRO SIN (19): Pronašli ga mrtvog u kući - tek posle druge obdukcije saznali šta se desilo
U ČUVENOJ BBC seriji "Mućke" koja je snimana od 1981. do 1991. a onda i kroz specijale do 2003. godine, igrao je Rodnija Trotera. I publika ga je zavolela u toj ulozi. Engleski glumac Nikolas Sajmon Lindherst ima danas 63 godine, i život mu je obeležila jedna tragedija.
25. 12. 2024. u 11:11
SRCE MU STALO, LEŽAO U LOKVI KRVI Nada preživela agoniju: "Mislila sam da mi je sin mrtav"
TOLIKO je krvi izgubio da je malo nedostajalo da ostane bez desne noge...
25. 12. 2024. u 18:30
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti Treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Najnovije iz rubrike
VEK BEOGRADSKE LEPOTICE: Zaboravljena istorija zgrade Vračarske zadruge u Krunskoj ulici koju je osnovala porodica Veljković
OVE godine, tiho i neprimetno, jedno od najlepših beogradskih zdanja beleži stogodišnjicu svog postojanja.
26. 12. 2024. u 08:00
NAŠA SUDBINA VEZANA JE ZA KORENE: Poetska "prečitavanja" narodne poezije iz vizure profesorke Laure Kovač
ZBIRKA pesama "Prečitavanja" Laure Kovač, profesorke književnosti i pesnikinje iz Subotice, dijalog je ove autorke sa narodnom poezijom i malo drugačije čitanje poznatih motiva.
26. 12. 2024. u 07:00
DECENIJA "BAJKE O POZORIŠTU": Više od sto izvođenja predstave na sceni Zvezdara teatra
PREDSTAVA "Bajka o pozorištu" (po tekstu Vladimira Đurđevića i u režiji Marka Misirače) u četvrtak, 26. decembra, obeležiće deset godina od premijere na sceni Zvezdara teatra.
26. 12. 2024. u 06:30
ČAROBNICA NAŠE SCENE: Na vest o nagradi "Radivoje Lola Đukić" za LJiljanu Stjepanović
TRAG koji je ostavila u specifičnom, teškom žanru, može da se meri samo sa svetskim ikonama istog stila, Lajzom Mineli, na primer
25. 12. 2024. u 16:45
NOVI ROMANI: Nebeska ljubav
AKO "smeti znači želeti, a želeti smeti", kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela "Zmajeva žena" i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu uspela da ostvari sintezu ili, bolje reći, simbiozu smelosti i želje.
25. 12. 2024. u 15:52
Komentari (0)